Мале новине

Улазна је цеиа за самца 2 динара а за породицу 1 дннар од особе. Неч-аанови, које чланови позову, имају приступа, само према оддуци главнога збора идаћају дупду улазну цену. Почетак у 8 1 /* часова у вече.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Куповина домаЋих коња. — Ремовтски одсек министарства војног, актом својим од 25. Фебр. А. Р. Бр. 483. јавља ово: За попуну ковпце стадног кадра, држава ће набавити 70; а за брдеку артиљерију 20 коња, од домаћег соја и то куповином од народа, а са ценом како се одређене комиспје са продавцима погоде. Усдови којама коњп треба да одтоварају ови су: 1. Да су коња почишћени, а кобиде да нису суждрсбве. 2. Да су здрави, и да немају каквих ћудп, због којих се не би могди употребити у строју. 8. Да су за коњицу високп најмање 153 сантиметра, а у обиму да имају најмање 165 сантиметара. 4. Да су за брдску артиљерију високи најмање 148 сантиметара, а највише 152, и да имају обим за најмање 14 сантиметара већи од висине 5. Да за коњиду нису мдађи од 4, нити старијн од 8 година. А за брдску артиљерпЈу да нису мдађи од 4 и ио ниги старијз од 7 годиаа. 6. Да сваки продавац да коња на осматраље за 10 дана н 7. Да сваки продавац донесе уве рење да је догични приведени коњ аегова својина. Компсије за куповану коњз, почеће коње примати од 16 марта, а завршиће куповање концем маја ове године. Оне су одређене: а) 7 Крагујевцу код Ш-ег коњичког пука. б) У Београду код П-ог в) У Адексинцу код 1-ог

г) У Шапцу и Пожаревцу код тамошњих пуковских окружннх команада, д) У Ваљеву, Чачку, Краљеву. Ћуприји, Јагодини, Ужици п Нишу код тамошњих артиљеријских иукова, и е) У Књажевцу код дивизијске команде. Посде издржане 10-то дневне нробе, комисија ће одмах исидаћивати коње готовим новцем. Ако се за то време не појави на њима никаква бодест, као што су: сииња, западење 1 очију, падавица, перијодично дудпдо итд. иначе комисија ће вратити коња иродавцу и од њега напдатити утрошену храну. Ово се саоиштава свама онима који коње имају, и ради би биди да их држави продаду, с' тим да их одређеним комисијама у наведеним местима приведу, како је коме бдиже. Ову објаву саопштавамо у цедпни с тога што сматрамо да је врдо важна за наше сточаре п привреднвке

ИЗ БЕЈ1А СВЕТА Злато — Злато! — Из Сан Фршциска у Мекспца јављају депешом. да су на мексиканској међи взмеђу Меспне и Ед — Иасо пронађени страховито богатп здатни руднаци. Једном истражиоцу злата испала је срећа те је аишао огроман комад здата у вредности 65.000 динира. Та огромна гука здата стоји издожена код једног мењача у Невада. Вест о томе ирохујада је као муња но цедој земљи Хиљадама раденпка и ранница са свпју крајева појуридо је на ове стране, да окуша срећу у здатним рудпицима. Све је обузеда нека страшна грознвца за добићу. Морадо се довести јако одељење војске да одржава ред да се не искољу по овим рудницима Ада нешго да су ти рудпици нама где год иа домаку! Онда бп још и које како могли уредити наше Финанције! —

НАОПАКО ПОХВАЛНО „Ш. Глаеник" јавља радосну вест, како је некакав његов „суграђанин" а „брат Србин" из прека, која већ 3 год. жави у Србаји, а 2 године В бавп се у нашој (тамо њиној!) срединн" „пријавио се ире три дана да жеди стунити у срп. поданство, а тај свој акт мотивисао је ароменом стања на боље. н „Ш. Гл." просто се топи од милине због тога „срећног проишес твија," одушевљено подвикује „бра ту Србпну из прека," а „новом су грађанину своме" „живео" и просто не зна куд удара гдавом од радоети па позива и другу „браћу Србе из прека" да се на овога у Шапцу угдедају. На сву ову радост и све ово под скакивање В Ш. Гдасника" ми имамо да му кажемо ово: да је тај „брат Србин из прека" за онаку мотивацију засдужпо да га човек дохвати за уши па да га, пребаци „преко* испраћајући га све ногом Какав безобразник! каква безстпдност! каква надувеност и ароганција Тај „брат Србин" већ три године жпвп у Србији, а т. год. у Шапцу, и за сво то време једе овдашњп нат србпјански хдеб. Узмимо да, је он доиста имао само хлеба, узмимо да је он поштено зарадио тај хдеб, адп п у том случају поштен човек увек поштује земљу где зарађује своје парче хлеба. Алп сва је прилика да ми овде немамо посда с каквим простам надничаром биће токогододоне „браће," који је за ово 2—3 године од овога народа и ове земље стекао лепу парицу, можда је дошао и гдадан, а сад је п сит и наппт, а јамачно је склонио и коју белу парпцу за црне дане, као што већ знају то „браћа. Па и ако је, некаму је бирпћетпо, ми му не завадимо, ализар сетако штује аемља и народ где човек нађе гостопрпмство, па се још лепо поткожа матернјално. или ако је доцгао с

парама, он умножи и увећа своја богаства? Зар сзи ми, 2 мплијуна Срба, можемо да будемо српски грађани а под старим стањем, само тај „брат Србин рз прека", онједан не може? Ми не бранимо старо стање, ми смо и сами од њега мнзго поднелп :1стпна не верујемо да би т> старо стање „брату Србину изпрека" баш тако много нахудидо, пошто та браћа обично умеју да се прилагоде сваком стању, а да му се и тај брчт умео прпдагодити, види се по томе, што жава у Србији већ 3 годнае. Али рецпмо да старо стање нпје ваљадо, лепо, ади ако је ваљао тај „брат Србин из прека", а ако је оа доиста био ирави брат он је баш тада требао да дође к нама као гр,чђаннн, да се с нама помеша и изједначи, па, ако неваљасгаро стање. мп заједничкп да сепротив њега б рпмо, п у тој борби он да нам ка < брат помогне, а не деђа у стран« и кри се под туђе поданство док је мука, а кад други крваво пзвојују ново боље стање тек онда дођа на готово па се ту још јуначата погрдама на старо стање. То је спекудантски, то је гшско! А посде, када је том брату Србану пз прека" стар > стање б )ло тако мрско, да је због свог Николе мрзио чакиСв. Никоду, чак није хтео постати ни поданик сраски, у току 3 нуне годпне, ма да су ту измешани сви полптичкга правци — кад му је то стаље веднмо бало тако мрско — што га је трпео, што је седео у Србпја у очште,-што није ишао тамо у државу чијп је поданик, кадје там.1 тако добро да он маџар~ко подачство претпоставља српском. Најзад шта пмају та „браћа Срб« из прека* на свом дому, дамогу пмати право да буцу овако надувен I овде код нас и да могу излазпти са захтевама некаквпх велнких права. (свршпће се)

Дгндоло је свечаним хласом даље чи-

тао: „Жм, висопи савет тјроуице, ио дужем тачном, законском исиитивању. — А кад је било то испитирање? прекиде дужд нрокуратора. ,,Да си ти у Антонијо Пријули дужд мљетачки окривљен за велеиздају, иа иресуђујемо: да се од л,анас иа за три дана рано изјутра изврши на тобом смртна иресуда код мермерпих ст°иеница дуждеве иалате, иред очима народа као оиомена за све оне који би се тако огрешилн о закон. Пресуда Ле се иззршити мачем. 1ако је високи савет тројице наЈвиша власт у реиублици нашао решио и заиоведио ио ираву и ио закону\ и — - Даое на смрт! И ио нраву и закону! — рече дужд после неког немог ћутања. Алканто и стари дуждев служнтељ клекнуше пред њим склопивши руке и са оузним очима. — Дакле невероватно је свргаено, иродужи дужд. — Изречена ми смртаа

иресуда! И ако сам једном ногом већ у гробу, и ако су мк дани избројани, ипак ми нису хтели уштедити ту срамоту, да моја седа глава падне под џелатовом руком! То је дело неколицине, који хоће да ме у нропасте, то је комплот мојих непријатеља аоји су своје креатуре подговорили да ме униште! Ну бог ће нама обома судити! Ја се повинујем власти и молим моје приврженике да се не бацају у несрећу ради мога спасења. — Водите осуђенога у његову собу! рече Инго. — Пресуда је изречена! — Крв моја пашће на тужитеље моје! — рече дужд. — Ја умирем невин. Прокуратор рече дужду да пође за њим Озбиљно и часно покорио му се он. И Алканто и слуга дуждев пођоше за њим из сале, у којој беше велика тишина овладала. Пријатељи дуждеви која су се била решили да га избаве, сад се нису заузимали за њега, јер им није било од користи. Инго иобеди. Дужд је пао. То ]е Ои > свечан тренутак, који је Инго славио. Контариније је ћутао и био погружеа — Монсињори, ми имамо сад да изберемо новог дужда — окрете се Даповт присутнима, пошто је дужд отишао. Дуждев вресто празан је, треба га заузети, на мени је дужност да предложвм новог носиоца највећег достојанетва. Ја ћу испунити своју дужаост, ако предложим илеменитог Контаринија за дужда, чији су преци некада и били дуждеви. — И ако је велика почаст им& т и достојанство дужда млетачкога, — опговора Контаринија — и ако жарко љубим моју драгу отаџбину, ипак после данашњег до • гађаја није ми могуће прамити се понуЈ еног ми достојанства. (Наставиће се)