Мале новине

Београду тако и из унутратњостиЈ капиталиста, препоручивао је кабинет

шиље се на благајника задруге Г, Милава Живковића чинов. министарства Фииаксије. Он издаје привремене квите, шиље правила на захтев и обавештења о свему што је коме нужно о задрузи овој знати. Ради олакшкце,- из унутрашњости се уплата може слати ч преко српског Пољонривредног Друштва у Београду, Како уиис тако и уплату могу вршити и С 1ји искрени лријатељи народа и нривреде; само се умољавају, да се изволе јавити нривременом благајнику Задруге г. Милану, те да им сс шлпљу привремене квите, које ће се и;чдавати удеоничарима на уплаћену суму. Привремена уирава

Француски министар о Србији Бивши Франц. министар спољ. послова Флураис написао је у првом броју „„Кеуие с1е,ч Оиез&опз ро]Ш(|ие8 а чланак у коме аналшне осгавку краља Миљана и, у оаште , стање балканских државица. Пошто је у кратко размотрио историјско-политкчко развиће Србије лрешао је на аналисање нолитичког правца бившег срнског краља Милана и Фактпма доказује да је краљ Милан увек био за један велики јевропски рат , који би га једини могао спасти и једино би му дао правац његовом доцнијем полит. држању. Писац врло добро познаје односе Оив. Краља Србије и бечких лолатичара и вели како је краљ Милан за све време евоје владавине очекивао из Веча илн Берлина знак за тај многожељени рат, а овај му је рат требао да за навек осигура послушност његових поданика/ али се у свом рачуну варао- -^Прелазећи на узроке српскобуд;*фск° г рата, расправља питање . -о одговорности Аустро - Угарске за овај рат и тврди да је Аустрија саветовала мобилизацију српске војске, а аустријски новчани заводи давали потребан новац за ратну спрему. Да Аустрија није хтела, бившиКраЈБ Милан не би смео отпочети рат. Говорећи о носледицама тога рата вели, како српеки народ мрзи Аустријанце и Немце толико колико и Турке, Огроман деФицит у буџету приписује аустријском утицају. Гро® Бреј

г. Ристића, који је једини у стању да уреди срнске Фиданције, „Политички живот у Србији", вели, „много је жешћи, но што се у опште замишља. Под хј адном спољашњошћу гај народ скривавелики натриотизам."

,,Видело" у свом броју од 7 о. м. доноси ову изјаву : „Мале Новине" донеле су јуче по „Застави" дописиз Београда иод потписом: И. Ић о неким изразима Краља Милана, при његовом поласку из Београда. Не улазећи у суштину тога дописа, моја се нажња скреће само на оно место у речсном допису, у коме се тврди, да је Краљ Милан рекао да ^није аознавао аокг.аренијих и неваљалијих људи од Гарашанина и т. д. и 0 овој ствари имам да кажем ово: И Краљ Милан и „Застава* и сваки има право да мене сматра како хоће. Али ни Краљ Милаи, ни „Застзда" нити ико има права, да износи на јавносг увреде, управљене на карактер и част моју. И кад се то већ чини и оставља без брзе исаравке, онда сам ја дужан, да узмем у заштиту своју част и својкарактер и ја ћу то учипити без обзира на то, да ли су у овој прилици „Застава" и г. И. И-ћ,злоупотребили име Краља Милана или не. Београд, 6. Априла 1889. М. Гарашанин.

СМЕСИЦЕ Шта вреди богаство? Зна се да у савезнним америчким државама има баснословно богатих људи, од којих по неки има богаство које долази до милијарде. Да ли треба завидети тим богагашима, да ли треба мислити да они уживају нрема своме богаству? Ево шта нише једноме своме пријатељу Вандербилт американски милионар.-' „Богатство од две ста милиоаи долара (више од једне милијарде динара) веома је огроман терет за једиога човека. Ова тежина ме гнечи и убија. Од тога богаства немам никаква задовољства, од њега немам никаква добра. У чему еам срећнији од мога суседа, који има само пола

дости живота но ја. Његова кућа вреди моје, здравији је но ја, живеће дуже и бар се може поуздати у своје пријател е."

старајући се за интереее немачкихмилиона? Он бол е и више ужива сла-

Бакшиши у Русији. Веома проето ерество споразумљења при захтевању напојница, које се од молитеља изнуђавају, измишљено је у општинској управи у руском граду Керенеску. „Чиновници ове онштине", пишу „Сарат. Губ. Вједомости", „примају тако често од странака мито, да су их већ навикли, да молутељи без и једне речи схвате, колико се од н>их тражи мита. Н. пр. ако писар подигно у вис два прста, то онда значи : „Дај две рубље"; подигнелитри — „овамо три рубље" итд. Дође ли пак у канцеларију молитељ, која је издашан, лепо олевен, то се између њега и нис ра поведе овај мимичан разговор: Молитељ се загледа у чиновника и махом главе стави му нитање. — Чиновник га најпре гледа подуже као зачуђен' па се онда од једном удлри руком по челу и иоником главе одговори по жељи. — Молитељ се обрадује и храбро стави руку на срце! — Чиноввик нодигне пет прста. — Молатељ се поново окрене од њега, постоји неко време леђима к столу окренут, за тим се обрне нисару и опет га погледа. — Чиновник слегне раменима и сад иодигне четири прста! Молитељ у одговор иокаже својим палцем новчаиик. — Писар махне главом у зпак пристајања и ствар је готова. А ако при том но чем прокуратор запита : „За што, Михајеве, непрестано руку дижете?" он ће му одговорити: „Преузвишени, ради здравља, како би крвоток цравилно текао." Е за то мујне би могао ии најстрожији ирокурауор ништа учинити.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" (Стигли при закључку Листа) 8. Аирили Б еч. „Ргевзе" гледа безбрижно на повратак краљице Наталије и бившег митрополита Михаила у Београд. Владини кругови у Београду морају имати разлога кад допуштају овај повратак, и странке се више не ће тужити да је

аустроугарски конзул у Београду сметња њиховом повратку. Даљи политички развитак Србије зависи искључнно од рада намесништва и владе. Вукурешт. „Независност Румунска" доноси чланак у коме вели да је стање у Јевропи врло мирно. Русија се једино занима консолидовањем Финансија. Аустроугарски цар врло је мирољубив владар, а односи између Аустроугарске и Русије нису такви да би били опасни по јевропски мир. Према томе Катарџијев кабинет не ће имати да се плаши снољних заплета и према овоме општем мирном стању може да се носвети унутрашњим реФормама.

КАЛЕНДАР Недеља Православни: 9. Ускрс. Католички: 21. Ускрс. Сунце издази у 4 с. 49 м. Сунце валази у 6. с. 41. м. Мене месеца: Млад (нов) месец 18 Дан је с почетка 13у 2 сати а ноћ 10ЧЈ с. али до краја овог месеца дан одужа ва 1 8 |^ с. а ноћ за толико окраћа

К У Р с Дукат 5.68 Наполеон , 9.52 Сриски лутрвјски 3°/ 0 лозови. 35'80

ВИЛЕТЕН РАЂАН.А И УМЖРАН.А 2 и 3. Анрила 1889 умрли:. Марија СтојадиновиК Драгољуб син Ми.тоја Миљковића Анђелија кћи Јована Атанацковића Петар Јанковић војник

коштало. Марим ја! Коштало шта коштало ја ћу њу на њено место. Јер кад ја нешто наумим, ја од тога више не одустајем. Та то лудо моје постојанство ! Оно ће ме најпосле негде упропастити! Тако кадшто наумим, после ме можеш на парчета сећв. Ја не одустајем. Така ми је нараф. Стењу момци, вуку разг лављене рамове тресу некаква платна, извлаче уз степене, псују и ко га рече да се то скида.... И опет се чује : тапе тупе, тапе тупе ! И све долази на стару меру. Тако је то кад је човек ностојан. Време је садашње свршено а време будуће — кад буде. Васко де Гама

тштшш у беошду

Вбог ускршњих празника иду* ћи број нашега листа изаћи ће у среду.

Добиће га само они који дотле илате. Момци ће и за вре* ме празника подносити квите претплатницима. тснштво.

31' Р*" Сарадник нашег листа госи. Арса Ж. Илић иутује ових даиа дуж ируге железничке до Крагујевца и овлашћен је да прима претплату на „М. Новине"