Мале новине

СТЕЦИШТА Отворена над имовином: Мекраде Ч. Пијадв трг. иа Ваљвва до 25 априла, Станка Т. Тодоровића дућанџије иа Обреновда до 27 априла; Марка Михаиловића трг. из Ваљева до 8 маја; СтанојаЈ Стојаионића терзије из Лоанице до 3 маја. Дигнута с имовине: Радована ЈЈазаревића трг. ив Краљева услед*поравпап.а. -—^•♦•^ЛИЦИТАЦИЈЕ 15 априла у гарнизону јагодинском за оправку војних зграда у Јагодини, — 18 априла у штабу дунавске дивизије за оправку војног купатила. — 3 маја у начелетву ваљ'вском за оправку зграда среза посавског у Обреновду — 6 маја продапаће се у гарнизону пиротском разне етвари војничке- — 18 аирила у иачелству ћупра ском ва оправку дркве свилајначке.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Хиина. Академско певачко друштво „Обилић'' отштампало јо па финој хартији велике осмине химну Његовом Величанству Краљу Александру 1. Химна гласи: Тебе, Краљу, поздрављају Верни Твоји синови! Велом орлу срце дају, Да лет српски обнови! Алекеаднра да нам Краља, Влагослови силни Вог! Да краљује! Да прославља Нову славу рода свог!

Срећу српску поновио Поносном Тн заставом! Милој слози мио био! А душману силан гром! Дична Краља Воже храпи! Чуј молитву Српства твог! Краљуј Краљу! елавно брани Ускрсење рода свог! % Из Београда теле раФишу „II. ЛојДУ- 11 „У ОВДаШЊИМ минист -гсјптТВИМ« живо се ради на пројектима разних закона за извођење новога устава, јер се већи део тих нројеката има поднети првој скупштини. Манистарски савет решиоједасе ти нројекти доврше до краја маја. — Најодлучније се побијају гласови да су настала неспоразумљења између намесништва

и владе. Из новинареке борбе између „Одјека" и „С. Независпости" ника ко се не може такав закључак извести. Како Ристић, тако и остали намесници верно се држе обећаша датог у прокламацији да ћс бити извап сваке страначке борбе и нису пи у каквој вези с уредништвом либералпих лисгова. Исто се тако изјаве „Одјекове" не могу изнети као изр?з расположења министара нротив наме снигатва. „Што се тичс напада Пере Тодоровића на краља Милана, влала Ие ио свој ирилици ире/узети иротив ТодоровиИа судске мере због увреде једнога члана нраљевског дома. и ❖ Ераљичин новратак. Услед гласова по новинама, да ће се краљица Наталија у скоро вратити у Београд, телеграФишу „П. Лојду,* да су ти гласови непоуз^ани. Даље се у телеграму вели како ће она мучно доћи без пристанка намесништва и по свој прилици ће у мају посетити кнегињу Јулију Аренбергову. Краљев повратак. Како јавља „П. Лојд," бивли краљ Милан полази дакас из Јерусалима и иутује преко ЈаФе-Бајрута за Дамаск, где ће стићи у недељу п дуже се задржати. Ме^у тим оо страним повинача и овдс у Веогрзду би) се рашео глас, да ће се он у скоро вратити у В оград, јер је у Смирни затекао писма због којих је, рекао је, прннуђен да се што пре врати у Србију. 'к Вратво се. Његово Величанство Краљ Алексанаар вратло ее 11, о. м. из Шапца. На савској станици га је дочао многобројни свет. * „ХајдЈчки дневиик " Тако је то кад )е човек „видовит;" он онда види ммого што шта, па види чак и то шта има и шта нема у туђој закључаној новинарској фијоци; види управо све, сем своје рођвно слепило. Таквом „видовитошћу" ево је преблаги творац одарио и наш „Дневаи Лист," с тога он и види да је наша вест о хајдучком д^евнику п ироста рекла.ча ." А да је „нроста реклама" и да нккакав хајдучки дневчик не ностоја јаоно је већ и ио томе, што хајдучка дружина Солдатовићева није била никакво „легализирано друштво" А ви, читатељи, ваљда и сами већ знћте да само легализирана друштва

могу имати своје дневиике! (0 блажена блесавости!) Даље зна се да је „Јован Солдатовић био ненисмев, — бар док није отишао на робију" — (Шта је било на робији и да ли је Јован ту бар што оварисао о књизи то нам „Д. Л.„ не уме рећи). Најиосле „Станко је и норед тога што је знао читати и писати ипак остао безграмотап" (при богу баш као ?звесни сарадпици „Д. Л."), а цео свет зна да нису водили никаквог ћатиба, мањ ако тај ћатиб није случајво "ам г. Пера Тодоровић" (Јсс мањ то; и )&мачно баш ће тако бити; „Д. Л." баш и долази до тога закључка. М тако Јовап до робије „неписмен", Станко „безграмотан", нису „легализирано друштво" „г. Пера Тодоровић добровољни ћатибе — а кдд се све то скупи онда излази: „нема хајдучког дневника"! све је то „нроста реклама,,! Не иде нам, знате, тако добро као Л Д. Л.", па се ето довијамо и градгшо рекламе! Ха, ха! Јадни ли су јадни! Е, шта ћемо „грамотна" господо, били Солдатовићч писмени или не, било њино друштво „легализирано" или не, био им ко ћатиб или не би", било да су дневник писали сами хај дуци или ко други ио њином казивању, једном речи било како било тек ми имамо у рукама новелики, врло интересаз, врло заиимљив хајдучки днсвник, где је хајдуковење Солдатовића верно описано и ми ћемо тај дневник штампати, и он ће нам донети опет ко)у аову стотину претплатннка (а да их бог поживи и по који оглашчић) док се ваше шајке све више и више насукују на снруд и остају на пличини. Та видимо ми то, разумемо ми где вашу редакторску учеаност највише боле, с тога вам и не замерамо кад правите себи мало рекламе градећи се толико видозитим. Хајте, хајте ! Но како сте пошли. чини ми се сами ћете — како оно рекооте скоро „докдисати до Косова." * : 0%Г Питање читатељила С више [ сГрана жале нам се наши чигатељи да им је незгодно пратити у исти мах обадва романа у нашеч иодлиску „Београдске тајне и и п Силазак с ирестола 11 , особиго кад излазе овако као сад у једном броју један, у другом други подлистак. Веле да их то буни, те често побркају шта се на што наставља. Предлажу нам, дакле, ово:

Да доилоимо еамо једак роман и то „ Силазак с арестола а и да пуштамо по више да се што ире сврши, па тек кад се он еврши да се продуже „ Веоградске тајне и . Умољени од вигпе ваших читатеља, ми износимо овај предлог да сами читатељи о њему реше. Ако их буде којц су иротиваи овоме, ми ћемо онда нродужити као и до сад. Но ако нико не би био ирстиван овој гзмени, ми ћемо је усвојнти. Молпмо, дакле, да нам се јавикоје нротиван промеии. Уреднигитво. * Ошутовао је 11 о. м. за Букурешт бугарски емигрант и бивши бугареки минисгар, Драган Цчнков. * Кобна шталпарска погрешка. Службени лист који је изишао првог дана 3 7 скрса, донео је полициски указ у коме ее иоткрала једна кобна пггампарска погрешка Тако је место „Сима Аврамовић несвршени правник поставља се за пасара III класе управе вароши Београда," ногрсшно наштампано.: „Сима Аврамовић свршенп иравник и т. д." Надамо се аа ћз иолициско одељење мннистарства унутрашњих нослова што пре исправити ову кобну ш грешкЈ. $ Нрина се к знању. „С. Независност" у јучерашњем броју доаоси овг: „Нек се зна. Нчка.', нисам с БелиМарковићем говорио о ономе што веле ,,М. Новине." Авакумовић " Пр^мамо к знању ову изјиву. Онда остаје да се г. Ђока Ненадоввћ обратио ираво г. Гиги. Међу тим г. Гига још ћути. Он још не налази за нужно да одговори, како јс могао давати наредбе суду у стварима где један министар но сме ништа нарсђивати. Но нроговориће, свакако мораће нроговорити. Ми смо стриељиви; не хита нам ее, немамо куд. Ва ћабу још с« нисмо унодобили. Чекаћемо ји дочекаћемо да чујзмо и г. Гигин медени гласић и да видимо како ће бранити своје незаконе поступке. * Одложен скуп. Српска кр^дитна банка одложила је за 22 април свој скуп, који је био сазван за 8 аирил. Скуп је одложен за то, што 8 анрила није дошао довољан број акционара. * 0 опп1Т; НСКОн дефицћту. У вези \јучсрање белешке, јављено нгм је да

иосле подне провео је код куће, ходајући по својој соби. Кад му пред мрак дотрча војник с к<>бном вешћу: „убијен кнез" — г. Врбавац као да није био много изненађен. Бар ио његовим иоступцима видело се да није збуњен и да зпа шта му ваља радити у таквој прилици. Но то је могло цолазити и отуда, што је иукоаник Врбавац у оиште био веома прибран и присебан човек. Кад чу глас да је кнез ногинуо, он прво мирно иснита војника од кога је, кад је и како је то чуо '? Упита даљв шта се ради на улици, да ли је свет мираз, или се узрујао ? За тим заповеди да му се спреми коњ и да му доиесу нарадно одело. Разасла и друге најнужније иисмене наредбе. За там је сео на коња и, упратњи 2 ко».аника, отишао је углавну касарну, где је одмах сакупич све батаљоне команданте и преко њих узео нод своју непосредну команду целу војску. Командантима батаљона издата је наредба, да ће од сада све заповести примати неиосредно од њега, и то само од њега. Заповедио је да му се растреби и очисти јелна соба у касарни, гдесесмести стално. Предузео је и све друге мере, које еу биле иотребне да учврсте њвгов пресудан утицај у војсци, како би иоотао једини и неограничени госиодар ору«

жане силе, што је одмах и постигао, пошто је војсци и иначе већ билз дужност да га слуша као војаог министра. Његово стално присуствокод војске енречило је бунтовнички нокрет у војсци. Један официр, који је хтео повести св >ј батаљон да њиме заузме главну полицију, био је ухваћен и одмах предат иреком суду и стрељан. Свемоћан у војеци, министар Врбавац учинио је први покушај своје диктатуре тиме, што је с четом војника и неколико најпоузданијих оФицира отишао мииистарству, где су држане миниетарске седнице; људе оставио на пољу, а сам ушао увутра. Ту је сад настала сцена вредна молерске кичице. С рсволвером и голим ножем у руци, војни мипистар Врбавац тражго је од својкх другова да прокламују за кнеза једно дете, некаква рођака убијенога кнеза. Било је одупирања, но Врбавац је насликао осталој госиоди сву безисходноет њина положаја, ј пакш.ј су се налазили. „Уредовним прилгкама, ви би имали ираво — рекао им је он — али ово су ирилике ванредне, стањс је изузетно, војска је данас једина пресудва чињеница — ја је имам данае у рукама, а тим самим ја већ имам и диктатуру у овако изузетвом сташу. То о»ет значи да ја

једини вучем и сву одговорност и пред всторијом, и нред потомством за све и добро и зло што би се могло догодити. Буде ли добро, вама ће по нраву ирипасти ваш део славе ; но буде ли зло, само ћу ја вући одговорноет, јер ће свак рећи : „он је могао учинити све, што није чинио, што је слушао друге, што се поводио, кад је све могао сам да никога не иита. Кад ствар тако стоји , ја ту морам нанред, ја другога нута немам".... Један од г.г. министара примети му : „И ми тако исто имамо наш део одговорности ; ми смо влада —и ми смо Токође позвани да чинимо што год узмогнемо".... Врбавац га ирссече....— „Та да !...." „што год узмогнете", а ви ето не можете ништа друго но да протестаујете, да наиишеге, ако хоћете, протокол којим се ограђујете — а за тим има да буде оно што бити мора: биће прокламован нов кнез у лицу Мутимира из династије Косанића IV. Кад би имали Фактичке моћи, можда би ваша дужност била да ме одмах ухаисите, ако би сматрали да је моје држање штетно и оиасно ио земљу. (НАСТАВИИЕ ск)