Мале новине

ОТЕЦИШТА Отворена над имовином: Мекраде Ч. Г1ијаде трг. ив Ваљева до 25 анрида, Станка Т. Тодорови^а дућанџије иа Обреновца до 27 априла; Марка Михаиловића трг. из Ваљева до 8 маја; Станоја| Стојановића терзије из Довнице до 3 маја. Дигнуха с имовине: Радована Лазаревића трг, из Краљева усдедГпоравнања. ЛИЦИТАЦИЈЕ 15 анрида у гарнизону јагодинском за оправку војних вграда у Јагодини, — 18 анрила у штабу дунавске дивизије за оправку војног купатила. — 3 маја у начелству вал>< вском за оправку зграда среза посавског у Обреновцу — 6 маја продаваће се у гарнизону пиротском равне ствари војничке 18 анрила у начелству ћупри ском за оправку цркве свплајначке. ВЕСНИК.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Химва. Академско певачко друштво „Обилић и отштамиало је на финој хартији велике осмине химну Његовом Величанству Краљу Александру I. Химна глаеи: Тебе, Краљу, поздрављају Верни Твоји сипови! Белом орлу срде дају, Да лет српски обнови! Алексаднра да нам Краља, Благослови силни Вог! Да краљује! Да прославља Нову славу рода свог! Срећу српску поновио Поносном Ти заставом! Милој слози мио био! А душману силан гром! Дична Краља Боже храни! Чуј молитву Српства твог! Краљуј Краљу! елавно брани Ускрсење рода евог!

* Из Београда теле:ра®ишу „II. Лојду.• „У овдашњим министарствима жаво се ради на пр »јектима разних закона за извођење новога устава, јер се већи део тих пројеката има поднети првој скуиштини. Манистарски савет решио је да се ти пројекти доврше до краја маја. — Најодлучније се побијају гласови да су настала неспорачумљења између намесништва

и владе. Из новинарске борбе између „Одјека" и Г С. Независности" никз ко се не може такав закључак азвести. Како Ристић, тако и остали намесници верно се држе обећања датог у прокламацији да ће бити изван сваке страначке борбе и нису ни у каквој вези с уредништвом либералних листова. Исто се тако изјаве „Одјекове" не могу игнети као изргз расположења министара нротив наме снигатва. „Што се тиче нанада Нере Тодорови!Ка на краља Милана, влада Ие ио свој прилици иредузети иротив ТодоровгсКа судске мере абог увреде јелпога члана краљевског до.ча," * Ераљичин повратак. Услед гласова по новинама, да ће се кргљица Наталија у скоро вратити у Београд, телеграФишу „П. Лојду," да су ти гласови непоуздани. Дал,е се у телеграму вели како ће она мучно доћи без нристанка намесништва и по свој прилици ће у мају носетити кнегињу Јулију Аренбергову. * Краљев повратав. Како јавља „П. Лојд," бив т ли краљ Милан иолази дакас из Јерусалима и иутује иреко ЈаФе-Бајрута за Дамаск, где ће стићи у недељу и дуже се задржата. Међу тим ио страним новинама и овде у Београду би) се разнео глас, да ће се он у скоро вратити у В оград, јер је у Смирни затекао писма због којих је, рекао је, привуђен да се тто пре врати у Србију. * Вратно се. Његово Величанство Краљ Александар вратио се 11, о. м. из Шапца. На еавској станици га је дочао многобројни свет. * „Хајдучки диевник " Тако је то кад )е човек „видовит;" он онда види много што шта, па види чак и то шта има и шта нема у туђој закључаној новииарској фијоци; види упрчво све, сем своје риђсно слепило. Таквом „видоватошћу" ево је нреблаги творац одарио и наш „Дневни ј Лист," с тога он и види да је наша вест о хајдучком дчевнику „ироста\ реклама.' А да је „проста реклама" : и да никакав хајдучки дневаик не; постоји јасно је већ и по томе, што хајдучка дружина Солдатовићева није | била никакво „легализирано друштво' А ви, читатељи, ваљда и сами већ' знате да само легалилирана друштва|

могу имати своје дневнике! (0 блажена блесавости!) Даље зна се да је „Јован Солдатовић био неиасмен, — бар док није отишао на робију" — (Шта је било па робији и да ли је Јован ту бзр што оварисао о књиза то нам „Д. Л.„ не уме рећи). Најпосле „Станко је и норед тога што је знао читата и писати ипак остао безграмотан" (при богу баш као ;звесни сврадпици „Д. Л"), а пео свет зна да нису водили никаквог ћатиба, мањ ако тај ћатиб није случајво "ам г. Нера Тодороваћ" (Јес мањ то; и јамачво баш ће тако бити; „Д. Л." баш и долази до тога. закључка. И тако Јован до робије „неписмен", Станко „безграмотаи", нису „легализирано друштво" „г. Пера Тодоровкћ добровољни ћатибе — а кзд се све то скупи онда излази: „нема хајдучког дневника"! све је то „проста реклама,,! Не иде нам, знате, тако добро као „Д. Л ", па се ето довијамо и градимо рекламе! Ха, ха! Јадни ли су јадни! Е, гата ћемо „грамотна" господо, били Солдатовића ниемени или не, било њино друпггво „легализирано" или не, био им ко ћатаб или не био, било да су дневник писали сами хај дуци или ко други по њином казивању, једном речи било како било тек ми имамо у рукама повелики, врло интересап, врло занимљив хајдучки дневник, где је хајдуковзње Солдатовића верно описано и ми ћемо тај дневник штампати, и он ће нам донети онет ко)у еову стотину претнлатннка (а да их бог ноживи и по који оглашчић) док се вашешајке све више и више насукују на спруд и оетају на пличини. Та видимо ми то, разумемо ми где вашу редакторску учевност највигае боле, с тога вам и не замерамо кад правите себи мало рекламе градећи се толико видозитим. Хајте, хајте ! Но како стс пошли, чини ми се сами ћете — како оно рекосте скоро „доклисати до Косова." * Иитање чататељииа С више страна жале нам се наши читатељи да им је незгодно пратити у исти мах обздва романа у нашем подласку „Београдске тајне и и „Силазак с ирестола особито кад излазе овако као сад у једном броју један, у другом други подлистак. Веле да ихтобуни, те често побркају шта се на што паставља. Предлажу нам, дакле. ово:

( Да доносимо еамо један ромап и то „ Силазак с ирестола и и да пуштамо ио више да се што пре сврши, на тек кад се ои сврша да се продуже Ћ Веоградске тајне а . Умољени од вигае наших читатеља, ми износимо овај предлог да самв читател.а о њему реше. Ако их буде који су противаи овоме, ми ћемо онда продужати као и до сад. Но ако нико не би био противан овој взмени, ми ћемо је усвојити. Молимо, дакле, да нам се јави ко је противан промени. Уредништво. * О^путовао је 11 о. м. за Букурешт бугарски емигрант и бивши бу|гарски министар, Драган Цчнков, * Кобиа штазшарска погрешка. Службени лист који је изишао првог дана Уекрса, довео је иолицаски указ у коме се поткрала једна кобна штамиарска погрешка Тако јеместо „Сима Аврамоваћ несвршени правник иоставља ее за пвсара 111 класе управе вароши Београда," погрешно наштампано.: „Сама Аврамовић свршеии правник и т. д." Надамо се за ће полицаско одељење министарства унутрашњих послова што пре иснравиги ову кобну п< грешку. * Ирпна се к знаљу. „С. Независпост" у јучерашњ;м броју доаоси ово: „Нек се зна. Ника* нисам с БелиМарковићем говорио о ономе што веле „М. Новине." Авакумовић." Пр имамо к знаљу ову изјаву. Онда остаје да се г. Ђока Ненадовић обратио право г. Гиги. Међу тим г. Гига још ћути. Он још не налази за нужно да одговори, како је могао даватн наредбе суду у стварима где један министар но сме ништа наређивати. Но проговориће, свакако мораће ироговорити. Ма смо стрнељиви; не хита нам се, пемамо куд. Ва ћабу јаш е.е _ ни.смо уп рдоби^ . .ЧвкаКамо

и дочекаћемо да чујемо и г. Гигин медени гласић и да видимо како ће 'бранити своје незаконе поступке. * Одложеп скуп. Орнскч кредитна банка одложила је за 22 април свој скуп, који је био сазван за 8 април. Скуп је одложен за то, што 8 априла није догаао довољан број акционара. * 0 опппмнском двфициту. У вези \јучерање белешке, јзвљено нам је да

је био кључ, приђе зиду и притиском челична кључа отвори мала вратаоца, кроз која се није могло проћи док се чове^к не сагне. Ова вратаоца водила су у малену одају, затворену ода свуда, а осветљену кандилом што је висило у једпом углу малене одаје. Тај угао изгледао је као мали олтар. Јога одмах, чим је пала у везирски харем, Мара је отворено објавила везиру да је она хришћанка, да се не жели одрицати своје вере и да моли везира, да може у својој одаји удссити један угао, који ће јој служити као малена, склонита прквица, где би могла, но обредима своје вере, ? приносити Вогу топле молитве. Везир није могао пишта одбити евојој љубимици, и тако је у харемекој одаји отворен овај скровити кутак, у која сад Мара уђе. У ово скловито место нико није улазио. За њега, сем везира и иоверљиве послуге Марине, нико није ни знао. Да ли је само чиста нобожност покренула Мару да створи себа ово склониште, ми не би умели рећи. За сад видимо само толико, да поред златног крста, сребрних еветњака и других свештених утвари, овде стоје и други неки предмети, који немају никакве везе с вером и побожношћу. Мара ее саже и другим крајем оне исте

челичне справице, којом је отворила врата, отвори железни ковчег, шго у облику дугуљаста ормана стајаше у једном углу. Из њега извади она једно жуто сандуче, а из сандучета извади неку справу налик на четвртасти Фењер. Овај се Фењер расклапао, извлачио, имао је унутра неке округле металне дева испреграђиване стаклом, а у средини Фењера стајала је повелиаа метална чаура, поклонљена металним заклопцем, пробушеним на вигае места. Унутра у чаури било је два округла рсда танких Фитиља. Мара извади из истог ковчега једно стакленце са зсленом течношћу, загледа га према еветлости од кандила, мућну га, опет га загледа на га опет враги у ковчег, а извади друго стакленцс. З 7 њему је била нека црнкаста течвост. Опа и њу заглела, па је онда нали у чауру и накваси њоме Фитиље. За тим са дна жуте кутије извади неколико металних плочица, на којима су биле изпезане разне слике. Једну од тих илочица, штоје престазљала звезду са зракама, она углави у тгредњи део Фењера. После целу справу намести на малени сточић искићен седефом, што је служио као налоње у маленој црквици, па тај сточић намесги према отвореним вратима тако, да је управо етајао према осветљеном прозору на великој одаји. Мара упали Фитиље у Фсњеру, кроз руиице на заклоицу изби

десетак модрикаетих пламичака, а кад она скиде кожви заклопац с предње цеви у Фењеру, у коју беше углавила металну плочицу, на великом осветљеном прозору харемске одаје указа се огромна црна звезда. Мара узе окретати један точкић што бегае притврђен на зедњем делу Фењера и при сваком окрету црна звезда на прозору по једаред се јављала и по једаред је нестајало, па се после онет јављала. Кад се точкић брже окреће и звезда се брже јавља и губи, исго тако бива да се звезда лакше и појављује и ишчезава кад се точак лакше окреће. На неколико тренутака, но што се на осветљеном ирозору јавила црна звезда, појави се велики црвен крст. И он се јављао и нестајало га. Његови кракови били су покретни, час су се зближавали час удаљавали; крст је мењао свој облик, бивао је час већи час мањи, најпосле свио се у округао црвен колут иа га нестало. Мара измени металну нлочицу у предњем делу Фењера, на прозору се указа тамна слика налик на читав низ бајонста.... (НАСТАВИЂЈЕ СИ.)