Мале новине

чила јс уговор с. г. Осхаром Смрекером из Мавхајмз, да }ој за 15.000 динара начиои пројекат за грађеше водовода. * Барошки суд. Како чујемо, варошки суд преселиће се из досадашње своје зграде. У коју ће се зграду уселити, још није решено, ада по свој прилици уселиће се или у зграду централне поште или у Коларчеву зграду, * Поиоћ Одбор онштински решио је, да се одбору нроФесорског удружења изда 300 динара помоћи,за дочек про Фесора, који ће о Ускрсу доћи не скуи тога удружења. * Иали у воду. 28 овог месеца у 5 сати по поднеједна кола таљигашка, која су дошла да товаре неки еспап испод куће г. Вељковића на Сави, у окретању, а због малог простора, отисну се у В1ду, и да нису одмах притрчали раденици који су ту радили и задржали их, аодавили би се и коњи и колп. * Г. Димитрије Боди не иде, као што се то најмре мислило, за конзула у Софију већ ће се услед решења г. министра спољних посаова ово дана кренути за Битољ, где је постављен за конзула. * Минисгарска седница. Под преседништвом г.г. Намесника била је јуче министарска седница. У овој је седници решеио, да се законски предло зи, који се по дотичним одредбама новога устава имају иоднети скупшти ни, израде најдуже до конца маја.

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Уредништво је добило ово иисмо с молбом да га отштампа. Од пре неког времена почела је вода нагло долазитк. Услед тог наглог доласка њеног очет је велика опаеност по становништво дунавског краја, анајвише стога што надлежни после нрошлогодишње поплаве дунав ског краја нису хтели ни у колико да обрате пажњу на нивелацију га, краја, те да једним насипом колико толико обезбеде једном већ потопљени крај но равнодушно гледају како вода долази и поплављује. Место да се похита те да се тај

крај обезбеди од поплаве, нашли су да ]е прече да се земља вуче са Калимегдана те насипље улица поред куће г. Глише Ђорђевића управника вароши Београда као и плац државни где је била пређе тако звана „Шалитрана." Уместо што је земља насипана које куда да се је одпочело насипати од радионице Павла тишлера па све до ботаничке баште онда би с правом могли казати да је бар неки део дунавског краја обезбеђен, ал овако од отране надлежних остао је напуштен без икакве помоћи. Вллст је требала а и морала да обезбеди од ноЈлаве онај крај која му и по други нут прети а не улегнпавати улицу за нечије уживање. Не могу а да се не дотакнем „одбора, удружења дунавског краја," коме је у дужност да се о овом крчју што више стара и у овом случају заступа а не да га одбацује и напушта, као што се види из оног мољакања одбора дунавског краја код преседника онштивског, да им одобри ношење земље на празном плацу држзвном, који је одбор одредио за нут те да се он насинље. Ја бих рекао: боље би урадили да су мољакали да им се одобри да насну онај шанац о.ч Трумића па до ботаничке баште, и мислим да би се њихова молба уважила као што је и за насип пијаце уважена. Још и ово: држим да надлежни а и одбор друштва дунавскот краја, немисле на онај део дунавског краја, јер веле: та шта ћемо ;алију да уређујемо и од воде чувамо, јер ко тамо станује?" Ник> од г. г. чиновнивника или госа, који би од тврдог и сталног материјала градио, већ сиротиња која је мало од цигаља мало од черпића и дасака саградила, само да себи склониште направи, па када и то мало мучне тековине рода оплави и поруши она остаје без кровишта и где ће онда? нигде ! Кпд је већ поплављен крај онда надлежни дигну уку, ај аомажите јаднима , и то онда кад је свака нада за спасење изгубљена а кад се може и треба да иомогне онда се неће да помаже и ако их становници потопљепог краја ненрестано с молбама узнемирују. С тога би било боље да ошнтина забрани даље насипање шалитране, на нацеди да се насинље онај шанац поред куће Тасе Михајловића иа до

ботаничве баште 1 ер ту је најонасније и кад вода уђе већ у улицу као што је пошла, онда је све доцкан.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро-Угарска) — Хрватска регниколарна депутација држала тајну седницу, у којој је био и бан. — ГроФ Андраши изјавио у господском дому да ни он ни Деак никад нису мислили да у погледу заједничке војске траже даља уступања. Ово врло рђаво утицало на опозицију која се за време дебате о војном предлогу често позивала на таке погледе Андраши]еве и Деакове. Опозиција претрпела удар, мирно извршеном изменом Тисина кабинета. Уласком три нова министра кабинет је морално појачан. (Немачка) — Генерал Фокел Фалкенштајн наименован за шеФа опште војног одељења. — „Ког<Меи1;8сће" побија вест о оставци министра Мајбаха. — „Пошта" јавља да је Штекеру с надлежне стране јављено или да остане дворскиј исповедник или да се тога мане а настави своје но.штичке агитације. — Поред генерала Вердија означују генерал ађутанта Витиха, који можс доћи за министра војног. — Берлински нолузванични кругови не верују вести, да ће се руски цар крунисата за нољсчог краља, с чиме су доводили у везу и нут генерала Гурка у Иетроград. — У Берлину су забринути због букурешке министарске кризе, јер је Катарџи најјачи израз руске странке. (Холандија) — Јуче је цело министарство до границе изашло на сусрзт војводи насавском. У програму стоји, да војводу на станици луксембуршкој дочекају свирањем народне химне. Жандарми — коњаници пратиће кола војводина до дворца. У четвртак или петак војвода ће положати комори заклетву. —

Кнез је при сваком помицају својих Фигура изговорио по нешто, и то махом би понављао једне исте речи, као што се то нри игрању шаха обично ради. ....„Хајде да те матам, а коњ да ти не дирам.... Може, ли то г. Маврикије... а? овако ва пример — шах краљу ! А..а..а!... Јшах и| краљ, а г. Маврикије, које је боље, је ли шах или краљ ? Кнез је гонио г. Маврикијевог краља, а он је сиромах бежао по целој дасци штићен коњем. — Хм! Бежи твоје Величанство, г. Маврикије, а, бежи! Али какву дивну гарду има.... каква га кавалерија чува и прати... једно кљусе, па и њему окрњено ухо.... Ко то одгризе ухо том кљусетету, г. Маврикије? А? Наш Симон? мора бити он.... А ногледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако... хм! куда ћеш сад. А? Тамо ? Али моје кљусе има обадва ушета.... па ће овако.... — Не велиј се „ушега", Ваша светлост, примети г. Маврикије — Адакако се зове? Је ли множинаг/шм? — Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета' — објашњавао је г. Маврикије. — „Увета"? а штојсад увета ? Чим је два, то је множина, па од уши — треба да је ушета,

а ва кажете још увета. „Ухо", ,уши", „увета"— Сее! етћеЈап!! — то нигде нема г. Маврикије што у овај балкански језик\ Смешан језик!.... А овде, шах краљу.... Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље... шах или краљ ? ха ? И каква је разлкка измеју гиах и краљ ? — један заповеда, а другом заповедају.... је ли тако, г. Маврикије. — Шах је персиски краљ, Ваша Светлост,' а краљ, то је европски шах... примети г. Маврикије. — Ех..е !.. Виц! и ви правите виц, г. Маврикије. Али није добар ваш виц. У Евроиа нема шах; ту је устав, СопзШићоп! То је измислио г. Растислав! то је његова посла.... аоп оеиуге.... п'ез1 ра§ М-г Маупсрпе.... Ах, па ви сте фуџ.... г. Маврикије... ви ст- Фуџ — ево на! мат сте... их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије ! Кнез скочи, он баци Фигуру којом је матао противника; Фигура удари о даску и одскочи на патос. Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари. Кнез узе другу Фигуру и баци је г. Маврикију на главу, и махнув раширеним прстима на њега рече: „Их, баш си глуп, бога ми си, као коњ глун, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.

КРАЉ МИ/1АН У ЦАРИГРАДУ Париски лист „Јоигпа1 (1е8 Бећа^з" од 6 априла н. н. донео је из Беча једну врло занимљиву депешу, у којој се вели да аустро-угарске кругове јако за. има нутовање бившега српског Краља. Многе политичке личности мисле да је Краљ Милан овлашћен да докаже султан 1 .', како би Турска имала велике користи ка* би учествовала у тројнсм савезу, По тој денеши изгледа као да је Краљ Милан већ ступио у преговоре с Ђамил пашом и да велики везир нристаје на предлоге Краља Милана. Енглески посланик Уајт потномаже Краља Милана у овој ствари, па ипак изгледа да је тешко о томе убедити Султана Абдул-Хамида, који чак избегава да о томе говори на само с Краљем Миланом. На крају депеше дописник поменутог париског листа вели, како је врло могуће да су те претпоставке са свим ногрешне и да се придаје озбиљна важност једном обичном путовању. НОВ ПРОНАЛАЗАК Мило нам је што на овом месту можемо нашим читатељима јавити, да је млади Србин, г. Велизар Мариновић, син уваженога старине г. Јована Мариновића, доскорашњег српског посланика у Паризу, осветлао образ своме народу и отаџбини у страном свету. Он је свршио техничку школу, у Паризу и не налазећи у Србији довољно поље за рад, настанио се стално у Паризу где се поглавито бави студијама о електрицитету и један је од првих и највреднијих сарадника једнога нариског сгручног електро-техничког листа. Његова је изумеовина аутоматска вага за мерење а ових дана је у друштву с једним Французом учинио нов проналазак на п'ољу електротехнике. Ево шта о томе пише париски лист ,,Јоигпа1 <1ез Бећа1з" у свом броју од 4 анрила п. н. а у подлиску „из Наука". Морамоспоменути и проналазак што гаучинише двамладаинжињера г.г. Мариновић и Саварди и назваше га Театрофоном. Сваком је још у намети нечувени успех телефонских приказивања у Изложби Електрицитета која је државна у Паризу 1881 год; људи су чекали по титав сат да дође на њих ред д:» чују два минута у једној Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким нриликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију. Ноовај пут шамар изостаде, а г. Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу. — Ваша Светлост увек се тако са мном шали. Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе — Шта би било иначе? — пресече га кнез. — Иначе.... не би ми било пријатно, кад ми се рекне.... оно наравно, кнез вели, али тек.... кад се каже глуп !... ...,0, па каравно да ја то теби кежем из милост ; да те не волем зар бих ти рекао да си глуп као коњ!... Г. Маврикије се блажено смејао. Кнез узе ходати по соби и као да се нешто замисли: — Да, да, поче он — то је ваше — ви сте правили устав... а књаз вам малолетан — и господа хитају да праве устав, а књаза и не пита нико. И Ви сте г. Маврикије правили устав — памеган устав! (наставиће сеј