Мале новине

СТАЉЕ ВОДЕ

За после ња 24 сата од 31 марта до 1-ог априла, дошла је вода са 5 сантиметара. кодика је вода || пролаз испод кунрије 31. Марта 6 18 || 7-87 1. априла 6.18 Ј 7.82 ВЕДЕТЕН РАЂАЊА И УМИРАВБА 30. Марта ,1889 умрли : Петар Деепотовић стаклорезац Дветко, син Косте КаранФиловића Антоније Милићевић служител. Неша Јовановић зидар Јована Бол>арика учитеља мртво рођено дете Латинка ж. Петра Крузнића надничара Васа Поповић пепзионар Миленко\Јовановић учитељ Милош Стојковић трговад

изазвали код меие „ крајњу од вратност." Неваљају ни либерали — јер је то „табор иивалида спекуланата." Истипа, г. Ристић је сад „веома бистар човек," али о том истом „веома бистром човеку" до јуче је говореио да је „демоп српски," „зао дух срп. на-

рода," „џелат'

а у потврду да

Ко је поштен ? Један немачки песник написао је песму „^ег 181 ет 1лппр ?" (Ко је лола?) Ту је песму превео наш песник Змај Ј. Јовановић, и она се често декламује по нашим забавама! У њој се на завршетку каже : „Јест, имаде лола Велики и мали, Ето то су лоло, Ако нисте звали. Море, и знали смо и знамо да имаде лола и великих и малих, но ево јада где се данас в ћ више не питамо ко је лола? но се морамо нитати „ко је поштен ?" Да, ето су настала жалосна времена где се морамо питати „ко је поштен"? и има ли у онште поштених л>уди у овој јадној земљи нашој, у нашој кукав НОЈ ОрОИЈИГ Морамо се тако питати, кад ево човека који говори овако : „Неваљају радикали, они су хтели да ме протерају". . . Неваљају*' напредњаци, — јер, пошто сам с њима заједно руку нод руку газио скоро пуних 10 година, они су сад на један пут

је све то тако говорено Је до јуче овако: „Јест, г. Риетић је џелат, то је право име његово. Ја не говорим то с тога што га ба.јаги мрзим. Не, већ он је био крај меве 9 година и ја га као таквог познајем." Неваља г. Никола Христић, јер „он у опште није имао снагу ^ОЈ*а се код њега претпостављала." Неваља ни Ј *едан од толик&х младих и старих ерпских државника и угледних великаша еашцх, јер ни један од њих није заслужио ни толико иоверења колико се има спрам Ј 'едеог туђинскбг министра. „Ја од аустриског двора и владе никад нисам крио евоје намере . . . ГроФ Калноки т ко је чувао моју тајну да га не могу довољно нахвалити" . . . „На два дана пре одступања само је пет душа 1 ) у Србији знало шта мислим да учиним. Мојим мииисгрима саопштио сам тек на 36 сати пре, а моји аћутанти и друга лица што су живеда око мене нису знали ништа док Фактичкн нисам одступио '

да оштета ви ето би могли

Свему овоме додајте још оро: ^Људи који су могли илатити иорез крили су сво]е иаре." XI ^нда Јо доота. От1НА ј) јв И сувише јасна. Аустриски двор и аустриски министри па 5—6 месеци у напред знају намере српског краља, а његови рођени српски министри дознају то тек Г ) Пека иам је дозвољено приметити да је од тих „5 душа" већина била странаца и туђинаца. '

на 36 сати пре одступања. Вечки новинари, па чак и бечки беспосличари знају шта ће бити — а ађутанти срнског краља и „друга лица што живе око њега" не знају ништа док се већ ствар није свршила. Сиротнија српска класа није ни кад нк ваљала, јев је о њој давно речено да је „сокачки олош." Али и ви богатији људи треба да чујете како се о вама суди. Ви сте непатријоте, ви сге управоваралице, јер идете да пр еварите државу, тите државну касу кријете иаре, којима платити порез. Тако вам се каже. Истина, међу вама има људи који су пре десетак година плаћали 60 талира иореза а сада плаћају по 4 хиљаде дуката. Међу вама има људи који морају кола дотерати кад носе норезу држави. Међу вама има људи који су у честим ратовима нашим жртвовали по подовину свога имања; међу вама има људи којима држава дугује по 2, 3, 5, 6, 8 и 10 стотина хиљада динара, и за тај дуг чекате по 1, 2 и 3 године, и опет ћутите, и онет се ником не жалите да не би вређали ериску државу. Та међу вама има чак и таквих људи који су чак и самом српском краљу у нуж ди позајмљивали испод руке по 5--6 хиљада дуката, и за све то сад имате ту награду да вам се јавно пред целом Европом рекне како сте крили наре своје који: ма сте требали порез плаћати! Ограшно ! Свештеници, трговци, грађани, чиновници, државници, министри — све џумле, од нрвог до носледњег, све је то иокварено, све то ништа не ваља. И ко то говори, ко то тврди? Какав сокачки блесан, какав беспослен цовинар? — не, так > го-

вори бив. српски краљ; он проглагаује да у Србији нико не вал>а и нико ништа не вреди. Тако бар сведоче европски дописници, који су с краљем Миланом разговарали. По њином казивању краљ Милан изгледа као пакосан беспослен човек који иде те оговара и клевета цео свет. Ми не верујемо да се тако може понашати јучерањи краљ Србије, човек коме Ј 'е ова сиротна земља дала све што има и може, и који за цело нема право да овако на њу сикће. Ми утврдо очекујемо да ће бив. краљ Милан опровргнути ова дописничка изношења, ми се надамо да ће он онорећи ове ружне клевете просуте против његове земље и његова народа. Не мислимо да се оваке ствари могу прећутати ; но ако би преко сваког очекивања и то било, ми би онда били принуђени да пред јавним мњењем подигнемо Формалну тужбу против оног срн. грађанина, који ]'е овако клеветао сво.ју отаџбипу, па ма то био и сам негдашњи краљ Србије. И тада ћемо се доиста озбиљно запитати: „Ко је поштен"? За сад чекамо одговор и исправку на све ово.

ВЕ01ШК_ _ БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Комисија. II. Лојд" јавља да ће иреседник нашег државног савета чим добије изборни закои, сазвати комисију која ће по уставу имати да одрзди колики број посланика има сваки од 15 бирачких округа да избере. Комисију ће састављати иреседчик државног савета, нреседник и нотпредседник последње скунштиае и преседник касације. * Отнутоваће. Исти лист јавља да г. Гарашанин намерава да за неко време отпутује у иностранство и да се новуче од политичког живота

многе чудне приче, исиретлетаке великим плановима о некаквом страховитом бунтовном покрету, који би имао да обухвати цело балканско полуострво и да учини крај турској владавини у Европв. „Др и ратник" час је иредстављан као прост хајдух, чае као некакав краљевски принц, који, ће на основу старинских права своје кра љевске породице основати нову балканску краљевину, и нод свој скиптар искунити сва ратоборна балканска племена. Шапутало се о његовом огромном богатству, што са свима зпацима краљевске власти и достојанства, с крунама, здатним штитовима, с мач.евима искићеним дрвгим камењем, с другим небројеним драгоценоетима и с девет казана пуних златна новца — све то етоји сакривено у неким иећинама, где је и златни нресто краљевски и златне Краљ. кочнје. Међу простим светом причало се и о чудотворној моћи „црна ратника" и веровало се у његову мађионичку силу. Сви поробљени народи у Турској полагали оу големе наде на овога тајанственог јунака. У брдовитим крајбвима иа оној петомеђи између Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Старе Србије сачувао се одломак једае песме у којој ое казују те наде.

Кују се Орзи коњи, Еј ђиди Маријо , Оштре се ножи бритки Еј ђиди Маријо. Звекећу златне токе, Еј ^иди Маријо, Храбра се војска купи, Еј ђиди Маријо 1 ) Црни се ратник спрема, Развија свилен бар)ак, Јунаке под њег купи, С Вардара, с мутне Дрине, С Неречве и с Војане С Марице и с Мораве, Из кршних напЈИХ гора, Соколе сиве кликће, Зове их у бој свети Да стрееу ропство клето и т. д. Ово име „црни ратник" јавило се на балканском полуострву као сјајни метеор, који је сенуо преко неба, нрелетио преко обзорја и несгало га онако исто ненадно и неочекивано као што се и појавио. Нити се знало од куд се појавио, никудаје ишчезао. Овојебио тајанствен светлац, који је из мрака искрсао и у мрак се скрио — остављајући за собом слаби одсјај, који се убрзо изгубио у ратној хуци и звеки оружја, што је настала наскоро после његова тајанствена неетанка. 1 Овај отах понавља ев и Даљв нвпреоЈано.

Осећаји Турака спрам овога тајанственог човека били су подељени. Неки су га сматрали као опасна душманина турске царевине, други су гледали у њему апостола слоге и љубави, који је желео да измири и збратими све балканске народе, а нарочито да измири Турке господаре с хришћанском рајом. Код Турака црви ратник био је познат под именом Кара-Јиђитлер (Црни борац) или Гјиџе-Дилаверлери (Ноћна ратник). Кад су једке ноћи турске етраже ухватиле спрам Вишњице 3 чамца, који су прелазили у Србију с аустриске стране, нашли су међу 17 заробљеника и једног загонетног човека, о коме се брзо раснростро глас да је то главом „црни ратник." Но то је била и остала само једна вест, која се никад није могла проверати. Знало се само толико, да му је остало друштво било еастављено већином од хајдука, и да је он сматран као вођа и ноглавица њин. Да ли је баш то био „Црни ратник" 1. !К0 није умео рећи утврдо. (иаставиће се)