Мале новине

3)у осталих путова нзпомеаули смо и ■ Мојсиловић зидар, због опаоне крађе и Јо-

мађ.чризацију имена. Ту скоро су три стогине и иет Јевреја промснили своја јеврејска имена мађарским именима За иромену се, настојавншем друштва за мађаризацију, чине грдне ола< шице у плаћању такса, и за нромену имена или презимена иа маџарски језнк плаћа се само 50 крајцара (1 динар). — Нов клуб. У Лондону је осно»ан један нов клуб,; Који је поставио -себи „узвишену" цел, да опроба народна јела свију земаљз. Први ручак ■саетојао се из јела и випа Италије и сви су чланови нашли, да је ручак веома добар. Запимљиво је, какав ће суд бкти за јела других нација, на пример за китајску суну из ласгавичјих гнезда.

ван Петровик виршлер због тешке телеене иовреде тела. Нађено. На калимегдану нађен је један влатан брош, Сонетвеник нека се јави главој нолицији —

III објасшш ја ту разлику о»ако: Кад би наш Жером пао у воду, то би био несрећни случај; а кад би га спасли, то би била насрећа.

КЉИЖЕВНОСТ Учитељ, орган учитељског удружен.а, доноси у мартовској свесци: Говор на забави главн .г одбора „учитељског удружења" 26 јануара 1885 год. — 0 раввитку духа на основу говора. По Чешком од Божене Рок-ј нић. — Сила и материја од ЈГ, Бихнера (од- ј ломик, превод с немачког). — Учит«*л,ице у нижим разредима осн. п.кола, чл. 51 и 80 зак. школског живота (Грозан грешник). — Кратак преглед извегатаја свију надзорника осн. школа. — Кљижевни пре лед. Дописи. — Јавност.— Књижевни прикази.Разне вести. — Одговори уредништва. Прсдавач: 0 цару Урогау; Појам и постанак десетних разломака и о Стевану Немањи. | * У 1 еп ае у 15 броју сем започетих ствари доноси: песму ОаУог-(Јн81е! — Тургељевљеву причу В1гјик — Кпј1/.е\ по р1вто. —Б1а4ак. У овом броју има слика: Први састанак цара РудолФа II с Катарином, кћери старинара Јакова Страде. — А у свон 19 буоју доноси нродужење започетих расправа међу којима и други чланак Косово. Од нових радова има: 8ига 1јиђау1 од К,и«Ијапа 81оуе1§8а и 1)г- Јигај РозПоујс ћјвкнр аепјзкј 1 то(1гЈ8к1 Ш кгћау8к1 (са сликом .) У овом броју је и слика Алфреда Сајферта: На састанку. ПРИВРЕДА — Известан лек. Бурад, која цуре могу се улепити тако, да на томе месту никад неироцуре, најлакше и најсигурпије овом смесом. Смешај 25 грама чиста свежа лоја, са 20 грама воска и 40 грама с.винске масти. То све растопи заједно и добро измешај. За тмм остави смесу да се рисхлади и додај за време лађеља истој 25 грама просејаног цспела. Пре но што би јамицу на бурету запушити хтео, очисти оно место, умекшај тај кит на свећу, па тако умекшани.м валепи дотично меето. „II. Ј1."

ПОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК Веоц)ад 10 и 11 Анрила Удавпо се. Испод каФане Венеције, Иван Н. лађар овд. у пијаном стању скочио је у Саву и удавио се. Наређено је тражење леша. КраЏ. Непознати лопов украо је два чамца Лазару Лазаревићу рибару овд. Наређено је тражење. — Непознати лопов разбио је окно од лрозора на каФани Трајка Јовановића и затим ушао у каФану, разбио чекмеже и однео 96 динара. Сумња је јака пала на Миленка Мићанића момка т<фзиског , противу кога је наређена кривична истрага. Притвореми. НоКас су притворени: Никола Симић надничар због нереда и скитње, Живан Видаковић и Коста Николић калФе -бакалске због н реда. Огављени аод крив• истрагу. Стављени су под кривич. истрагу и у притвор: Петар

СМЕСИЦЕ — Железнице у Нелачкој. Царска управа немачких жслезница изнелаје озвештај о кретању на тим железницама за 1888 годину, уноређујући га с кретан>ем прошлих годинк, почев од 1875 године. Дневно се сад отправља 12.711 возова и број возова свију вјЉта знатно расте сваке године. Тај број за куриреке возове од 1875 године иорастао је за 34 процента, за путничке возове преко 90 ироцената, за мешовите на 142, за теретне 95 процената. — Жта стаје снег. Престонице немају баш мали трошак око снега. У Верлину од почетка јануара до 15 марта водила се систематична борба сн снегом. За чишћељс јлица било је употребљено 1770 радникаи 175256 кола, што је све стало цреко пола милиона динара. У иас хвала Вогу но издаје се толики новац у залуд, но лепо чекамо Бога да се смилује па кад сс сувце отопи б:;р можемо да се возамо на чамцима ! Ми не чистимо на ђубре а камо ли снег. * — Ирактично. Јапанци имају обичај да се распоре овом сабљом, коју им владар иошље, на ма да је таква сабља необичан вештачки и најскуноценији рад. Један у неколико шаљив догађај нотврђује то. Микадо се бијаше на свог једног чиновника много ражљутио, те преко Хара-Кириа, (тако се зове онај човек, коме је дуж-; ност да нара људе) посла тои чинов- ј нику врло скупоцену сабљу. Пошто је овај чиповник све до тог часа вршио своје васоке званичне дужности на потпуно задовољство својег господара, то му је сам министар својеручна предао скуноцену, драгим каменом окићену сабљу, да се по њихову обичају сам својоад руком распори њоме. С највећим поштовањем прими осуђеник ту сабљу, оде својој кући, а одатлвп .... на приетаииште укрца се у једну лађу, која отплови у Хавр (Францеску), где срсћно нрнспс и дође у Париз, а ту иродаде почасну еабљу за 150.000 Франака. * Американски. Један богаташ у Чикагу наумио је да подигне кућу од 14 спратова, па .'а је издаје нод кирију, те је и отпочео да је гради. Али од те вавилонске куле сад су остале саме развнлипе. Тек што је био подигнут четрнајести снрат, а кућа се сруши, јер је темељ попустио под притиском огромне тежинс. На срећу катастроФа се десила у педељни дан. Да се то десило радног дана, стало би живота грдан број људи, јер је на тој згради дневно радило ио 125 људи. * — Немачка је потрошила 'од 1872 године за војеку и марину 11 милијарда 820 милиона динара. Ови су трошкови у рачунској 1888 —1889 години достигли највећу ци®ру и то, милијарду и 53 мнлиона динара. * АссМеп! и таШеиге. Принц Жером Наиолеон, возећи се ту скоро но Каналу, падне с лађе у воду и једва га спасу. Услед овог догађаја новине напомињу ову анегдоту из 60 - их година. Принц Лулу унита једном о ручку, нред принцем Жеромом, свога оца (Наполеона III), каква је рчзлика између речи асск1еп1; (несрећни случај) и шаШиг ^нссрећа). Н аполеон

Ш А Л Д Поуздано средство. Ј1 е ч н и к (који је читавог дана цуцао на јаребице па ни једну добио пије) ражљућено: „Данас неће ни једна јаребица да умре!" — Ш у м а р; „Преципште им што господине лекаре. Нежна неЛака. Госпођица (нри отварању тестамента:) Да ми је ко напред рекао, да ће ми ујак само то оставити, што сад чујем, за цело не би му при ногребу двапут у несвест цала. „II Л" ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА г. Миј. Ђ. МиленковиКу. трговцу, Ћуприја. — Примили смо 3 динара. г. М. П. К. К. — Штампарском погрешком 90 број прескочен је. — Сравните по датуму. г. Драхињи М. ЕузмановхЉки, Јагодина. Примили смо 3. дин. г. Мил. Радулови&у, учитељу, Прћиловица. — Примили смо 6 динара. г. Ради РакетиИу , руковаоцу штедионице, Чачак. — Примили смо 3 - 50 д. Бројеве: 95, 98, 9У, 102 и 103 посдаћемо кроз 5 — 6 дана пошто их прештампамо. г. Маринку ЂорђевиИу, трг. из Сибнице. — Примили смо 12 дин. Бројеви послати. г. Панти КуртовиКу, Шабац. — Примили смо 9 дииара. г. Н. Ј. М. II. Примили смо 24 динара. — Поздравље. г. Јови М. Тодорови&у , трговцу, Смедерево. — Примили смо 3 дин. Бројеви ноелати. г. Н. Јоксимовићу, трг. Аранђеловац. Примили смо 4 динара. Бројеви послати. г. Ђ. Ж. КулиИу. Узкице. — Остале Оројеве кроз 5 — 6, дана. г. Светолику В. ПоновиИу , трг. Лозница. Примили смо десет динара. За II. Јевдића и г. Николу II. Илића до 1. Јула а за Вас до 1. Септембра нлаћено. г. Љ. Димипу и сину, Неготин. — Нримили смо 14-35 дин. г. Т>. П. МиросављевиИу , кљиговођи, Крагујевац. Иримили смо 22 динара и нредали г. Ђ. ЛлексиИу, ааотекару, Лесковац. Иримили смо 10 динара. Бројеве од 15 Марта послаћемо. Бројеве који Фале цослаћемо кроз 5—6 дана пошто их нрештамиавамо. г. Даници В. НешиКевој , учнтељици, Смедерево — Вама се лист уредно шаље. Видите код тамошп.е поште. — —

ска" јавља да је манисгар спољних послова нзјавио да ће се у скоро уредити догађај на мађарско румунској граници. Комисија ће у скоро отићи на лице места те да се васиостави пређашње стање. 12. Аирила Беч. Данашњи саобраћај трамваја опет нормалан. 150 кола одржавају саобраћај. Неколико кочијаша изгредника опет ступили у службу. Лондон. На консервативном скуиу у Бриетолу држао је лорд Солзбери говор у коме је изнео потребу појапања Флоте. Била би, рекао је, лудост појачавати опасност спољњега напада давањем независее владе Ирској, која је евентуално непријатељска британској влади. —ј}*ТРГОВИНА ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 11. Аирила Беч. Дапас мпого јаче понов љени нереди трамвајиста у Фавориту и иредграђу Хереалсу. Око 1 сата скуиила се гомила преко хиљаду глава. Један батаљон пешадије с бајонетима растерао скупљену светину око пола 10 са ти. Око 10 сати мир је нрилично повраћсн. Многи су поханшени. Петроград. „Пол. Кор. и јавља да је цар подарии лондонском посланику орден Александра Невског а бечком посланику Лобанову орден Св. Андрије. Берлин. Приликом даиашњег рођен дана саксонски краљ одликовао државеог министра Бетихера великим крстом саксонског ордена за заслуге. Букурешт. „Агенција Румун-

Будимаешта, 9 анрила. Недељни извештај Руса н Хаим-а из ВуЈимпеште о стању промета на будимпештанској пијаци. Жито. У почетку ове недеље изгледало је као ла ће на страним пијацаманаступити повољније рас.чшложење, цене скочише знатно, али већ ири крају недеље падоше на висину прошле недеље. — Ова пролазна чврстина страних пијаца, није ни код нас дуго истрајала, јер се ова недеља није много разликовала од прошле ношто је радња ишла доста сиоро, а иромет био врло слаб. Мали промет бранта унливисао је рђаво на вољу купаца а имаоци бише нринуђени већ у нрвим данима ове недел. е да спусти цене за пуних 10 кр. Но како сс у исто доба увидело, да је понуда ■шала, и да се Финије сорте жита слабо дивозе, то се тенденција истина мало побољшала, али је промет остао иник зато ограничен, Цене с" за боље сорте нешто скочиле, а за ниже сорте пале за још 5 кр. Укуини недељни промет био је 100.000 мц а довезено је око 146000 мп. Цене продаје биле су: Потиско жито од 80 до 81 кл. по ф - 7 40 до 7.50, бечкеречко од 78 к. по ф . 7.15. Један приспели товар српског жита од 75 5 | 10 иродан је по ф . 5.50 Франко Дубравица, а 1000 м. ц. смедеревског из стоваришта по ф . 6.37 8 | 10 за 3 месеца. Раж је имала слабк промет, али повољну тен*енцију. Цене су биле према роби од ф . 5.90 до ф . 6.10 Сриска роба бележи се ф . 5.60 до ф . 6.— у царињена. Јсчам за рану српске провенијенце д^везен је у већим количинама и продан је по ф . 6 — 6.25 уцарињен, мађарска пак роба ностигла је цену од 6.10 до ф . 6 40. Зоб је нешто боље довезена , што је у неколико ослабило тенденцију, без да је на цене имала особитог уплива. Цене су биле ф . 5.40—5.55, боља роба ф . 5.60 ф . 5.70, ирима ф, 5.80 — 85. Српска зоб бележи се ф. 5.50 до 5'60 уцарињена. Кукуруз нови је одржао старе чврсте цене, јер је мало довезено, прима роба илаћен је ф .4.70 ф . 4.75. Термини закључују: Узанц жито за Мај-Јуни ф . 6 84до6'86, ново јесење ф . 7.20 до 7 22, кукуруз за Мај-Јуни ф . 4.84 до 4.86, за Јуни—Август ф . 5.38 до 5.02, узанц зоб за пролеће ф . 5 до ф . 5 40, нова за јесен ф . 5 36 до 5 - 38, кол. репица за Август, Септембра ф . 11.5 до 1Г8баиатска ф . II - — И