Мале новине

посла, кад је већ нашао тако опште одобраваље. Меето тога, „Н. Дневник' < нешто ућута, на од то доба више ни речи. Шта се чека? Има ли места томе чекању? Наше новинарство пати од многихбољетица. Маоге би му могда излечиги само наклона влада. Међу тим, баш сад, налази се на влади неколико људи, који су дојуче и сами били новинари, те и сами знају невоље штампине, па је прилика, да би јој, ваљда, вољно и помогли. Нпје ли, сем осталога, и ово један разлог више, да покретач овога питања што цре сазове збор? У осталом, ми с овим нећемо дуго оклевати, и ако сам г. покретач не учини своју дужност, ми ћемо учинити нашу, па се скупити и без његовог позива. * Оптужен је 107 број нашега листа због чланка „Ко је поштен?" и уредник је позван данас у суд ва ) шки на саслушање. * Радикални збор биће на Дорћолу у недељу 16. ов. мес. Збор се отвара у 4 час. по под Дневни редје упис у чланство и образовање одбора за дорћолски крај. * Онашка пера. Па бар та пуста г. министарска пера, да како год да бар она не чине омашке, Е, ал шта ћеш! њима као да је суђено да се баш најчешће склизну. Тако је то нешто и ономад било с указом г. Симе Аврамовића, где је место несвршени изашло свршени правпик. Ми ономад рекосмо да је то штампарска погрешка. Аја, сад нам се ваља иеправљати. Штампарска није; јадни слагачи тачно су сложили све како је било у г. министровом указу записано, значи дакле да је г. министра издало перо те место несвршени омакло му се свршени. Или можда г. министар није доспео ни да баш загледа добро у г. Аврамовићева документа. Ваш кад би некако мало боље загледао готово би боље билот А? * Вратио се. Пои Милан Ђурић, бив. посланик ужички вратио се пре неки дан у Србију из иностранства где је живео као емигрант. * Ручак. Прекјуче у вече био је код аустриског посланика ручак, на коме су били: господин Сава Грујић председник министарсгва, г. Таушановић мин. унутр. деди, г. Др. Вујић мин.

Финанције и г. Јован Ђаја начелник мин. сиољних послова. * Није истина. Вест да су убице г-ђе Шишманке у Софији српски поданици — није истинита. * Мешовита комисија за регулисање железничког саобраћаја, на источним пругама, која у Цариграду заеедава, решила је да оријент експрес од сад двапут недељно вози. Међу важнија питања, која иста комисија има још да реши, сиада и регулисање поштанског саобраћаја на железницама и установљење директне тари®е за робу. —

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро-Угарска) — Јеврејска цркнена општина у Бечу изјавила је да су на многим местима неистинити подаци п Уа1;ег1ап<1а" о антисемитским подбадањима. (Немачка) — Поред оировргавања И Кгеи2г1§"-а ипак ће цар крајем јула пуговати у Лондон — Бечки немири изазвали су у Берлину јако узбуђење. „ХаИопакеЈ,1ип§" веле да. се иод маском антисемитизма скривају анархистичне намере. (Француска) — У владиним кругавима сумња се да ће корак енглеске владе о уииштењу трговине с робовима дати позитивних ресултата. Таква конФеренција могла би само тако уепети кад би она усвојила мишљење Гордоново да се спречи то трговање на самом његовом извору. (.Италиј а) — Војни министар ће дати оставку. — Бивши Француски министар преседник Флоке посетиће и краља Хумберта. Код папе није тражио аудијенцију. — -• (Енглеска) — Американски изасланици за самоанску конФеренциЈу отпутовали су за Берлин. (.Русија) — Аустро-угарски посланик Волкенштајн вратио се натраг из иностранства. — Како »Гражданин" јавља, комисија државног савета за ислеђење над Посије.тои и Стјернвалом због желсз-

ничке катастроФе од 17 октобра, од-\ била је истрагу и предложнла је административну казну. (.Румунија) — Кабиеет Катарџијев повукао је натраг све декрете пређашњег кабинета о изгнанству руских ноданика. (Грчкл) — Мннистарстно ће се попунити пред одлазак краља Ђорђа у иностранство. И норед жеље министра преседника Трикуписа, миниетао спољних послова Драгумис неће моћи задрлсати и министарство унутр. послова, којим је нривремено унрављао.

Руми, ако их још има. У магисграту је нађено ио књигама да је пре 112 година записано име Тимотија Ђпрђевића, који је имао изресну количину земље и порез плаћао; даље да се Тимотије поделио са својом браћом. Књиге су онда вођене налатинском језику. Неке особе јавиле су се као наследници. Како је међу тим врло могуће

Србији, ми доносимо ову белешку да се јаве румунским властима ако би их било. —^ —

КЊИЖЕВНОСТ Нова -Зета, месечно књижевни лист доноси у мартовсК'>ј свесци: Још о кн.иж. јединству. — Освојеље Бара, Ш полааак на Бар од С. Поновића. — Прић — Пантина шубара, од Милана Савића. — Слут, нјесма од С. Дјаковића. — 'Гешко ли је за недрага поћи, од Т. К. Ноповића. — Кад са стабда ... пјесма Косовеке Дјевојке. — Народна епика наших Мухамедднаца. — Пољубац, 1џесма Милана Мкрковића. — Из свјетске кшижевности (о модерном роману)- — Раљеник, пјесма од Г Б. Перовића. — Народне приче и нчродне пјесме. -- Из Руских дастова. — На гробу Вој. А. Даковића од Ј. Николића. — Културне биљешке. 1)от 1 Зтпе^, илустровани лист што излази у Загребу, доноси у 8 броју. Ргеко тога. Кархаао Еу§етје Кштсш (свршетак са сли. кбм пишчевом). — МИјепко 1 ВоћгИа. Ша(;опвМ готап 12 (1а1гааИп8коеа 21У0<;а и ХУП У1еки. — Г)агоу1 8У1е4а. Капсао Бјиго Тапе (наставак) РпјаШјеуа орогика од Октава Фељеа. — 2епа ро|[ти1о!?а. — ХЛвЈак. Наш нови устав преведен је на Француски и штампан је у нашој државној штампарији. Превели су га два србина, г.г. Ни» кола Ј. Мариновић, и проф. В. Школе Милован Миловановић. Сад ће Французи и други образован свет знати шта све пише у нашем уставу, а кад еве то прочитају веома би добро било да дођу да виде мало и гсако се ради по уставу.

ИЗ БЕДА СВЕТД — Забрана. Руски пар је издао наредбу, војом свима члановима царског дома забрањује да ступају у морганатички брак. — Изложба. Ту скоро отворио је преседник Француске републике, Сади Карно, у Паризу изложбу предмета из велике Француске револуције. Ту је скупљена множина спвса, књига, слика, оружја и т. д. све из доба револуције. Један нарочити одељак посвећен је предметима револуције: Жан Жак Русо-у и Енциклопедистима; један је одељак за предмете из двора Луја ХУ1, један за нредмете из конвента, а један за конституан ту, директуру, конзулат, царство итд. — Наследницн мал.;Опа. Пре месец неш го више дана, дошла је из Румуније у Руму, у Срему, комисија од три човека да траже, да ли тамо иостоји породица или ма ко од породаце Ђорђевића, пошто је у Румунији иза покојног Тимотија Ђорђевића остала маса од неких 4000000 готовог новца и у сиахилуку. Тимотије је после себе оставио само незакониту кћер, од прилике 70 година стару, која би сав иметак имала поделити Крста Шредом. Стојан марковић, дирек-са — н-а}блиЗ№м- рттђацпма његовим у тор шабаче гимназије, Алекса Бајић, трговац у Шапцу. I У рее )ом\ д-р Коста Никилић, апотекар у Шапцу; д-р Михаил Спиридоновић, Физикус округа шабачког; Алекса Фотић, јавни правозаступник у Шапцу; Панта Куртовић, трговац у Шапцу Сава Илић, трговац у Шапцу : Миша Јосимовић трговац у Шапцу; Светозар Павловић, трговац у Шапцу; V. редом Пера Ристић, економа у Шапцу; Јован Аврамовића инжињер у Шапцу, Стеван Јевда од те породиас буде ко год и уЈтић, трговац у Шаацу. Коста Куртовић

СЛУЖБЕНИ ГЈ1АСНИК Одликовани: указом од 13 априла Орденом Белога Орд& У* р&дом Јоваи Јовановић трговац у Шапцу. Ордоном 'I аковског

• кад је ћелави господин примаче устимаитаман напући уста да је цмокне, кнез махну руком и туцну га по зубима. — Ух, ух, ух — узвикну ћелави господин, али опет није смео показати да се срди, на против, морао се и сам смејати уз кнеза, који се беше заценуо. — Вашој Светдости лако се смејати , али мени бриди нос ; разбили сте ми њокалицу ... Кнез се хватао за трбух и поводио се од смеха. Пало му је веома смешно како ћелави господин, пун страхопоштовања, беше напућио усне, спреман да целива руку кнежеву. Сад му се још јаче даде на смех онај израз ћелавог господина: њокалица. — Ха, ха, ха, како рекосте г. Маврикије: „њукалица" ? Ха, ?а, ха, — а шта је то „њукалица* г. Маврикије... ха, ха, ха. — Њокалица ! — Ваша Светлост — рече ћелави господин жалоетиво, то је ево ово — он делом шаком обухвати нос, ноказујући докле се зове њокалица. Кнез се једнако смејао. Био је тако расположен да му је свака ситница изазивала читав настун смеха. Нарочито му се чинила смешна реч „њокалица." — Ха, ха, ха. Ви сте проФесор на В. Школи, г. Маврикије, ха, ха, ха... а је сте ли растумачили

вашим ђацима шта је то њокалица, ха, ха, ха... Хајде једно предавање о њокалици , г. Маврикије, држите једно предавање, или пишите расправу... за... ха... на за Француску академију, ха... ха. ., ха! Г. Маврикије етајао је на сред собе с бесмисленим изразом на лицу, а г. Растисзав опет се беше прихватио својих Француских новина. Кнез се нрикраде нолако г. Растиславу па одоздо удари зврчку по новинама које је г. Растислав читао. То је чудна ствар. Ништа тако не може да уплаши човека као то кад неко ненадно зврцне одоздо новине које држите раширене пред собом и читате их. Ту је нрепад та о јак, да и најјачи човек дрекне. Г. Растислав тако се трже од кнежева удара, да викну из гласа и упусти новине из руку. Кнез одскочи, гушећи се од смеха. Сад му је опет било смешно како се г. Растиелав уплашио. Кнез га почео дирати, како се он, неустрашљив државник, уплашио од једне зврчке по новинама. Г. Растислав се љутну. Он устаде , узе шешир, поклони се и пође. Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.

— Куда ћете г. Растиелав, за што не седите ? — Ви са мном можете имати само озбиљна посла ; кад Вам за то затребам можете ме звати. Али са мном шалу не можете проводити, ја за то нисам — рече г Раетислав одсечно, поклони се и оде. Кнез оста сам с г. Маврикијем. — Вгауо, топ У1еих, сад смо сами! Хе, хе, хоћемо ли једну нартију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и луии г. Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа. Но како г. Маврикије ве одговори одмах — кнез продужи. — Уоуопз, 1;и пе Јоис1еа раз — *01 аизз1. (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио. А? хе? хе? је ли? Не љутиш се, хе? г. Растислав — он је друго; он је увек до..сто..јан-ствеч — кнез мету две песнице на нос и пође преко собе с уздигнутом главом, представљајући г. Растислава како корача надувено и с напетим носом. (НАСТАВИЋЕ ск)