Мале новине

лнти по једну свећу, да бар њик пу- До Јучер су говорили да је пјевао бдика ви (и, кад они публику ве могу хрватски — До душе та маневра није да осветле. им могла палити. Браћа Поиовића и — ;Српство и Хрватство стопише у Сло Још и горв. — Али не мислите да венство — по беФелу Армина Павића ! је наш стид само у томе што ево већ иј Лијеиа је то доскочнца, којој није Солун нретече с осветљењем нашу могуће замјерптп, али је ипак доско престоаиду. Има још и горе нешто ! чпда !

Лариса, варош у оном делу Тесалије што је берлинским уговором одузет од Турске и придат Грчкој, — та Л.ариса уводи већ електричво освегљен>е, Опшгински одбор вотнрао је за ту диљ 500.000 дин. и тај је предлог поднесен влади на одобрење. Дакле у Солуну гас, у Ларпси електрицитет у Београду — лојанице! Мало нас је ал смо људи ! —

КРИТИКА Дубравна Ивана Фрањипа Гундули&а — ириказање у три чињења. Први иут ЛирулиЦом. Издање срасче нњижаре и штамиарије браКе ПоиовиКа у Новомв Саду, — Цијена нов. 40. (наставак) И *;ко ми морамо то врло жалнти, колико морамо жалити каишарЛЈК српскпх књпжара ! ? Ако је Претнер овако радио — зпамо да припадате негдапгн. хрватској пропаганди — а ми »ко смо нмалп и жалити штогод, жалили смо да, наша браћа лутају странпутицом. У осгаломе радовали смо се да они тако п толико стрепе од сраскога пмена. Али о браћи Поповпћа морамо иначе кааати. Они су Срби — п то Срби, к јп су њихову трговину метнули под окриље светога Саве! У своје смо врајеме у „Српскоме листу" јавно осудили рабогу г. Претнера и позвали синове пок. Вука Врчевића, да пошгују гроб оца свога . . . сада смо у дужности да по:;овемо на српску светињу браћу Поповнће, нека ^би, Лоштовали оио што поштује цијели ~С1шјет — изим „Хрватске Матице" в п .гребачких вијоглавара. Народне се пјесме могу отштампавати латпнпц >м, ала инакостати српске — као што јесу српске, јер никле су ц разлијег ле се у српскоме народу. Него оно нгго до дааа данашњега нијесмо дочекали ето дочекасмо. По мнењу браће Поиовпћа — Гундулић није пјева > српски —- оп је пЈевао словенски!

Такове хрватске доскочице створише борбу ичмеђу Срба и Хрвата, и док се ових доскочица наша браћа Хрвати не курталишу — нема слоге нема јер Орби неће, па неће стварати варљиву елогу ! Срби и Хрвати и Чеси и Руси и т. д. — свп су Словенца ! Па ко ће против тога, мисле браћа Поиовпћп'? Али ако смо словенског стабла — српске смо гране. Па ки.о што треба гојити стабдо, треба и гране моја госиодо ! Ето данас, говоре, да ће се Срби а Хрвати мират:? —• иа управо с то<& није од потребе сакривати српеко име. Ако вас Хрват љуби, Српство му има бити исто толикј мило као и хрватство. Захтпјева лп се од нас, да прегоримо наше име, нек се упамти, да смо га крвљу и животом бранили колоко од Туракг тол^ко од потурица, на ћемо и у нанријед док је једног Србина жива, јер и један Србин и он је народ ! (Наставиће се) оо ПРИВРЕДА Да кокошке и зими носе (одговор врачарском претплатнику). Колико је наме познато још се не зна никакво поуз »ано средство којим би се кокошке оспособиле да увек и зпми носе, Пробано је много шт«> шта, па негде је помогло а негде иије. Но с добрам успехом употребљавана су оштра сресгва, која код кокошке изчзпвају на драженост. Покушнјте да вашим кокошкама почешће дате паприке. Нахраните их што чешће и отпатцима, мрвацама и кожицом од жива мееа што исиада у кујни. Ако нп то не иомогне, онда је најбољв променИти саме кокошке, јер често то зависи од саме врсте кокошака.

Цена хлебу. По азјављеном мнењу комисије за оцењивање цеае хдебу, управа вар. Београда решила је да с.е цена хлебу снусти од 20 на 19 п. дии. а који ће се продаватп по 20 п дпн. од тек. мес. сразмерно тежини од 1052 грама Ово се јавља ради знања. : -00» Завава нема, јер ко се не претплати на наш „Кијак" бар на пет годпна, прогласићемо га одмах за издајника от^џбине, за злонамерну и архи-опасну личност, за разбојника и чудовиште. „Претплата је на две године одједном 1 дин., а за пошиљање и паковање, за сввку страну, вао и за сваки прилог по 6 дпн. од комадз. У првом броју нашег „Кијака" почеће пз1азитп драмо-роман нашег знаменитог романиста п дантиста, шталмајстора п п ракувара КвочкоСМЕСИЦЕ чупа, у књижевству прозванога „Ђерпич-Буквановића," под наслов■>м: „МаСрество прот»вв бува. —- Францу- стодон, или Тајне Нојевог ковчега, с ски природњак Кантрен путујући по Фотографским сликама тајана снамБ снп и Далмацији чудио се што, прем љених с прпроде." да је летње време бкло л ири свој Права руска шала! нечистоћи, која се код тлмошњих житеља надази, готово ни мало бува приметити није испитујући узрок дознао је да тамошњи жатељи кућевним скоговимл, мачкама и псама, од неке траве легало праве а под своје простирке да такову мећу. Завште од исте траве, да му се по«аже, и увиди, да је то она, латинска сћгузапЉетит 1сисћап1ћетпт названа, сриски иак опште позпато Ивањско цвеКе. Тако се од сада неће од Иванског цвећа само венципдести вего ће се њиме и најве -; Н у_ Наинсао Мата КалиК. ц. 20 новч. ћи дупшанин изтребљавати. с а д.

БИБДИОГРАФИЈА Уредништво је добило на приказ: Зборник позорпшннх дела, свеска 24 и 25: Свекрва — Шаљива игра у 1 чину. Наиисао Мита КалиК. цеаа 2о новч. Н. Сад Преки лек. — Шлљива пгра у 1 чи-

ШАЛА

Ноло —- Лист за забаву и књвжевносч. Изашао је 5-ти број с овим са-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд, 16. ®еб. 1889 г. ИаЏно. у кв. теразиском нађена су три кључа од вертхајмове касе.

Руски шаљиви лист „Стрекоза" до- л[>Ж јјјуглздннка" носи ову шалу о новинарским преао- - *— А -

рукама, које уредапштва употребљавају да похвале свој лист: „Отворена је преталата на најновији значајно-чудновати и чудноватозкачајни лист: Кпјак: „Новине — час. свакоминутни, сва-

(аесма посвећепа г 1 Љ. II. Неиадовпћу) од Андре Гаврпловића: Иесретник , слика из жпвота, написао Ксавер Шандор Ђалски ; Стинодељац (песма) М Ј. Илића; Качо је Петар Козељац аочео трговати (Из збирке М, Ђ. Малаћеваћа;) Б ранич сраског језика од Јована Живаао-

кочасии, свакодн, сваконедељ. и свако вЛа - ф ња Д н сдовеначки месечни, са сликама, с безбројнпм при- ; ' ' 1 лозима, с многобројним премијама, с, надприродним изненађењима, с очајно-даевним покд>нима и с ванреднп

еевероватно унесвестнадателаим наградама и т. д. и т. д. „Презирућа хвалисање, кг>јим наша супареици часте публику — не бало их — мп ћемо рећп само толико, да ће наш несравњени „Кијак" ударати право квјаком по тикви све и свакога војника, земљоделца, тргоаца, попу, чановника па и дете у у т р о б и. Ура, ура! . . Дум, бум ! . . . Гледајте овде. Пазите тамо, како свак тако и свиколикп, и што вас има и што вас

песник од Аадре Гаврилов ћа; Књпжевне оцене. Словенске књижевности (Најнов;>ј,а бугарска књпжевносг ар Бранаслава Ђ Нушића). Нове качге Белешке из књижевности и уметности. Новинарство. Друштво. „Коло излаза 3 п. месечно. Цена год. 10 дпн. * — „Новога света," нлустрованог књижевног часописа, изашао је ирви број с овим садржај ем : — „Жудња." иесма од Љубинка. — „Зима" песма од Ј. М. М. — »Оча твоје" песма од Бранивоја. — „Три грозда" песма од К. Миодраговића. — „Растанак" пес.

У том исиаде му Фењер из руке и угаси се. Цеко нешто оиеова. — Јеси ухватио? — узвикну он. Држи! Ето мене / У такој помрчини Деко јурне свом снагом на Марка — Сто му громова/ — узвикну он. — Та мени пођоше светлаци на очи! — Држиш ли је! узвикну Цеко. — До ђавола! Држв је сам ! Нос си ма згњечио твојом тиквом! — Шта ме се тиче! Где јеавет?Побегла је ! За њом ! Мора бити овде ! Ова нроклета помрчинм! А тај магарац испусти Фењер! — тако је гунђао Цеко у дивљем беснвлу. — У мало не свиснух! Цело са ми лмце осакатио твојом главурдом ! — Хајд до врага с твојим лицем! беснио је Цеко — Зар да нам из руку побегне авет? — Да је да нађем Фењер , — рече

Марко, — У овој иомрчшш на може&о ]е ухватити! — Та овде је она! Овде у ходвику! Стражу овамо! — викао је Цеко. Стражари горе у ходнвцима чуше вику. — Стража овамо! Свећу овамо! Ево авети! — дерао се Цеко, једнако аипајући рукама дуж звда. Неколико жбира сиђоше брзо низ степенице носећи Фењер. Сад се опет осветли ходннк. И Марко се журио са својим другом да ухвати ивет. Хладна их промаја удари у лице. Врата на крају ходника беху отворена. — Овде је она! — викао је Марко. — Овде у подземаом своду ловца мртваца ! Жбири носећи Фењер , с Цеком и Марком јурнуше у тај подземна свод. Авети нема! Свод беше празав! Вра-

та која су водила Молу и води, беху отворена. Хладан ноћни ветар удари у лвце гониоцима, Жбири одоше даље. Из подземног свода јурнуше напоље само да ухвате авет. —

1У Дуждееи пријатељи. Сутра дан , након оне ноћи , када је био устанак, уђе Мемо, пријатељ покојаог Лоренца, у собу дебелог Ериција, који тек што беше устао и затражио доручак. — Шта зар си тако рано јутрос наумио у шетњу? — уцита Ерицијо зачуђено свога нријатеља, поздрављајући га. — А зар ти незнаш, шта се догодило рече му Мемо. — Је ли она буна? ха. ха, ха. мграчаа је то била, играчка! Рђаво изведена комедија, — смејао се Ерицио. Дед седи и ти овде да заједно доручкујемо. (Наставиће се)