Мале новине
Мин. правреде , суботом од 3—5 по подне, Мив. »инансије; уторником а петкои од 10—12 пре подне.
Ред ценЈура по иовчаним заводима Привидегована народна банка , нонедељак вреда и нетак. Беогр кредитни вавод ; уторак и петак Задруга за међусобно помагање и штедњу понедељак и четвртак. Српска кредитна банка; нонецељак, среда жвтак х субота.
В е с н и к
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ „БрШАЛН". — 2. број Бршљана није могао изаћи на уречено време због ванредних посдова окодиста(„М. Н."), усдед последњнх догађаја. Но за то ће 2 и 3 бр. изаћи уједно у суботу 4. Марта. * Пут. — Говора се да ће Њег. В. Крвљ Милан усворо отићи у иностранство где ће се бавити подуже време * Смвна. — Чује се да ће аустроугарски посданик Хенгемидер бити опозван и смењен. * Парастос. — Јуче је даван иарастос погинудим борцима. « Ач !Нвстија. — „Н. Дн." доноси вест да ће г. Н. Пашић ускоро бити помил >ван. * Заклетва. — У прошди четвртак п пет; к извршена је закдетва новоме Кре .Бу над чин. мииистарс :ва нарол. не привреде. Јуче су се закдели чин. мин Финансије. Тако ће се редом закдети Њ. В. Краљу Адександру цедо чиновништво. * Уштеде. — Кажу да је интенданГ1. Л т. Л (14 1 г* ~ * __*г тт т1{-ГЛј Д а П нов буџетски предрачун по коме би се само у интенданхском одељењу у штедидо око 4 мидијуна динара. Штедња је и добра и корисна ствар, немојте само да због штедње упропастимо иди осд 1бпмо нашу војску баш сад кад сви удвајају своје војске.
весг истинита или не, ми не знамо и ову одговорност за истинитост њену остављамо тим дистовима. Међу тим о Лајзингеровој орича се, да се она родиАа 1865 у : Пбжуну; њен отац био је камердинер код једног геаераДа, лоји ју је и крстио. Ва тим кад је одрасда и видедо се да има деп гдас, онда је позван капедник позоришног ораестра у Пожун да је учи свирању и певању. Она је неколико пута невала на концертима у Прагу и Линцу и после се са свим посветила позоришној каријерп, примивши ангажман у дармштатском поз ришту. Она је депе спољашности, плава, илавих, пуних израза очију и у оџште је сматрају као врло примамљиву особу.
Двобој. — Говори се да је између две високе дичности, дошдо до двобоја, и то на овај пачнн. Та двч висока господина биди су у завади. Једном приликом навали Њ. В. КраЉ Милан да их помпри. Баш кад је његово Веднчанство подазидо последњи пут у лов у Крагујевац, нађу се на станаци и*та два господпна к >јп беЈаху дошли да испрате Краља. Тол прпдиком одзивајући се жељи Њ. В. старијп од њих пружи руку млађем, но тај, место да је нрими, окрене се на страну. То толико раздражи оног старијег, да га позове на двобој. Тај старији господин данас је променио положај, ади он ипак остаје ири свом пзазивању, и вели да његов пр "мењен положај не смета ништа да се двоб >ј изврши. И тако, можда ћемо ово дана имати изненађење да чујемо о свршеном двобоју између два висока вој. чиновника * Концврат. — Г. Душан Јанковић хоровођа акад. певач. друштва „Обидић" намеран је да приреди вонцерат у недељу 5. Марта по подне у сади Велике Шкоде, на коме ће још судедовати: његова сестра госпођиц Ката Јанкоаићева, г. Зорка Теодосијевићева и г. Рија Павловић. Судећи по личностима, које ће на овом концерту певати, н по томе, што ће се махом тешке композиције певати, ведпмо, да сз овај концерат може с правом назвати вештачки концерат и ми га сваком љубптељу певања препоручујемо Програм ћемо објавити у своје време * Опозвано. — Јавили смо да је привремени мпнистар унутр. иослова г. Ј. Белпмарковић, намесннк, издао биојдикалпзам дошао је на управу земаљ усмену наредбу, да се све стране но- ску, дошао на начин који обећава да вине пуштају без цензуре. Та је на-^е тај долазак бити дуг и сгалан редба трајала таман 8 сати, па је за| Ми ћемо о овоме важном догађају тим опозвана тиме што је наређено те| Г ов фити опширво у најкраћем року. су неке стране новине задржане („П. За сад пак даћемо само кратку, оп
ба огромна погрешка, а и беспдодаа опиг, унапред обречен на извесан пораз ири првам скупштинским изборнма. Тодцко што се тиче самога Факта, да је вдаданредата радикалима. Што се пак тиче људи, који су заузеди поједине управне гране, ту пресуда н оцена већ не може бити тако одсечна, као што није ни корист тако очнгдедна и несуињива. Но ми се нећемо ни упуштата у опену појединих г. г. министра; сваки од њих у скоро ће се сам најбоље обележити и оценити делима својим , и за нас ће би гл доста да пратимо само пажљиво сва т^ деда, па ће она најбоље п казати и доказати и какав Је која од г. г. министра, и колико вреди на чвлу државне унраве. Овде нак рећи ћемо само оно, што
дикату енглеских банкара, од коЈег Је и добила на један милион Фуната стерлинга.
Лојд" и друге). * Да ди јеово последња наредба ста-
ба шалити? Ако нас тај нађе једаом, не ће нас сахр&нити на мртвачко острво! И монсињор напао једну немоћиу девојку ? — Смрт овој девојци! — зашкрипи Инго. — Помозите мн! Убиће ме! — преклвњаше Нела СтеФану и одбаци свом снагом Инга од себе. Беше слободна! Требала ее тиме користити. Инго хтеде оает насрнути на Нелу и ударити је мачем. У том се СтеФана умегаа и стаде међу њих. — Та ваљда не ћете монсињоре! рече она. — Стидите се што сте напали слабу женску! Иди, Нело! Не мораш трчати, милостиви госнодин не ће те гонити вшпе! — Шта, усуђуЈеш се и ти? — узвикну Инго бесно и хтеде СтеФану одгур■утн с пута. — Т* оставте се, монснњаре, ми им«мо нешто врло важно да говорммо, од-
Свадба кинеског цара. — По извештајима из Кине, свадба богдихана стаћесе мање више односи на све минисод прилике 6 милиона тасла, т. ј. око тре, на целу владу укупно тридесет и три мидиона динара у златуЈ Оре свега рећи ћемо да нова влада И поред тога, што се обратпда сви- не долази на управу земаљску ни с ма вии,е краљевима и губернаториматакв >м спремом, ни с таквим искускпнеска државна благајна ппак нијвјТвом у државним пословпма, ни а табила у стању да спреми ту суму бог-!ким другим в^жним особпнама, неопдихану, те се морала обратити син- ходним за та висока места, да би се јавно мнење споуздањем и потпуним уререњем могдо на њу осдонити и безбрижно рећп да јеуирава земаљска у спремним и поузданим рукама потпуно дорасдим за ношвље тога теретног бремена. Нека ово иико не прима за увреду — (у осгадом, ако баш и нрими, посгараћемо се ппак да се како год утешимо) — јер могућеједа неко буде врло добар човек, а опет за то да је рђав музпкант. Друго је бити проФесор где се ђацима с катедре развијају свакојаке сувремене и несувремене теорије, о друго стварни живот, свакодневни државни послови, где често све иде, не само сасвим друкчије но што се но књигама пише и по разним теоријама прспове да — но често баш сасвим супротно и тим књигама и тим теоријама. Друго је мерити енжењерским дурбином растоЈ'ања и даљине и трасирати путове. а лгуго упоављати граћевинском струком, где укрштају хиљаде дичних н опшгих интереса, и стоје на дневном реду огромиа практична питања; друго је бити осредњи срп. посланнв код каква страна двора, а друго бити добар српски министар спољних посдова на дому; најпосле, има и ту „мало раздике" потписивати „прима — дугује" у једном осредњем новчаном заводу, а друго унрављати ср^-
РАДИКАЛНА ВЛ.АДА 23. Фебруара, у четвртак у вече, завршен је један периодкпји обухвата пуних 20 година; ту је окончано једно дело на коме је. рађено скоро пуну ч тврт века. — После двајестогодиш ње мучне, и скупе борбе, после свпју мена кроз које је прошао за овај дуги низ годпна — те вечери српски ра-
шту оцепу новог радикадног кабинета. Без обзпра на људе, који су дошли
рог (диберадног) ,иди_.плва . напр ^а на Јправ^^сам Факт, јпто }в влатрати као дедо од несумњиве кори стп и добити. Ништа боље, мудрије и корзсније није се могло учинити. Србија је уставна земља; радикали имају пресудну парламентарну већину;
ИЗ БЕЛА СВЕТА госпођицом Лајзингеровом Да ли 1 р .,™ • Да 06 сас1ави нека Друга и Да ли Је друкчиЈа влада сем радикадне била
говорн СтеФана. — Тамо код вас не смем долазити, а овде је врло згсдна прилика! Оставте се Неле нек нде ! Одлази ми с очију, несрећннцо! Не бојим вас се ; монсињоре а и те маленкости у руци, — рече СтеФана презриво — па довикну кћери ловца мртваца: — Иди ти, Нело, иди али ћути о овоме, што се овде десило, биће боље за тебе! Та не ће ми она умаћи! — узвикну Инго. — Чуваће се она од сад да не иде овуд но у и да се не сретне с монсињором! насмеја се СтеФана. — Сирота, страшан час је претрпела, а да нисам на време дошла, не би јој ништа на свету помогло! Ну доста о томе! Пустите је, монснњоре, она мије при себи, за то се в зове луда Нела! Пре је била друкчвја, могла би вас растргнути, а сад — аостала је п томија, са свим се променила. Нела пође брзо даље. Инго је бно у највећем беснилу.
— Бацнте мач, монсињоре! — рече СгеФана одважно. — Са мном ћете имати више посла него с оном девојком, коју ви мишљасте шћердати. — Ко ти рече да нае разавојаш? загрме Инго. — Ја сам се за вас борила, милостиви господине. Хтели сте се опет упуСтити једвим пренагљеним делом, — продужи СтеФана тихо, и показа на стару светлећу кулу у даљнни. — А знате лн да је адмирал још жив? — Што ме то пнтате ? — На ситница, монсињоре, нешто мн је жао адмирала, — рече СтеФава, — а сем тога могао би се једном и његов вапај чути а тада? — Зар ми опет сметаш? — Само љуцки, монсвњоре, јер иначе можете ме прнморатн да одем тамо и да све кажем, а то би било рђаво за вас! Помислите само господнве, да је све у мојој руци! Дакле не љутите ме монсињоре,