Мале новине

СТАЉЕ воде од 21-ог вбјутра па до 22 дошла је вода са 6. оантиметара. кодикајевода !ј пролаз испод ћуприје

21. Марта

6-бЗ

8-47 22. „ б'59 8-41 Као што нам јвлају, вода у Сиску, Бечу и Пешти долааи нагло; а у Сегедину за 12 еатн долави по 10 савтимстара. Због тога у Земуну се живо радн на оеигураваљу вароши у случају поплаве.

К У Р с Дукат 5.71 Наполеон 9.56 Српски лутријски 3°/ 0 лозови. 36.50

ВИЛЕТЕН РАЋАЊА И УМИРАЊА 20. Марта 1889 умрли: Мијајло Илић лађар Лааар ЖикиК војвик Драгомир син Ђорђа Стојаповића Петар син Тодора Томића баштована Јода Савић Јован Николнћ зидар Лепосава ж. Малана г Ворђ®аиђ:1 чиновннка СТЕЦИШТА Траже се наоледкици: масе иок. Јована 'Бурића нз Алекеинца до 4 маја; пок. Андрвје КостаКа из Болеча до 17 априла Траже се наследниди масе пок Тодора Хермана иа Београда до 14 анрнла Влагоја Арсенијевнћа на рудничких ЛСивко-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ

изнео истораска развитак Зоологије. Предаваше је бало особито"добро Иосећено и нримљено с допадањем. Вило је веома одличног света, а од чла-

„Веоградско певачко Друштво« иова владе био јс г. министар продржаће у недељу 26. о. м. у 3. сат Р | свете и ДР "вених дела.

после нодие аанредни збор. На збору ће сс читати писмо савезног већа „Савеза С,»п. Певачких Дружина" којим моли, да „Београдско Певачко Друштво" ступи у поменути савез. ■* Уклоњени. Десет нанредњачких начелника и унравитељ вароши Бео града уклоњеии су са својих дужпооти. Кандидати су за место унравитеља вароши Београаа г. г. Веља Тодоровић адвокат и Илија Душманић проФесор. Од напредњачках начелаика остао је само г. Риста Бадемлић начелник округа нишког. Такосечује. * Почаени члаиови. Певачко друштво „Сганковић" (Корнелије) изабрало је за своје почасне чланове госпођу Милку Гргурову и г. Милорада Гавриловића, чланове кр. срн. народног позоришта. * Личне вести. Г. Арманд Шашвари, глнвни уредник нештанског лисга „Веуие <1е 1' Опеп!" стигао је у Београд, гдс ће се бавити неколико дана. Званична исправка. Ма да нисмо били дужни, ми онет за то доноеимо службеиу исправку, коју нам је изволела послати наша главна полиција. Доносимо је с тога, што нам она даје згодан аовод да се понова вратимо и.

ДИЦИТАЦИЈЕ

слагалишт к у Нишу 298.817 комада капсли 8а пушке спредљаче и 10.396 метака бо јевих системаа „Хенри—Винчестрових." 4 е 5. априла у гарнизону гор. милаиовачком ва препокривву вграда, подиаање палисада и ограде од Филарета пред Фронтом касарне и за мењаље патоса у касарни.13 анрила у еанитетском оделењу министарства војног за 200 метара мушеме беле за подметање, 200 м. црне, 200 м. илатна жутог увоштеног и 200 пари чарана 6 јлосничких. Бугарско посланство. У нашим либералним круговима ноговара се да ће у Београд доћи, као бугарски дипломатски агенат, г. Стојилов познати бугарски државник и бив. мин правде. Ми би се овоме само радовали. Г. Стојилов био ба достојаа пособац г. Странском, који је за собом оставио тако лепих успомена у свима редовима грађаиства с којима је долазио у додир, за време свога службовања у нашој престоници. ❖ Министарска седница. Јуче је под преседништвом г. г. намесника била министарска седница. * Наша посланства. Влада намерава да у ингересу штедње споји с једне стране послааства у Бгчу и Риму са сталаим седиштем у Бечу, а с друге стране да. споја носланства у Лондону и Паризу са сталним седиштем носланика у Паризу. * Регулисање Ђердапа. Влада је одредила комисију која, у смислу берлинскога уговора, има, од стране Србије, да присуствује при регулисању Ђ^рдапа. За председника те комесије иостављен је пуковник г. Путн -1к. * Ироговорнлн. Беспосличари, који су ово последњих дана нравили неред цо хотелу „Империјалу", проговорили су сад у 77. бр. Д. Листа", бајаги да се „бране" од „напздаја" ,М. Новина*. Наши читатеља знају какво је било наше држање спрам тих бесмислених ђачких демонстрација, и ми смо за тако дрлсање добили одобравање с више страна, а сад н» ка читатељи виде шта на све то веле сами творци нереда, па ће по говору и тону њином најбоље оцениги какво је васпитање тих младића и кодика је њина озбиљност кад онако говоре у јавности. Н>их иајбол.е карактерише само :њино писање, а ми ћемо рећи схмо то, да се искрзво радујемо што у С прнступног предавања. Др. Ђо оне бесмислене нереде није било у; ка Јовановић, про®есор Заологије на мешано језгро наших Великошколаца. 1 Великој Школи држао је у уторак после нодне предавање. у коие је

ваца Д о 24 априла, и Авакума Гаврнловаћа | »»» Н У „таЈанствену екСПЛОЗИЈу- нред в8 рудничких Милићевада „Маиежом, ' о којој је већ оило го; вора у нашем листу, а која сад по| стаје у толико занимљивија, у коли; ко се похиција више труди да је о5 априла нродаваћа Те V унрави убојног I П0 Р екне ' «Р"ташка и да је сведе на ј нрост нуцањ пушчаног метка „иоас! ћег калкбра/ која су бајаги,

неки и

несташници метули „на угљен' па упалили. Ми ћемо о свему томе прогозорити у идућем броју и читатељи ће тада јасно видети и тај ,угљен" и тај фишек „повећег калибра," који се сад нашем г. управитељу толико приви ђаЈУ-

ПИСМА УРЕДНИШТВУ 0 Филнпу Вишњићу. (Београд 28 Фебруара). — Писао сам у вашем листу, да је Филип Виш&ић, као слепац, ишао с гуслама у торби из шанца у шанац Карађорђева времена и песмом храбрио нашу војску, кад је у бој полазила; писао сам, да га нису Турци ослеиили на Равњу 1813 године. Г. Богољуб Познановић одговорио ми је на ово у 235 броју вашега листа и рекао, да он ипав тврди, да су Турци ослепили Филипа 1813. на Равњу, а он све то тврди по казивању некога свог чича Грујице Марковића из Басуте. Да би остало мишљење г. Иознановића треба наћи , где је Филии и у којој ћесарској болници лечен? јер није могуће да му, у поменутом номенту, ћесарека власт није притекла у помоћ. Ако г. Познановић ово нађе и изнесе, онда је казивање његовог чича Марковића истинито, а без тога остаће неистинито. Ја остајем нри мојој допуни и објашњењу, што сам изнео о Филину Вишњићу у 222 броју „М. Н." од 1888 г. т. ј. да је Филии раније осленио. Милош МилосављевиК окр. казначеј у нензији.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ — Дар је иосетио гро*а Валдерзеа, па носле Бисмарка да му честита рођен дан. — Војвода насавзки кроз неколико дана отпутоваће нраво за Луксенбург, али ће у будуће сваке зиме провести неко време у Бечу. Краљица холандска сваки дан му шиље денеше. -- После конФеренције војводе АдолФа насавског с државннм министром Ајшеном, конфсрисао је овај с Дунгерном, војводским председником коморе. Ово узимају као доказ, да Јсе конФеренција није тицала само регенетва но да је у вези с а скорашњим деФинитивнам предузимањем владе — У ствари открића Фабрике бомби у Цириху јављају, да су у тој аФери помешани нихилисти. Наређено )е да се ухапси тринајест особа. — Пол Д-рулед нобија вест, да је вођрњз патриотске лиге уступио Буланжеру. Буланже никад није давао никаквих упуетава патриотској лиги

неће дуго трајати. Држање АустриЈе, држање РусиЈ'е, спреме у Турској, узаврелост међу балканским народима — све је то ноказивало да ће ускоро настати голсма нолитичка бура. Овај тајни свун, у овој подземџој дворани, био је један покушај да се види: не би ли ее балкански народи могли сложити да сви заЈеднички и једнодушно дочекају ту борбу, и да сложно пораде на свом осдобођењу од свачије силе, — па било то турека, руска, или аустриска. Мисао о савезу слободних и независних балканских државица била је већ посејана. Доцније ћемо видети резултате ових саветовања, а сада оставимо ове ненознате људе нека се саветују. IV. Леиа Мара — Кад бн све лепе женске, што их има у једноме народу, ставиле своју леиоту искључно у службу народних интереса, тај би народ могао постати господар света. — Докле год буде људи на земл,и, човек ће се вазда одушевљавати и вечито ће гинути за оним што је леио и хармонично. — Лепота је највећа сзетска велееила, моћнија је од највеће војске најстрашнијег осва-

јача — леие жене владају светом, или ба бар могле да владају. — Све је пролазно, само је љубав вечна. * * * Била је дивна, тиха ноћ с месечином. Четири прозора на харему београдског везира била су, преко обичаја, широм отворена, мадајевећ и поноћ била близу. У најлепшој одаји харемској, крај отворених прозора, седела је, или уираво лешкала, на свиленом дивану неописано лепа женскз, смеђе косе, као небо плавих очију, у лаком, а веома богатом турском оделу. Крај ње стајао јс и држао је за руку повисок, леп, црномањаст'Турчин, од својих 30 и 5—6 година, у лаком спаваћем оделу, преко кога беше небрежљиво набацио на рамена широки огртач од танке илаве свиле. — Маре! Чујеш ли како славуј пева? упига Турчин. »Чујем, светли везире — одговори женска с хладном учтивошћу. — Маре, Осећаш ли руже како миришу? „Да, светли везире, долази ми под нос њин мирис. — Маре, видигп ли како пун месец лепо греје ? „Видим, светли везире,

— Маре, и малене тичице на гранчици осећају љубав. „Јамачно, ваша светлости." — Маре, и цвеће се љуби, јер карамФил, освежен у тихој ноћи, и окупан росом, диже заљубљену главицу евоју, да домаши набубрели пупољак румене руже, што се ту над њим љуљушка, тражи да се додирну, да сноје уједно мирисне душе своје, па у загрљају да дочекају светлу зору. „Вама није добро, светли везире, ви сте у ватри, рука вам грознвчаво дрхти..,. Но Турчин као да не чу ову опомену. Он продужи даље, чисто као у неком заносу. — И звезде се љубе, Маре, и оне се утркују која ће боље сијати, да се што више доп дне драгану своме... Љубе се сунчани зраци, што загрљени муњевитом брзином нресецају безмерне просторе без имена, да слете доле и дч, загреју хладне груди ове старе земље... Љубе се капљице бистра потока, што једна другој у наручју хитају големој реци или сињем мору... (наставиће се)