Мале новине

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Одговорно урвдништво „Лнберала" лрешло је с посдедњим бројем од г. Пере В. Матића на г. Драгутииа Ђу квћа. * Цариградски Срби, какоја ља „Либерал" намеравају да нодигну себн цркву и да се на тај начин одвоје од тамошшпх Грка с којимв су до сада вмали заједно цркву коју је још рускј цар Нак;Д' одржавао и потпоЈ'агао. * Плачевна забава. — Добили смо из Крагујевца оваку штампану позивницу: На дан 18 Фебруара ов год у гостисницп г. Ристе Нешића даваћу забавни бад у корист моме ироаалом имању на које се г. Јован Јелпчић адв. заклео, код ово општинског суда , да ми је храну исплатио, које сам га хранио у Аранђеловцу, а завремекапетанства љеговог. С тога позивам у помоћ моје пријатеље п познанике, у помоћ прилога шта који м лу.је. Прилог свакога биће изнесен на јавност у новинама. Молим пријатеље и познанике похитајте у помоћ. Добровољан нрилог. Почетак у 7 и по сах. у ввче. Нонизан. Таса Дим тријевиИ каФеџија. Ово је заиста плачевна забава. Ка рактеристично !

оо

Г. ПАШИЋЕВ ПРОГЈ1АС (Види бр . 56 и 58) Да рекнемо ј ош коју реч и да учинимо још неколике примедбе, па да свршпмо говор о овоме г. Пашићевом прогласу. * Наше доба, наше колено.... — не, цело друштво наше пати од једнога тешког недуга, коме ба се можда за невољу могло датн име надменост или надувеНост Но ако и не знамо права имена овој нашој особини, саму особину познајемо Јфло добро. То је она и свеопшта навика наша да се сами хватамо, и да се врло скромно још на црвена врата и напета „бдагоутробија" унпсујемо у свеце и мученике, у непоречна светила која ће кроз векове сијати потомству, и кроз наше политичке тмуше вековима воднти за собом читав низ

покољења, као оно што је „ватрени питате се задивљенп, штолптобоже, стуб" у пустињп водио децу Израи-да ти „некп српскн и страни листо љеву. ви" на г. ПашиИа „сипају грдње и Па просто нам било што сами себе денунцијације" за шт «, што се тамо |тако величамо, јер најпосле помало је негде некакве „ сраске снаг* и почању п природно да је ч век сам себп нај-слагатп „око рада на срп. бољптку"! пречп и да ону Хрпстову проповед о Зар „српске снаге" почпау да се љубавп спрам ближ тега „истолкује" слажу, а овамо г. Пашић се нап-да?! тако, да та љ\бав отпочиае прво од И што так ■ да се ради ? И ко то усебе сама. право ради такк? Али ево јада што уз ово својеруч- Видите, чататељи, то су допста чу но упаспвање у свеце готово увекупо-дне сгвари, и томе се послу и сам редо иде и врло енергич^о омалова- г. Пагаић чуди — сам се чуди, сам жавање свију других, само смо ми вс-се нита, па сам п одговара, баш као сти!!ски и прави родољуби, само смо оно у песми Краљевнћ Марк >, шго сам мп и мудри, и увиђавни а све су дру-наздравља, а сам иапија. го подлацп, злотворп глупани, плп — Но ла ( ставамо Краљевнћ Марка као што се впспрено нзрази ово данапа да впдимо како се чуди и шта вели „Одјек" — „пли п >литпчке доде пди г. Пашић. , , , —, прави полшмокљани." I „Што су моји политички, а може човека нападају кад„доаоде у сумњуњеИзгледамо дакле као вадуванп ба-бптп п лични непријатељи непреста- гов патраотазам," кад му „забадају вож лони, па као балонп п продазимо —но сумњичили мој патрпотизам и за- у срце," кад га чак „неираведпо насмрт потребно је само да нас неко боцпе, далп мп нож у срце, то су чинили сп- обрпчу" да би ту природно бидо да се па се балон спљоштп у своје ништа. гурно с тога, што су знали да је затај човек брани, да сузбаја свом снаМа кп л - К" П ал ППЧПИ10ТМГЛ ч ГГ.ј тттп1, о ! лтатта шл — - --- --

те као у неку руку издази да између Српства и г Пашића нема баш бог *на какве раздоке. Наоружани знањем овах ведиких и|стина, м« се отпскуј мо даље на безмерну пучину г. Пашићевог прогдаса. Ви сте видеди читагељи како су г. Пашића „ненавидеди" п на њега „грдње сппади," адинезнаио да ли знате шга ја за све то време он радио, да ли се од тог напнста бранио шта ди? Ево, казаће нам он сам. „Ја сам ћутао" вели он — „ћутао |сам и онда кад е мој патриотизам поново у сумњу доведен; кад је „Видело" стадо доказпват-,! да сам Бугај рима нудио Македонију *) и да сам радио против своје отаџбине." Ви би можда мислилп, читатељи, кад

Ма код ;ко да познајемо г. Пашпћа јкао човека од критике па и такта инак нам изгледа да је у ову општу нашу ману и он у велчко загазио овим својпм прпгласом ко;п је пун празнпх Фраза и коме у самом темељу и поводу којп га је пзазвао лежп једна колосална и управо бездушно шупља Фраза,. Вадон је надуван до огромних размера, но ми ћемо нокушатп да га боцнемо само вршчпћем од пера па ћемо видети шта ће од њега остати.

Г. Паш^ћ је проговорио; проговорио је после „дугог ћутања" — За |гато је то учиниоУ С каквом намер >м?ј у каквој цељп ? Но пре одговора на питање заш то је проговорпо ? — ваља нам прво видетп за штојеаре тога Иутао ?, пајош „тако дуго ћутао"? На сва ова питања одговараћемо махом самим г. Пашпћевим речима, управо онако как > је он то сам рез |у свом прогласу, па па крају вадећемо на шта ће све то пзаћи. Елем, модимо за мадо бдагонакдоне пажње ! * ... „Неки српски и страни лпсто[ва увек су синалп грдње и денунцп|ације и на г. Пашкћа, „чим су осети ли.... да се могу прибрати и сложити \сраске снаге на рад око сриског бољитка ' Тако почиње гос. Пашић на једном месту Ва се можда чудпте, чататељи, и

ПОЛИЦИЈСК I ГЛАСНИК*

- ј г— - - тху иаиди да јк> ои. 1ој иихЈслх ијмаи, да \јј оипја ооил мене то најкећа увреда.. други смп-гом те неправедне насртаје п убила сао там честпм нападајима и пзази- чке „ножеве" а да ћутању ту баш вањима не могу знати" Тако „тодку- нема нпкаквт места. Оно тако смо неје" ту ствар г Иашић, и пошто нам што и мп мислили и мислимо, алп ето је човек тако депо објаснио, да су тако нпје мислио г. Пашић. Њега су њега његовн „политички непријате-нападали, њему су „нож у срце забаљи", а „можс биги и лични" (може, дали" — а он је ћутао. Доиста чудан може како не би могло битп! — Ур.)човек! Па за гаго ла је, б«же, ћутао вређали с тога, што су знали да је г. Пашић на сва та страховита злоза г. Пашића увреда кад га вређају стављања ? — то морамо бити задовољни тим тумачењем, с тога да пођемо даље. Ади не само што Је под сумњом ■ашто г. Пагаића вређају, но није са свпм јасно ни то: ко ми га то унраво _ ,. , , поп вређа? Сам г. Пашић вели о томе, да; Београд, 18. ®ео. 1880 г. он не може „тачно знати личаости које Крађ*. Непознатп лопов ушао је су ставиле себи у задатак да га вређаЈу ; п Р еко вд«)та у башгу г-ђе. Је .ке Рап да му „за свагда повратак у отаџбину!Д° сављеви ^ 1 УД ове п У К Р 0 10 кокоспрече." Но поред све неизвесноста, шака п Д ва петла у вредности 24 толико ипак „стојп чврсто п несум-|Д ИНа Р а љвво ј " да све те интриге потичу из! — Непознати лопов украо је Микруга који г. Пашића „мрзи п нена-; хавл У Стевановићу трговцу дечијехавиди" и „к оји је рад сваком злу Срп- љппе п Ј е А Н0 ћебе, но момци га опазе ства, " н који би хгео и да у Србпји " по.јуре за њим, и тада крадљивац вдада вечвти раздор п неслога." ;баца ћебе а хаљиие однесе. Наравно, чптатељп , да нам после|~~—тг . „ „ г г _ , ! *). Нешто не памтимо да ли је Ви ело а овпх г, Пашићевих обЈашњења цела баш довазивало да је г . ПашиК нудио Буга ствар изгледа куд - камојасчија, раз - рима Македонију , **и нешто друго — тек !говетнија, јер сад не само што знамо о акако врло је карактериетично како г Па да г. Пашаћу наносе увреде они к01и шић оаевим озбиљно расправља тему о том х„ _ т ■ н.еговом нуђењу МакедониЈе. Чието би човек •знаЈу да њега то вређа кад га вређаЈу, р екао да ј е у оном Д0М у тамо К01 сењака, но знамо чак и то, да њега не воде где ее разни „ цар <^ ви 1 и краљеви ' нуде : они који га „мрзе и ненавиде," и дајвзволте молимо , будите кинески цар , ја вам па ППТ1П • _ 1 I аал тттгпм тглтттг пмг лтттттпгтмхтг папапипг '' НО

реиублике! Пустиме, да се изговорим, Контариније! Ми смонаши! Морам својим осећањима дати одушке, који ме од толико времена море и гуше! Сваки пут, кад се с њим сусретнем, спопадне ме нека о вратност, осећам неку грозу, гнушање, а и кад ме пријатељски предусретне, опет га се уз пркос мојој вољи, гнушам/ — Имаш нраво! — узвикну Мемо. — Чудноват је овај наследник адмиралов и ја имам једину жељу, да се стари адмирал опет врати и да се види, да ли Је тај наследник његов син. — То и ја желим! — рече Донато — Или ће зар остети да лшкује и влада овај убица Лоренца Пријулија? продужи Ерицијо. — Зар да му се сви клањају а његова реч да је закон! Зар да очима гледамо како он своју прождрљиву руку пружа данас на овога, сутра на онога и све редом уништава? Зар да трнимо, да дужда сурва, да нам сам постане госа и аасилник а племенштог оног старца да преда џелату? Јест, моји пријатељи.

Ц да Ј га не нападају они који га воле, већ ев0 н у дим ц ® лу ту опши р н у даревину ^ јј ј . ' о томе после . оеи који га мрзе, а иаЈпосде знамо и то, да они који шега „невавиде" ти| о|су уједно „радп сваком злу Српства

ужасавајте се заједно са мном при тој помисли, али је ипак тако! Не сумњајте у то! То је крај његове грозне намере, коју је до сад имао, јер он мрзи дужда, који га својом племенитошћу и великодушношћу тако сјајно узвишава! Он се не ће стидети и да му смрт нанесе/ — Е неће га вала! — узвикнуше Мемо и Донато. — Е, моји пријатељи, ве можете ви њему спречити ту намеру. —- рече Контаринвје. — Успе ли му само, да задобије за се савет десеторице, а онн су иначи наклоњени његовим намерама и вољи. — Јер га се боје! — узвикну Мемо. — Успе ли му само да задобије савет десеторице за се, — продужи Контариније, — онда је решена судбина старог Прнјулија! — Онда ћемо се огледати тајом и дужда спасти! — предложи Донато. — Не ћемо се страшити смрти! Тиче се једног доброг дела, тиче се нашег дра-

гог Пријулија да га сачувамо од убклачких руку овог ђавола! — Шта ту ваздан? За што да га мн не уклонимо? — зашкрипи Мемо. — Онда ћемо се понизити и бнти као и он, ако тако ниско поступимо, — рече Ерицнјо умиравајући га. — Та ми ћемо и без тога победити, јер, верујте ми на послетку ће неправда и злочинотво подлећи — Дакле, пријатељи моји, будимо вернн један другом! — окрете се Донато свнма око њ к пружн свакоме своју руку. — Задајемо реч, да ћемо се крвљом и жшвотом з&узетн за дужда! Не узмогнемо лш јавно успети у томе, онда ће мо тајно! И верујте ми, бог ће бити уз нас, јер се тиче племенитог дела! Сви ћемо један за другог! Напред дакле, у борбу!

Састанак. Инго је палату МираФнјорову оеТав*0 изшшавши на једна мала по зади врата