Мале новине

1. Марта, за срез Посаво-тамнавски, али у позиву није казано где; 5 Марта у Рековцу, окр. јагодински. * Радикални предлог изборног законика, који је израдио чдан најужег одбора г. Пера ВелимировиК, почелисмо доносити у проталом броју и доносићемо га редом док цео не буде напечатан. Кад узмемо у обзир да је г. Велимировић нри изради овога предлога морао имати споразума и договора и с осталим својим друговима и начелним пријатељима, те се према томе овај рад мора сматрати као Формални радикални предлог. Кад узмемо даље у обзир да ће радикали и при изради стадног из борног законика природно заступати ова иста начеда и начелна гледишта, која су заузели у овом преддогу; Најносде, кад се претпостави да ће на првој идућој скупштини радикалци бчти огромна већина, а та скупштина имаће да изради стадни изборни законик, то је јасно да ће многе одредбе из овог преддога ући и у сам сталнн изборни законик... Из свију ових разлога овај преддог заслужује да буде пажљиво проучен н ми свраћамо на њега нарочнту пажњу наших читатвља.

И Ш. Гл. а жадп што Шабац не ^о- во; улози радикадног вође, спотичући бија ни један батаљон. се на сваком кораку; да чујеш виспр— не беседе једнога коњског доктора, Срећке удружења „Кола јахач Књаз иди морадне придике једног дадмаМнјаило". — При извлзчењу срећака тинског језуита! Прођи се ћорава по

падн су згодитци на следеће бројеве: По једну слику књаза Мијаила на коњу у оквиру добиле су срећке под

сла па седи депо код куће.".... Ала аја! Не слуша Раша што му се говори. Добродушни Раша не може ни

лиазу у л.\>\Ји.Ј1.кј иид ' 1 бројевима: 3547, 2929, 2018 3386, 247 да за ™рли да на Једном Јавном збору,

32 % 821, 1898, 2989, 1293, 2319, 870, 2773, 1178, 35, 757, 2390, 2099, 2842 3829, 601, 2670, 1992, 2580, 2911. По један јахаћп бич, бројевн : 3912, 1692, 1549, 2336. По један параћинскп покривач за коња бројеви: 1653, 1208, 2866. По једно седло енглеског кроја, бро-| ГА ?®У'

и то бајаги радикадном збору, може и сме доћи до тога, да се неко нападне само с тога што је дошао на јаван, свима достуиан састанак; а да се некоме ту може чак и реч одузети па још одузети реч ч веку који је јавно нападнут, и недати му да се брани — то Раши никако није ишдо у

ДОМАЂЕ ВЕСТИ

Размештај војске. — „Шабач. Глас." еаопштава по чувењу ову наредбу г. вој. минвстра. Да би батаљони сталног кадра што ближе били својим територајама ако св баш у њима, у кодико то сада не постојн и тиме се одговорило тежњи која је била повод за завођење система територијалног у вамери је да се о Ђурђеву дану ове године, ови батаљони овако разместе: из Књажевца у Врању. П. Гардијски из Зајечара у Кладово. III. Гардијски из Пирота у Београд. V. Гардијски из Београда у Пирот ' XV. Кадровски из Кладова у Вајечар XIV. Кадровски из Врање у Књажевац. IV. батаљон из Београда у Пожаревац а IX. Кадровски из Пожаревца у Београд. јеви: 26. По једну вишеметну коњичку пушку — магацинку, (систем маузер кока) бројеви: 3154. По једну ловачку пушку (поклон г. Петра Ристића из Шаица) бројеви: 827. По један револвер (покдон, госп. Косте П. Куртовића из Шапца) бројеви: 2834. По једну кишну кабавицу, бројеви : 2130. Главни згодитак, коњ „Јастреб" са иотиуном јахпИом опремом пао је на број 1666. Згодитци оних срећака које су растурене у Београду, налазе се код г. Мидосава П. Куртовића: Управа удружења и у овој прилици најучтивије захвална је како г. г растурачима тако и поштованим купцима срећака.

И би тако звани „јавни збор ради кални," и Раша оде на тај збор, п, о, чудесе! — „што се сотвори!!? Ево у кратко шта се десило на том скандадозном збору. Збор у Бајлоновој дворани, Дворана

МАМЕЛУЦИ

Блажен муж иже не иде ва еовјет нечестивих и на пути грјешних не ста, ^ Пс ГГжоио. Е, мој Рашо, не рекох ли ти лепо ономад: „Какав београдски радикадни јаван збор, какве трице! Батади .... Радикализам је ту био и прошо. . Шта ћеш у оно врзино коло и у ону гомилу аминаша и Мамелука, што само аминају „тако је к — само да те напа дну и да ти са својим клапсамунима направе какву комедију!" И шта имаш да видиш и чујеш? Да видиш једну шамуту у ђенералској

дупке пуна; многи по ходницима и на галерији. Око 4 часа г. Таушпновић отвара збор. С овлашћењем збора кандидује г. Саву Грујића за председника. Прима се с бурним узвицима, као што то већ иде у мамелучким зборовима. Председник благодари на поверењу и многобројвој посети, алисе буни да лп да ту многобројност похвалн или похуди, и најпосде исплива помоћу фразе да Ј 'е та многобројност доказ како београдски радикалци имају „довољно појма Добија реч г. Ј. ЂаЈ^а да објаснп неке тачке програма. Ј. Ђаја оставља програм на страну, на доказује потребу политичклх странака, а нарочито странке радикалне. Она је„странка народног протеста". Самим протестом спречила је многа зла, а шта би тек учинила да дође на владу! Апелује на слогу, љубав и узајамност међу радикадима, а богме и аослушност аремадбђама. За тим узима реч. т. ј. управо узима хартију седа диберална старина Никола Хаџи-Поповић пензионар, сада врли радикал, чита из хартије нани сан говор у коме доказује да поштен човек може припадати свима странкама како кад к >ја ради добро или здо (Ово Ј 'е најмудрија реч у целом збору);

викују му „Кандидуј ти." Он жандидује десет (по закону више ве може). Ту сад устаје некакав памукдијаш Кара-Радовано".ић.. Лепо име! Мало је само Радовановић, но још Кара-Радовановић —0 мадер ! Одмах се могло знати да ту мора бити неке несреће.. И гле! Кара-Ра^овановић протествује што у кандидацији за месни одбор нема ни једног занатдије. За тим прави друге прекоре радикадима. Прилази му г. Аца Станојевић, 'вуче га за рукав и виче: „доста!" „умукни!" Карарадовановић се отима и гочори даље. Раша Милошевић, који је седео у близини, обраћа се Аци и велп му: „Остави човека!" Ацасе окрете Раши вели му : „^4! ти ли си ту хуљо\ То си га ти и наговорио да тако лаје\ и Раша скаче и веди^Аци да лаже! Ацо вели Раши: „хоћеш расцеп странке!„ Раша протествује и вели да је то клевета. Отпочиње голема галама. Раша тражи реч. Не даду му. Раша довикује:

„ја нисам радио на расцепу радик. странке!" К. Таушановић, седећки за стодом, одговори; „јеси, јеси!" Цела сала одјекује „јеси, јеси!" Чују се узвици: „издајник, отпадник! Папоље с њим!" Л.озинка је дата и мамелуцн дејствују! Раша се пробија напред и покушава да дође до речи. Настаде неописани хаос и урнебес. Раша је једва успео да рекне неколико речн, после му је реч била одузета и забрањена!.... Тако странка плаћа човеку који је за њу био осуђиван на смрт! Да се да реч Раши — предлагао је г. Сава Грујић, а енергично тражио г. Лука Ћедовић и М. Мостић. Осудно су устали против тога бистрогдави Таушановић, видовити адвокат М. Марковић и чистокрвнп радикал М. Банковић! Тако је Раша ућуткан, а председнвк је наскоро објавио да је „дневни ред исцрпљен." Ето тако се понашају шјавним збору они воји данас лажно носе име срп. радикалци! Јадни радикализме! Јадна странко радикални! Од негдашљих истинских бораца за истинску слободу ти си данас прешла у руке врљавих и слепих партизана и тупогдавпх самољубаца који башибозучки угушују јавну реч

униформи, како штатира у својој но -|дидују чланови за меснп одбор. „Д

хвали пештански „Срп. Дневник" штоји иамелучки вичу, „амин!", понављаје преддожио преустројство топчидер .Јјући дреку неколико глупана и креекономије. тена. Живели мамелуци ! За тим председник позива да се кан-, пза»0*»'

Он виде како Родриго бега иа иодземног свода и чу грају. Одмах је разумео шта је. — Овамо Монсиљоре! — викну он загушљивим гласом. Родриго дојури брзо одлучно до стененица, и ускочи у чамац старог Јакопа. То је био најгори положај за њега! Јер већ продреше жбири у подземни свод. носећи свећњак. Већ су се лако могли разликовати њихови гласови. — Само даље одавде! Само даље! журио је Родриго ловца мртваца и хтеде шчепати весло, алв му етари Јакопо не даде. «•8*^, . V . — Не, монсињоре! — шану му он. — Седите ви овде на клупу а оставите остало мени! Дивља вика, којч је долазила од жбира из подземног свода, иснуњаваше ваздух. — Овамо је авет отишла! Овде мора бити! — једнако се чуло. — Врата од подземног свода су отворена!

Јгкопо брзо повесла чамац иоред озиданог високог Мола и доспе, после неколико тренутака у ОрФано. У том узаном врло мрачном прокопу, склони он свој чамац, а међу тим су жбири излетели из подземног свода и слуда се обазирали. — Нема је! Где ли је? — викали су они. — Мора бити овде на пољу! Ка ОрФану не сме отићи, јер одатле не може побећи, дакле мора да је побегла на ову Другу страну, — и пасле тога појурише жбири задњим вратима дуждеве палате и малој узаној обали, која је палату делила од воде. — Видите, монсињоре, — рече полако стари Јакопо, — овамо неће! Сад сте спашени! — Хвала вам на помоћи, Јакопо! одговори Родриго. — Ваш сам дошао на време / — нродужи овај и повесла опет чамац из ОрФана на ширину. — Као да ме је когод звао Хтео сам вам донети јела и пића, монсињоре, и хтео сам вам казати, да је сињо-

рина тамо у њеној кућици! Ммам много што шта да вам кажем; седите овде поред мене. Докле пређемо тамо исаричаћу вам све. Али по најпре посаветоваћемо се шта ће да се ради, јер се у дуждеву палату не смете враћати. — То не смем, имате право, Јакопо! — одговори Додриго. — Није још све пропало, монсињоре, можда ће и за вас и за сињорину куцнути најпосле одлучан чао, — рече стари Јакопо, веслајући даље. — Како се чннк, победиће ваш непријатељ. Неправда и злочинство већ ликује, јер Инго, лажни Виргилијо МираФијоре, дотле је дотерао, да се дуже затвори. — Дакле истина је то? Је ли могућно ? — упита Родриго. — ТаЈ Инго је велики инквизитор, и има власт у рукама, али ће ипак бог дати да и његов час куцне! Рећи ћу вам бамо да су се галере одиста без адмирала вратиле, али ја и сињорина реклисмо, им да је адмирал жив и да је доенео у лагуме!