Мале новине

недеље сазозе седницу чланова тога удружења. Истина, поменути лист не јавља ради чега се сазива та седница бив. новинара, али је сва прилика да се сазива ради саветовања о васпостављању новинарског удружења. * Поштен чифт. Сиромах „ Дневни Лист и , цросто ће, кукавац, да поизваљује и оно мало шкрбељака, што му јопт беше заостало у старим вилицама. А да са шта, па ни по јада његова, но све у здравље „стара господара," све бранећи бив. краља Милана. Да видите само, драги читатељи, како се, јадник, зноји усвом 93. бр.,, љалце и да је то она иста величина, та није да се зноји но све липти с коју су недавно школски Фамулузи, њега, — сто га мутних вода попада. уз остало ђубре, збрисали

човека — бив. краљ Милан и — „Д. ] Л.." Поштен чифт! Боже мој, боже мој, каквих ти чудеванија пеће још доживети ова земљица! Па хзјде кад трпимо по што шта од бив. краља, као велимо до јуче је био господар ! Али с каквим правима излази „Д. Л." какве племићске титуле он истиче да овако дрско ружиј читаве сталеже. Какве титуле? И ви још питате читатеља ? И ви се још уеућујете да не знате да јеонај неустрашиви ритер, што онако храбро но „Д. Л." узима на кривични испит све ста .Јеже и еве их од реда баца у „нева-

„*РУа ствар је више

И то се сад зове жураалистика представник јавног мишљења шгвена савест." Збиља, шалимо се, жалосна но емешна. Каква иропија! Но ми смо т::рдо еаружена и нагрђена српска публика умети достојно одтовзрити на ово ниско клеветање. Срп. трговац, с.рп. пииовник и т. д. јамачно неће плаћати једву пашкнилу, да им зч њине рођене паре јавно нљује у очи. *

онизнекаквих 7--8 предмета није ни испит полагао, значв у укааује речена неистина. Како се то могло десиги? 0 томе се свашта говори. Тврди се да је то учињено намерно, свесно. уверени да ће Свакако ту је неко некога обмануо,

или г. Аврамовић г. министра, или г. министар публику. Овако оштро говоримо с тога, што о овој ствари говоримо већ по трећи пут. Два пут емо покушавали да као у шалн свратимо пажњу власти на

ову ненравилност, не би лв је исправила. Иа кад сс ииак на свс то ћути, Стигао Новонаименовани румунеки ми СМџ 0Н д а принуђени да носгавимо

Слушајте само. „Бивши краљ Србије . . . при кретању на далеки пут изразио се јетко о сраском пароду у оаште. Казао је како не ваља ви чиновништво, пи трговци, ни занатлије, ни маса — сеоски сталеж .... Сад да се заиитамо да ли је бив. Браљ Србије био у праву или не. Метимо руку иа срце и судимо по души . . . . 0 српским „мудрим' 1 и „родољубивим" државницима врло се благо изразио. Оцењујући српско пиновништво био је, скоро рећи, присграсан. За потиуну оцену тога сталежа није само довољан израз „не вал.з." 0 трговце се такође није ни за длаку огрешио. 0 масу народну сеоски сталеж — без мало тако исто." Све ово овако од речи до речи етоји у 93 бр „Д. Л." И тако, бвв, краљ Милан изволео је удостој ити срп. народ своје благонаклоне оцене да у Србији нико не ваља, а „Д. Л." не само што одобрава ту оцену, брани бив. краља и правда га да је имао право што је тако рекао, но, кад „чете °° ^пие ", он још „на лази да је

управо је, велиГ ^"ристрасна 11 са големе благости своје. Дакле рећи читавом једном сталежу, и то не једном, но свима сталежима, целом народу да је гомила неваљалаца то је за ,.Д. Л." још благо, њему реч „не ваља" још није „довољан израз !« (Писац „Д. Л." јамачно суди ио себи.) И тако, по свему овоме у целој Србији има данас само два поштена

са школских скамија и избацили на улицу ! Ужас, на ви онда јамачно не знате ни то да је то једна од онихђачких величина, што бежес часова, допосе лажна уверења, мољакају за бепешке. беже од испита као ђаво од крста, једном речи, да је то ритер ордена „школсно ђубре и , а така величина, допустиће те, да може с нравом судити и осудити српске сталеже и прогласити да су сви од реда неваљали. А после, знате ли ви читатељи друга које каква велика дела, па друге које какве заслуге за друпггво и отаџбину што их има тај ритер „д. Л."! Наравно, те су заслуге тако великр . и тако многобројне, да их нико живи не би могао све изређати, али свакако толико је бар јасно — да би се (10 тим заслугама за друштво и отаџбину с њим можда једино могло мерити оно чунаво кљусе, што на Дорћолу окреће башчовански долан,*) : а нико више.

посланик г. Ровети-Салееко нриспео ј питаше овак() . је у Јзеоград и оаће у уторник прим 1 љен од г. г. намесника у свечаној ; удијенцији.

•* Министарска седница. Јуче је под преседништвом г. г. намесника била министарска седница, у којој је министарски савет овластио г. министра народне иривреде, да с друштвом оријенг експрес закључи конвенцију о поштаиеком транзитном саобраћају. Даље потнисаии су неки нови укази г. министра унутрашњих послова и г. министра праиде. У исгој Ссдници саопштен је састав комисије за израду законских предлога, који ће се поднети идућој скупштини. * Одбор за косовску прославу отпочео је свој рад и поделио се у три секцкје. Одбор је решио да се косовским јунацима подигне споменик у ввду обелиека, који ће бити израђен од ерпског мермера. * Његово Величанство Краљ Александар иосетио је јуче пре иолпе у Свакако је врло жалоено, управо В. Школи где је прегледао школска то је читава јавна еаблазн, да обичан уч^ла у профзсорском удружењуЈ сокачки ћалов, најординарнија полу-

иисмена сокачка макгупарија без имена, без дела, без прошлости, излази пред српско друштво и свима стал|-

Не Петар и Павле, не Јанко и ко, не најиосле један део каквог ста-1 Не би ни откуда викакве исправке лежа, не, веа цео сталеж без изузет- ј на жалост ни поправке.

Ко је кога обмануо? Ми смо }едпом већ имали ирилике да констатусти. И „Срп. Новине" на ово оћуташе. а

ка, и сви сталежи у опште, управо цео срп. народ проглашује се за гомилу неваљалаца ! Одкога? Од обичае сокачке мангупарије. *) Кад би ово кљусе тужило пиоца ових редова за увреду части што га сравњује с које ким, уверени смо да би чак и по старом уставу добило парницу. Прим. слагача.

Сад ево нов случај да се службепим укачом тврди неистина. „Српске Новине" бр. 80 донеле су указ којим се г. Сима Аврамовић као свршени иравнак поставља 0 а писара III класе управе вароши Београда. Међу тим г. С. Аврамовић није свршени прачник; он права није свршио;

Укази не смеју лагати. Дужност је владипа да иснрави неистину. Дужност је намесништва да на томе настоји Али сем тога ваља наћи и ч«јом је кривицом то учињено. Ако је бнло хотимичне обмане, (а сва је прилика да друкчије није могло бити) кривца ваља казнити. „Свршени правник" то је титула која вуче за еобом извесна права. Има мшго службених места која могу добити само свршена правници. Указ не сме никоме давати самовољно права и титуле које он нема. Чекамо владнае мере по овој ствари, а нратићемо је до краја. * Изиена- У министарству народне нриареде измењеи је ред примања. Министар ће о* сад примати приватне особе: понедеоником, уторником, четвртком и петком одИсах. пре до 1 сах. по подне. * Исиравка.Шгам. погрешком у 118 бр. у иодлиску „Једна Песма и на трећој странп другом ступцу, трећем реду одоздо наштамиано је „људи је много" месго „љубио је маого." ДОМАЋЕ ВЕСТИ Убиство. 13 о. м. убијен је у Рипњу Драган II., цаганин из Врчина. * Дохара. Похарана је општинска каса у селу Пироману, срезу посавском, округу

ваљезском. *

да значи она слика с коњаником. То ми је било нејасно. — А јављао се Домино? — упита Реџеп-ага. — Сад овај час, тек пред ваш долазак свршили смо разговор. — Јамачно је ради тога и био, да ти наговести ствар о лажном Ферману — потврди Реџеп-ага — а за тим настави, гледајући у своју забелешку. — С осуђеницима ноћас је свршено што се могло — окови су код главнијих престругани. — А ствар с отровом како је испала? — Дивно! Обојица су већ мртви. Снесени су већ и мојој кући. Ту ће доћи три хећима да их прегледају — држим да су већ тамо — у сами расвитак биће сауштени у Дунав. — Па то је сад — рече Мара. — Сад, ионови Реџеп-ага. — Само да не буде какве несреће — уздахну Мара. Неће; ствар јеповерена пажљивом човеку" Мара опет дубоко уздахну. — Дође ли до борбе, уиотребиће се и грчка ватра — продужаваше Реџеп-ага. Али моја је надежда да ћемо уснети и овако.... — Шта је с Баба-чавком? Стара Зелида дотрча ми синоћ као без душе. ..Затворена вели ухваћева кшига",,,, „ове је проиадо".,,.

Заисга је

могло бити опасно, да је ко могао рашчитати хартију. Срећом таква мајстора нема. Баба-чавка је затворена — но она се вешто брани; неће јој ништа бити. Похитао сам да сам известим свегла везира о свему. Казао сам му и то чак како се поговара да ће „Ноћна браћа" покушати да отму осуђенике. А што сте му будили пажњу? — упита Мара, као мало и прекорно. — Тако је ваљадо. Ја сам и сувише уплетен у целу ту ствар. Онасност је да ма где не избије какав год крајичак. Свак ће рећи, не би казивао и спомињао да је сам што умешан. — Колико има од уласка у подземни ходник иа до Канли-куле — уп та Мара, свраћајући на један иут разговор на други предмет. — Мислим једно 3—400 коракз. Прво се силази доле низ некаквих ваљда иреко двеста степеница, па носле иде равно. — А хоће ли ма чиме бити осветљен

Бегство војника. Јавили смо како је у последње време учестало бегство војника из сталног кадра. Сад нам \јављају да је из једног гарнизона у

пролаз?

таЈ

— Ваљаћс да се сиреми Фењер. — Улаз је откривен? упита Мара даље. — Баба-чавкина књига била нам је кључ за тај пронализак. — Знам, рече Мара — И како је ове то могло лако даомаши!.., Али таке су те ствари.. Шта има још?

— Је си ли намерн*, светла ханумо, удржати везира да не исходи на губилиште? — Нисам. Јако би пало у очи да он изостанс. — А ако дође до боја, па погине ? — Неће. Штедвће га наши. — Ако га познају! А после, тешко је ту шгедити где лети куршум — нримеги Реџеи-ага. — Онда шта ћу му! Ма шта било, он не сме изостати да се не јави пред светлном на губилишту.... Ја сам га већ била склонила да не излази — но онда јв план био другији ; сад је све нромењено ; сад мора изаћи. — Чинићсмо своју дужност, рече Реџеа-ага и устаде. — Хајдете, рече му Мара и номоже му да се увије у Фереџу. — Твоја брига нека једакод везира уравнаш пут за извршење свега доброг што се данас има извршити. Кад би везир хтео да зажмури само на једнооко, цела би ствар била спасена — рече Реџен-ага полазећи. — Сад га чекам ; трудићу се — рече Мара

на то.

(НАОТАВИЂЕ СЕ.)