Мале новине

ЕРОЈ 87.

ПОНЕДЕЉ Ц'; 13 Ш&РТк 2889

ГОДИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: На годину 12 динара На по гвдине 6 динарл На 3 меееда 3 дннара Месечно 1 динар ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године 16 динара На 3 месеца 9 динара РЕТ1Т ЈОПКШ

МбЛЕ НОВИНЕ

Претплата, писма и рукопиои шаљу се Власнику „Малих Новина" — Сдавија, Врачар. Може се претплатити и код свију пошта у Србији

ДНБВНИ ЛИСТ 3 А СВАКОГА ЦЕ " Е ° гмс " мл На првој страни од речи 10 пр. д.; а на четвртој од петит реда 10 пр. дин.

<кнк

шш ШТО&

8АК0Г 1. 10 . и 20. ИМА ИЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

За свако огла ше ње пдаћа с е држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛ А СИПО ПОГОДБИ

^АЈМОВИЈК ЖБНСКЕ СУНЦОБРДНЕ и ТРИКО-РЕКЛЕ у врло великом и особито лепом извору ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКО-ПОМОДНА трговина КОСТЕ НИКОЛИЋА улица Кнеза Михајла 55,4—10

I I

Д н е в н и к

Ш ј ГЕНДАР Понедељак Правосд : 13 Прек. м Ник патр. Катол.: 25 Бдаговести Сунце излази: у 5 ч.40 м. а залази у 6 ч. 6 м. Мене месеца: Последња четвр 13. 3. часа и 41. м. по подне.

К у р с

Дукат . . Баполеон .

5.69 9.64!

Ред примања по министарствима Министар унутр. дела : сваки дан пре по дне од 9 и по до 12 ча«. и по подне од 4—5 чаеова. Мин. иностр. деда : четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни : сваког дана од 11—12 ч сем недеље и празника. Мин. правде : еваког дана од 9 и по час до подне, Мин. грађевине ; еваки дан од 11 —12 час. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , еуботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије торником и петком од 10 —12 пре подж'-.

Г. г. Веоградске претллатнике молимо и свраћамо им пажњу, да претплату не полажу ником другом, до нашим разносачима, и то увек само на уредну призваницу. Ко би другоме и на друкчији начин плаћао а паре давао,уредништво зе то не може примити на се никакву одговорност. Г. г. цретплатницима који се претплаћују од 1 марта па на даље — јављамо да све бројеве имсмо текодВ Мартааод 1 марта па до 8 неких бројева нема, Г. г. претплатнике из унутрашњости молимо да се претплаћују код својих пошта.

3 а б а в а

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Посета Краља Александра. — Из Београда телеграФишу РајтеровЈМ бироу у Лондону, да се у руским круговнма у Београду говора, да ће Краљ Алексаедар посетити рускв царски двор. Краља би на том путу гсратила Његова мата а сва је прилока, да ће овај састанак Краља Александра с руским царем бита на Краму. * Треба објаснити. — Од неко до5а ночели су оФицири давати своје коње на лутрпју. Тако и сада видимо неке цедуљацегде се опет даје један коњ процењен на 600 дип. а једна нумера кошта 2 дан. Ове су цедуљице (нумере) без икаквог жига и марке таксене. Ми не знамо од куд то долазп да ове нумере не подлеже такси. * Зратио С0 — Његово Велачакетво Краљ Милан вратпо се у суботу у вече брзим возом са свога иута у Пешту и Беч. На станпци су га дочекчлп г. Намеснацп и министри.

м и с л и 6. (свршетак) „Пођем од најбољег па оает |;тигнем злу. Намесништв'* је цо-

П0ДЛИСТ1К

ЕРА&ЕЦА 1011

или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р О М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАУВЕ РЕПУ БЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА преводи а. Ж. И л и*

(256)

— о (Н дставак) Зар још да му се не скине образина, да му се злочинства не открију ? Све ће пропасти, ако СтеФана не каже где је адмирал. Ако СтеФана не нризна, и ако се не нађе адмир?л, онда је све пропало, онда ће Инго победити у борби.

До сад СтеФана још вије исиунила Јакопове захтеве. Није хтела иризнати* Волела је ћутати, јер ће више од Мнга добити, а од сиротог ловца мртваца нема шта очекивати. Ну Јаконо се ипак надао да ће је омекшати кад она види, да он не тера с њом шалу Јакону је главно било да је н^тера да му све каже што зна. Иначе му ништа друго не помаже. Сви нокушаји да ухвати траг адмкралу, беху узалудни. просто нестаде га, као да у земљу пропаде. Код светлеће куле у Маламоку изгубио се траг. Стари Јакопо није знао да су Едита и Родриго ноћним нападом жбира растерани и раздвојени, јер их није видео од њиховог венчања. С тога је он држао да су он» у Едитиној кућици. После ни они се нису смели јавно иоказивати, јер су гоњеници а к Ивгова кривица није још обелодањена. Пошто је галера отишла, ловац мртва ца седе у свој чун, шчепа весло и врати се Св. Николи, да покуша још једном да наговори СтеФану да призна.

Кад се ириближио обали, зачу неке гласове и угледа једну гомилу људи на обали. Шта ли је то? Беше већ прошао један час по поноћи Шта ће ти људи у то доба, а особито ако су рибари или лађари ? Јакопо је стајао неко време и слушао како ее они нешто жеетоко препиру. Њих је све више долазило. Беше их око стотиее. Од једном један из гомиле опази чамац на обали и упозори своје другове. — То је ловац митваца! Не смемо му се поверити, он је у службн савета тројице, — тако се чуло где говоре. Стари Јакопо чувши те речи, изађе на обалу, привеза чамац и упути се мирно њима, који су га неповерљиво гледали. — Ето га још овамо, — прогунђа један, — проклетник! Не смемо му се но-

верити

— Пе бојте се, људи ! — рече стар* Јакопа. — Не ћу вас ја издати!