Мале новине

К У Р с Дукат 5.68 Наиолеоп 9.52 Српски лутријски 3°/ 0 лозови. 35 - 80 ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 6. априла 1889. год. 7 с. пре п. — '2е. п. п.

Притисак ва8душни (на 0°]

746,56м. м.

747,99 мм.

Температура ваздуха (С°)

3°,3

8°,3

Влажност вавдуха (релативна)

Ветар Справаци јачина) вападни слаб 1 и

тишина

Максимална темиература 8,°6. Минимална температура 1,°8. Време: Облачно: Киша б априла свега 2,1 мм. ВЕСНШС

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ (КЗг* Изиећар. Кад се бив. краљ Милан кренуо на пут, на далеки Исток, јавили смо да је овде оставио свог адвоката, који ће га застуиати у нмовним односима. Али тада нисмо знали да ће бив. крал> имати и још једног застуиннка, који ће га бранити у шта.иаи. Сад в1димо да је ту часну улогу нримио на се „ Дневни Лнст и . Он се ево истакао да буде одбрана и заштита краља Милана у таквим стварима где унраво, и није заштитник, но је прави измећар јер се иехиче онде где само. ; има да се почисти туђе ђубре. Ово је већ други нут како се „Дневни Ј1иет" истиче да од нас брани бив. краља. Нрви нут му јс био засео у грло некакав трули, „иецеђени лимун." Е кашљао је, е хркао је, сав се унљувао но образу и једва га које како искашљао. Сад опет „Дневви Лист" нада у несвест и иита запрепашћен, како сме један Пера Тодоровић, „истерани комесар" бранити своју част од „Њ В. краља Милана?' „Дневни Лист" нросто је потресен до дна душе како

ее то смео усудити један тако мали човечуљак, као што је „истерани комесар Пера ЈТодоровић," да тражи нека рачуна од тако високе личности као што је „Њ. В. Краљ Милан. (За „Д. Лист" то чак није ни бивши краљ, већ просто „Њ. В. Краљ Милан." Види се да г. Миланове наде на „врсме и моје право" већ налазе одзива и послуха код „Д. Диста") И »Днсвном Листу" тако је то чудно што сенашао један грађанин, који сме и од Краљ-Миланових нападаја бранити своју част, да му то изгледа као читава брука те узвикује: „0 људи, може ли бити веће бруке." Јес, господо измећари, веће бруке од те заиста не може бити,' кад устаје један јаван орган да напада једног грађанина само с тога, што се овај усудио да брани евоју част. Само такви морални мурдари и измећари као што је иисац ваше нотице може падати у несвеет с тога, што један грађанин брани част своју, па ма то било и од насртаја једног бив. крзља. Бивши краљ Милан, по речима владина дописника, назвао је најпокваренијим и најневгљалијим човеком г. Перу Тодоровића. Оклеветани грађанин устао је да протествује против тога- Протествујући тако, г, Тодоровић се изложио најећој мржњи и гоњењу једнога још моћнога силника, који јо!п и сад номишља иа свој новратак и јавно истиче Формулу „врееме и моје ираво." Радећи тако, г. Тодоровић није ту бранио само своју част, он је бранио једно начело, бранио је част свију ерпских грађана, борио се да извојује једном за свагда јавзо иризнање да се не може нико заклонити за начело неприкосновености па одатле грдити и ружити све и свак^гаијавно нљувати у образ целом сриском народу. Борећи се тако, г. Тодоровић се борио за уставна права сри. грађана, борио се за слободу јавне речи, борио се за слободу штампе у опште,дакле и за слободу и самога „Днев. Листа." Дужиоет је била сваког нријатеља слоооде да га у овој борби помогне, а да је његова борба бала правична и законита, доказао је сам суд. Највише пак дужност је била независне штамае да га она ту помогне. И месго свега тога „Д. Лист" устаје и пита, како сме један Пера Тодоровић да иелфими ћутећки увреду од „Њ. В. Краља оца.„ И „Д. Лист"

устаје сад да брани права тога „краља оца," а на.тази да је сасвим у реду каг тај „краљ отац", по речама донисника, назива срп. грађанз најногрднијим именима. Срби, српски грађани, ми анелујемо па вас и вашу иросвећену правичност, да будете нраведпе и неумитне судије људима који носе титулу тумача јавнога мњења, а наносе срнској штампи оваку ирљу и љагу, градећи од ње власничког измећара. 1 ) * Бегунци. Услед непрекидних нанада Арнаута па Србе у Старој Србији нрешло је ових дана око 80. бегунаца ерпску границу. * Неистинита је вест да ће г. Милан Христић послапик у Берлину бити опоззан. Г. Христић молио је сам за осуство, којему је дозвољено. Ову вест дао нам је одсек за штамну у министарству спољчих послова. * Предаја акредитиве. Г. Г. намесници нримили су данас у свечаној аудијенцији г. Патримонија француског посланика, који је предао своју акредитиву н уједчо и одговор Француске владе на нотиФикацију ступања на престо Њег. Величанства Краља Александра I. * Посета. Његово Величанство Краљ Александар посетиће данас пре подне, у пратњи свога гувернера г. Докића и проФесора Зоологије г. Миливоја Симића, зоолошки кабинет у Великој Школи, где ће му нроФесор држати предавање из Зоологије. Изабрани . Академиски савет В. Школе изабрао је за проФесора рационалне механике на В. Школи г. Мијалка Ћирића бив. државног нитомца у Паризу. * Нитолци. Академиски савет В. Школе изабрао је за иитомце: за математику Нетра Вувићевића, приправника математике на В. Школи; за ру') Иовнаиајући уредништво „Д. Л." нама пада веома чудно овако држање његово. Мд још миелимо да Ке ово бити еамо сму. шено хсонрцаље каквог екорашљег уљеза уредничког и надамо ее да ће уредништво опречити у будуке оваку стидну влоупотребу штампе. Це буде ла то онда ее ми више нећемо обракати писцу појединих нотица, но ћемо обележити положај и улогу самог „Д. Л и ета

дарствоПеруБлагојезићаиИеру Жлића, свршене техничаре. * Кандидати. Као кандидати за нроФзсора риискога права на В. Школи јавила су се г.г. Живко Милосављевић, иисар вар, суда; Малић Радовановић, писар мин. Финанције, и др. Давид Алкалај. А како се говори, јавио се и г. Лаза Костић. * Из Суднице. Суд вароши Београда ставио је под суд уредника „С. Независности" заклевету нанесену путем штампе г. Раши Милошевићу секрегару мин. Финансије. Г. Раша је тражио да суд осуди и власника листа на нлаћање трошкова, али је суд одбио то тражење, узимајући да ако уредник буде осуђен за главну кривнцу, да ће он бити осуђен да плати и трошкове. — Даље стављсни су под суд и у цритвор Малан Ђурић скитаица и Андра Југовић бакалин за превару, учињену Симону Ландау. * Личне вести. Др. Лаза Костаћ бави се од неколико дана у Београду, * Новратав. За који дан вратиће се у нашу средину познати првакрадикални, поп Милан Ђурић. Добро нам дошао.

ПОЛИТИЧКЕ ЕЕСТИ (Немачка) — Краљ Хумберт ће доћи у Берлин тек за време летњих одмора талијанскога парламента, — „Кгеигге^ип^" јављају да ће се одустатн од намераваног путовања цара у Атину и Цариград. — Државни тужитељ у ЕлбенФелду тузкио је троицу соцајалистичких носланика, што су као чланови социјадистичке Фракцзје нрипадала неком кажњивом удружењу. Оитужба учинила велико узбуђење. — Цар Вилхелм отићи ће 13 јуна у Штутгарт на јубилеј краљев. Отићи ће и краљ еаксонски, принц регент баварски и велики војвода беденски. (Француска) — „Париз" јавља да нису од особите важпости хартије, узапћене у стану Булачжеовом. Узапћена је домаћа књига издавања и маса нисама. У стану РошФоровом еамо су запечаћене све собе до новратка сина Рошфорова, кчји је отпутовао у Брисел.

боравила где је, заборавила јч и цело стање своје. Но она се брзо трже из тога заноса. Њена нратиља опомену је да се прибере, „Он ће скоро доћи."

Нрошло једесетак минута; нодаодиица се укловила. У нлавом, мирисном будоару остала је сама Јела, узбуђена, уздрхтала, збуњена. Не нотраја дуго, отворише се побочна врата, која су била заклоњеча ћилимом тако, да се готово нису ни распознавала. На вратима се указа млад, иун, угледан човек, у лаком летњем оделу. Он уђе нагло, с оемејком на уснама. Јела скочи с дивана, крочи један корак на иред, стаде, обори главу; сва је дрхтала. Млади господин ириђе јој одрешито, весело. Иначе он је нред женскињом обично збуњен и неспретан, страшно неспретан, баш онда кад мисли да је најљубазнији. Али овде он је имао предеобом збуњено, невино девојче, с тога је осећао неку слободу и одрешивост у понашању, али то му је уједно будило страховит апетит. „Она ништа не зна* — У тим речима бидо је за шега неке особита дражи и насдаде,

Замишљао је разне позе, у којима је он учитељ. Једном руком оп ухвати Јелу за руку, другом руком, с два прста, узе је за лепу белу брадицу. Наже се к њој. Јела је дрхтала као прут. — Драга госпођаце, ви сте јако узбуђени. Будите слободни. Ја вас волем, с тога сам и тежио тодико да вае видим овде. Јсла је само дрхтала и гледала у земљу. Њени млађани, свежи обрашчићи час су румени, мислиш крв ће из њих канут, час су онет бледили као крна. — Немојте се плашити. Не мисзите ваљда да ћу зам ја какво зло учинити. Млади господин обгрли Јелу око паса, нрижма је к себи и новуче је на диван, где седоше заједно. Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван. И он је био узбуђеп. — Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је нољубити у уста.;Она окрете главу и он је пољуби у потиљак. То је био дуг, сладак пољубац. — Чудна ствар — рече млади господиа!.... Ти (он је већ ноче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први нут видео. То је било у Јеленику. Ти си пре тога нешто играла с неким

твојим другарицама. Била си уморна, зајаиурена. Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака ја случајно ударим одозго — био сам с неким нријатељима да гледачо младе јелене — и ту те видим.... Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детинска веселост и безбрижност. Гледао сам те како си стала код чесме, онрала руке, умила се и испљускала но лицу, иа се онда брасала с твоје марамче. Оћ, шоп ап&е! — млади господин онет је пољуби. Сад је нољубац пао на образ. Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу. — Ти си одавде из 'двониград , продужи млади госнодин, али, како сам чуо, немаш родитеље. Имаш тетку, кажу разумна жена. Треба њу да слушате Млади госнодин опет је узео Јелу за руку и почео је миловати, час по глави, час по леђима, нрислањчјући се све ближе и ближе уз њу. (наставиће се)