Мале новине
За полагање претпла* те и давање оглаеа за „Мале Новине" обраћа*
К 7 с
јђинском певању и демострацијама
ти се г. Пери Тодорови* ћу, хотел „Империјал" соба број 24. Канцулариски часови: нре иодне од 8 до 12 по иодне од 3 до 6
^ 7 ^|аротив тога, и тада смо рекли, Нааолеон Г •' •' ■' 9.57 Д а Ј е прОТИВ те туђивШТИНв јвСрпски лутријеки 3% лозови. 34-60
РЕПВРТОДР 8А март 1889. Недеља 19: Алаипски цар, чаробна игра у три чина, с певашем, од Рајмунда.
КОСТА СТ0ЈАПОБИТк АДВОКАТ за округ ћупријски , отпочео је да ради адвокатски посао. Заступаће сиротиау бесплатно. 67,1—3
СТЕЦИШТА — Траже се наследници: масе покојн. Андрије Кост<Ла из Бодеча до 17 априда; пок. Божидара — Бошка — Кордика мех. иа Крушевца до 3 маја; Милана Риетића из кн>ажевачког Јаков^а до 20 априла, — Дигнут ете^ај: Малеви пок. Атанасија Вуковића бив. трг. из Трстеиика усдсд поравнања.
Је иротив те туђиаштине Је дипи лек свест грађана, свест која би се огледала у томе да не посећују каване, где се тако пева, а не грубом силом и буџама разгонити невачице.*) Употреба таких срестава, па још иротив женскиња, најмање доликује ђачкој омладини српској, чије свако дело, поред патриотизма, треба да носи на себи и знаке душевне племенигости. И зар великошколска омладина мисли, да Српству баш ту прети опасност од туђе навале? Не бојге се, госнодо! ако нас не поплави немачка индустрија, немачка наука (иљадама немачких књига и новина троши
били у стању, да сами подмири мо оне индустриске, научне идруге културне потребе, које нам данас туђини подмирују. Приоиите да створамо српску научну литературу, да енжењери, лекари и други радници те врсте буду Срби, да се не морамо за свашта, шго нам треба, лаћати немачких производа. Треба ти добра карта балканског полуострва, дај Киперта. Треба ти конверсациони лексикон, дај Мојера. Треба ти података о српској Восни, дај немачке писце и путнике. Треба ти историја твоје рођене Шумадије, дај швабу Ранкеа. И ко би еве набројао. Ту је права опасност, господо, то је браник на који сви до један треба да
ДНЕБНЖК
КАЛЕНДАР Педеља П[)авославни: 19 Кир. архиеп. Католички 30 Квирин Сунде излани: у 5 ч. 46 м. а залази у 6 ч. 1 м. Мене месеца: Нб» месед 19. у 10 часа и 59 м. ио подна. Београо 18. марта 1889. год. 7 с. пре п. — '2с. п. п.
Притисак ваздушви (на 0°]
748, 37м. м. ј 746,48 мм.
тордх уравааду-
ЛИЦИТАДИЈЕ I 23 о. м. у управи богосжовије за 65—75 пари детшег одела ученицима; 29 ов. м. у канцеларији управе војне одепе за 60.000 ; иетара платна поетавског. ЂАЧКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ И ако нисмо пријатељи туђинском кревељењу по срнској престоници (певањем се то неможе назвати, како наше београдске певачице певају а лепу песму па ма и туђинску није грех чути. Талијанске опере ностоје по престоницама свију јевропских народа), ипак налазмо, да ове и оваке демонстрације ђачке, ка-
Влаагност ваздуха (релатлвна)
Ветар правац п ја- запа Д _ ЈУ Г08а_
("чина)
падни умерен. Западнц доста јак.
Максимална температура 15°,0. Минимална температура 1°,5. Време: Кишовито. Киша 17 марта евега 1,4 м. м.
маЈу смисла , да су за осуду и да ни мало не доликују доотојанству 1;ака највише српске школе и да су веома жалосна сведоџба о оскудици озбиљноста код оних, који су их покреаула. (Целу масу не можемо кривити, јер се ту махом један за другим повео). Ми смо пре годину дана говорили на другом месту о ту-
се сваке године у Србији), не- ј иставите груди своје, то је поље мачка политика, швацске певачице за цело неће понемчиги српску престоницу , и камо среће да онај занат, који воде те певачице, никад не буде занат наших Српкиња. Сувремено јевропско друштво има својих мрачних страна, оне се морају јављати и код пас и нема те силе, која их може уздржати, докле год друпттво буде овако стајало у погледу жевидбе, у погледу економске поделе и много које чега другог. Па кад те мрачае стране већ морају постојати, увек боље нека се на том месту нађу странкиње, нека оне подмирују те потребе, а наше Срнкиње да видимо као добре магере и домаћице, да не-
шантана биће и ви их вапшм демонстрацијама сузбити нећете. С
рада и борбе ваше, борбе часне, борбе достојне, борбе племените. А оставите каФе -шантане, оставите певачице, оставите блесане који се око њнх купе — све то не вреди ни погледа вашег. И од куд ви то видосте ко где пева, ви, поред којих живих и здравих, седнице „Побратимства" стоје увек празне, а ово дана читамо мал ие посмртну објаву, којом се великошколска омладина последњи н)т позива можда на опело ове најотарије ђачке дружине наше, која је некад имала тако светлих дана и оставила толико лепих усномена. Д-1, али ондашњи великошколци нису до по ноћи виглали из каване у кавану да гледају где ко
иеиа, нити
еу ематрали да им
спада у задатак да исправљаЈ'у и
тога не трошите на таке недо . она Ј део п У блике Ј К0 Ј И стојое бесносаице златао време!™"/"™ 7 сгановиик . е " афе . - , шантана, иублике, какве 1е било своЈе, но се баците озбиљно на _ ' „„„„ ' Ј 0
рад и науку, како би што ире *) Ко. е у осталом нису ником ништа криве. То је гладаи евет, који тража ^еба
У томе се зачу Кињски тоиот; нено викну „пст и .... и сељак умуче, а буклију брже ћушну у сено. Неко од сељака рече: „Баш ти нема гора живота од ова наша"... Други један сељак хукну и рече: „Јао, моја мајко!" Наравно да је песма олмах умукла и весеље престало, чим се чуо коњски ходНо коњаник у црвеном јаоунџету назва лсио бога и упита: „Гоните сено, браћо? Ј Ово сељаке онет иоврати : Путник мину, а они одоше даље весели. «• Кад су и носледња сељачка кола изашла ич града, ага ириђе оној гомилици војника, што је ту иред канијом до Канли-куле стајала као иека стража, која јс имала да мотри на сељаке и на сено, што је стоварево ту крај бедема. Ага их нађе већ разбашкарене — начупали велику гомилу сена, па цоседали со њој; неки чак и луле запалили. Ага причучцу код њих; жалио им се, како је јако уморан и псовао је сељаке што га толико измучише, Ту чисто срдито нагласи, како је везир нешто сувише благ сирам рајетива и много им нешто гледа кроз нрсте. Требало би ту аритегвути дизгиае, т кад се што ре»ве и
и какве ће вазда битл у свима јевропским престоницама. Друге су твоје задаће, друге како уме и може. Шта су оне криве што : е У ТВОЈе ДужНОСТИ, ДругО је ЦОЉв српских грЦапа трчи књииакао ТВОГа рада, ОМЛадино СрпСКа. 0-
један део муве на еве1;
з веди д;> онако мора и биги, а не овако, ооезобразили се, иа „само саму буђу" догоне везиру на канију. Сви му одобрише климањем главе. Одатле ага се упути своме стану, који бејаше ту близу у узаној, кривој улици, која је сиајла доњи град с горњим. Овоме Турчину било је име Рсџеп-ага, а старином је био из Сребрнице.
III.
Ноћна браћа Да ли сте кад год ходили по окол^ни београдској? Да ли сте долазили на овај избрежак крај Дунава, што данас стоји пуст, разголићен и обурван, а некада је био пун зеленила, ладовине и мириса, покривен красним густим шумарком, који се пружао горе вигае косом, а доле ниже крај обале, и ако је била уска поља ница без шуме, она је била обрасла бујном, меканом, мирисном травом. Некада је то било место за провођење, забаву, намењено часовима одмора и уживања. Горе хладовити гај> доде лепа пољана с неколико бр-
снатих дрвета; мало ниже лепа мермериа чешма, на коју вечито струји дебео млаз хлађане бистре воде, с брежуљка воде Дунаву камене степекице, урезане у коси одсек обале, а баш на том месту, где силазе степениде, дно Дунава с почетка је патосано великим каменим плочама, а даље насуто лепим шаревим шљунком — све удешсно за летњс купање и узимање свештених прања ио обредима турским. У близини била је доља, сва обрасла у саме руже, с рана пролећа на до мртве јесени увек пуна славуја, са чега је и добила име Будбулдере (славујев до). Тако је некад изгледало ово исто место, овај исти озбрежак крај Дунава, који данас стоји самотан и вапуштен, и служи као тачка иа којој друштво еводи носледње рачуне са својим одметницима и ту их убија; место, које самим именом својим изазива језу, јер напомиње многе страшне призоре из многоброј инах стрељања ва њему извршених; место некад нознато иод именом. Кајзбурма (Камени степени), а које смо ми данас, према промењеној улози његовој, згодно степени).
назвали „Кара-бурма" (Црни (наставвће се)