Мале новине

СТАНјЕ воде

пролав испод ћупрпје 7-96

Вода је опала. Виоина вода је наља зе 1.90 сантиметара од лањске колика је вода 29. Марта 6 04 30. Као што нам јављају, вода у Сиеку иПешти оиада, ади друге реке, утоке Саве и Дунава, још нагло долаве.

ВИЛЕТЕН РАЂАЊА И УМИРАЊА 26. Марта 3889 умрли : Световар Илић рибар Марија Петровић девојка Лепосава Ж. Гавре РддосавјБевика учитеља Даринка кћ. Стевана Јаковљевића офицара Димитрије Поповић надничар Стеван син Петра Китези^а камељара 27. марта 1889 умрли : Иван Воијиовић надничар Зуица ж. Мише Нешића Фијакериста Анка ж. Фљоријана Руски Столара Ана ж. Карла ЖаФенеског мувиканта Алекса Врухонаћ Ана ж. Веле Екстолара

час по нешто дође да нас изненади. Сад имамо опет једно ново изневађење. Ствар се ткче нашег новог устава; тиче се оних надања што се с разних страна на Устав полажу. Па како су само разнолике те наде! Колико страна толнко управо и разних нада. Но ма како да су до сад биле разнолике те наде, све су се слагале бар у томе једном, што су се све од Устава нечему надале. Народ се одУстава надао слободама и олакшцима; радикали се од Устава надају другој влади; либерали ;се од Устава надају чаробном дејству

.количника

и

— елем сви се

ОТЕЦИШТА Траие се наедедници масе: пок. Илије ВеЈБКови\а|из ктажевачке Мучибабе до 6 маја; Влагоја Арсенијевића из рудничких Живковаца до 24 априла. Отворена: над имовином Илије Албахари овд. тр. до 26 априла; Стојана Н. Гојковића трг. из Кљажевца до 28 аирила; Светозара Јанковића трг. из Лознице до 8 маја, Лазара Солдатовића трг. из Лознице до 5 маја; Јанка и Младена браће Ђорђевића абаџија ив Пирота до 28 априла. ДИДИТАЦИЈЕ 13 априла у жел. одељ. мин. грађевине за иадавање под закуп беогр. жел. рестаурације. — 14 априла у гарнивону горњо милановачком за оправку штале

ЈШЕНАЂЕЊЕ Или као што се то обачно каасе „Иберашунг" (ТЈећетпсћип^) ; или ако хоћете „нобл" Фраацуски еигрпве Оћ циеПе 8игр1зе! Заиста! Чудна су времена на стала. Живимо у добу кад сваки

од Устава иечему надају I Тако је било до сад, али од сад није тако. Сад имамо једно ново надање; веома интересно и занимљиво надање. Ово чудно надање одлакује се од свију других тиме, што се оно од Устава ничему ве нада, или ако се чему од њега и нада, онда је у најбољу руку то, да ће нови Устав бити тако љубазаи да не чека да га други убија, ео ће нохитати да за времена сам над собом изврши самоубиство.... Г1а и то треба да похита, јер богме — ... та у опште тешко је дуго чекати! * „ Ја не верујем да ће уставна унрава уснети у Србији „ Уверен сам да ће нови Устав изазвати само нове унутрашње размирице, па ће, најпосле, нагнати народ да види да је моје мишљење било правилно 1 " Дакле, мало нам је наших старих размирица, завода, и душманских гоњења, но ево се човек нада да ће нам наш нови Устав донети „нове унуграшње разми

рице", нове трзавице, нове неереће. Отаџбина ће бити трзана и чупана страшним унутрашњим сукобима, али за то ћемо бар имати ту утеху, што ће се показати да је нечије мишљење било правилно. Па који је тај што од нашега новог Устава очекује тако црне, тако несретне и проклете последице? „Тајмсов" дописник приписује т > речи нашем бив. краљу; он наводи да се тако изразио сам Краљ Милан, за време свог последњег бављења у Бечу, када је донисник и разговарао с Краљем. Тај је разговор изашао пре 20 дана. Сад су га донели и неки наши лисгови. Овај разговор ни с које стране није опровргнут, и црема томе он стоји као истинит. Око новог Устава поднесене су толике жртве; толико смо се мучили око њега, толико смо му се радовали, толике наде на њега полагали! — Биле су прокламације, аиеловано је на српско родољубље, пуштен је поклич „да видимо сад ко је вера ко лије невера," чак се рекло да је ово достојно дочекивање косовске петстогодишиице! А за тим су дошли одбори, па бакљаде, на избори, па велика народна скупштина, па сјајне Краљевске беседе како је створено велико, историско, епохалпо дело, с којим ћемо светла образа изаћи нред потомство.... И сад на један нут шта излази? Да је сва та мука и сва та ларма била само за то, да створимо један нов извор „ноВих ун^трашњих размирица"!!! И ко то каже? ко то тврди да наш нова Устав не само што није никакво добро за нас, већ на против, да ја големо зло наше управо несрећа наша, јер ће нам

„донети само нове унутрашње размирице?" То каже сам творац његов, каже човек који нас је све позвао да градимо тај Устав, каже човек, који је стварно суделовао у грађењу тога устава, и за све време сам лично председавао у уставном одбору, каже човек који је настојавао целим аугоритетом своје краљевске власти да народна скунштина прими тај Устав, то каже човек који је назвао именом невера и издајника оне који су били противни томе уставу, најпосле, то каже човек који је својим краљевским потписом утврдио тај устав, прокламовао га за светињу и свима нама наредио да га вршимо и даму се покоравамо — то каже Краљ Милан! И пошто је све то тако било, Краљ Милан излази сад и јавно пред целом Европом вели да ће нам тај нови устав изазвати само нове унуграшње размирице, дакле да је нови устав једно зло, .једна пова несрећа наша! Је ли то могуће? Може ли се у то веровати? Ми стојимо изненађени, задивљени, запрепашћени и чекамо иснравке и објашњења у овој чудној и ненојмљивој ствари.

ВЕСИИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Пололсноиспнт. — Г. Милош II. ПејиновиЛ, цредавач горњо -милановачке н. гимназије, положио је ироФесорски испит с добрим усиехом. * „Иротекцнја". Комедија г. Бр. Нушића, иредстављаће се и данас, на захтев многобројне публике, која јуче није могла добити билета. * Железничка ростаурација. У железничком одељењу министарства грађевина биће 13 априла лицитација за

— Маре, ти за бунтовнике молиш милост и поштеду! „Јесте, св^тли везире, за њих молим и милост и поштеду, и још нешто више': молим за њих и саму слободу — рече Мара «ирао и одсудно. — Жено! знаш ли шта говориш кад молиш милост за бунтовне невернике, који кују гадне издајничке плааове против сама надишаха?! „Знам шта говорим, светли везире, и знам за кога молим: молим за бежве сужнике, који се даве по тамницамз вашим; молим за убогу сиротињу и убиту простоту, која не зна ни од куд се сунце рађа, аовамо је оптужују као бунтов ника царског; молим за бедне, оклеветане сиротане, убијене и нрезрене, нануштене и ироклете; молим за жртве туђих интрига и пакости, које невино испуштају измучену душу своју; молим за преломљене стабљике, за покрхане граичиде некада таког зелена, а сада већ суха стабла српског. Везире, светли везире, овде је мађијонички чвор око кога се завезала сва ;несрећа наша. Овде се врши она мудра народна изрека: „да је аа курјаке повика, а лисице месо једу." Оптужује се бедна раја, а сву несрећу граде аукаве и подмукле слуге царске... Везир скочи и узо ходати по еоби зами-

шљено и забринуто. Наста подуже ћутање' Најпосле Мара га прекиде : „У осталом, шта се мене светотиче! Раја има крви а цареки везир има сабљу, иа нека се сами рачунају... V. Долина млача Сад се ту подиже читав ред брснатих липа, што целу околину пуве завосиим мирисом својим, а земљиште је обрасло густом бујном травом; овде онде прорезане су стазе, а крај њих намештене клуие. Весели посетиоци Калимегдана заустављају се ту да се иа клупама одморе, да се у хладовини оевеже, да се надишу дивотна липина мириса, да послушају славуја који у оближњем чечвару компонује недостижну најновију оперу своју, или да чују веселу симфонију г. Чижека „Један дан из живота београдског гарнизона." Даиас нико и не слути да је ово дивно место некада било место страха и ужаса, место суза и уздаха, место које је свакога месеца по један пут бивало преливеноиобилно гатопљено топлом крвљу српском; место на коме су се ваљали разуђени трупови, одрубљене главе и нагрђене лешине кукавпога робља срп:ког; место

мрачно и ироклето, које је с иравом носило кобно име „долина плача." ,Јес, тако се звала она удољица, што се прибила готово уз сами зид градски, не далеко од онога круга калимегданеког, где лети свира музика; удољица, преко које прелазимо пењући се стазом што поред крајњег зида градског изводи на савеку кали^егданску променаду. Калимегдан је био пусто голо поље, засејано цигљама и каменицама, изривево кртичњаком и обрасло спрженом кржљавом, травом а у мајушној дољи.о којој мало час говорисмо, било је намештено црно и крваво губилиште. У средини је сталаја округла трибуна на коју се пело преко три четири степена, а одређена је бида за везира и његов двор, одакле се из непосредне близине нроматрало извршење казне. На три четири корака од трибуне, свуда у наоколо били су нобијени црни, огорели трупци, а на овим трунцима било је са стране поређано неколико железних кука и беочуга, за које су замицали конопце кад је ваљало привезати осуђеника за трупац и наместити га да му ва њему одсеку главу. (наставиће сеј