Мале новине

ПОШТАНСКЕ УПУТНИЦЕ До 500 динара пошташмсом упутницол, а 150 путем телеграФа код већих пошта. До 200 динара поштанском, а 100 динара телеграФ. упутницом код мањих пошта.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне. НАРОДНИ МУЗЕЈ сваки дан од 10 до 12 сати пре подне.

ТАКСЕ ЗА СЕЧЕЊЕ ШУМЕ ОПШТИНСКЕ И ОПШТЕ НАРОДНЕ

Ведико дрво родне горе . . .

12-63

дин

Средље „ „ „ . . •

8-42

Г)

Дрво ва обичну греду . . . .

1-27

Рог, мертак, баскија . . . .

0 43

Велпко дрво неродне горе . .

3-37

Средње „ „ • •

2-1 1

Рог, мертак, баскија

021

Мечија деска велика . . . .

42.10

Мала леска не сме се сећи

Пруће од 100 ком. за продају .

0-43

Велико дрво има иречник 63

сантимет.

Средае „ * Обична греда „

32 32

УСТАВН1 ПИТАЊА. 110. број „Малих Новина" био је забрањен. Забранила га је нолиција налазећи да у њему има увреде за неирикосновсну личност. Та ненрикоеновена личноет, по мишљењу полиције , био је бивши краљ Милан. Ствар је отишла суду. Оуд је решавао и решио , да се дигне забране с „Малих Новина". То своје решење мотивисао је разлогом да се бивши краљ Милан, но нашем уставу и нашим законима , не може убро.јати у неорикосновене јшчности. И тако, решењем суда вароши Београда, које смо штампали у нашем ускршњем броју. расправљено је нитање о ненрикосновености. Ствар је од значаја и ми :ћемо у низу чланака цроговорити о њој онншрније.

I. Чисти појмови При грађењу нашег новог устава улагана је добра воља од свију учесника у томе послу, да уставне одредбе испадну што ја сније и тачније. Невоље, што смо их имали са старим уставом због нејасности многих његових одредаба, гониле су свакога, да те мане уклања од новог устава. Па ипак, тек што је нови устав ступио у живот, одмах се истакло неколико нитања : како се има разумети овај , а како онај члан устава. „Одјек" је био први , који је нагласио нотребу, да одмах, при првој примени устава, ваља имати „чисте појмове" о значају појединих уставних одредаба. Па и ако су „Одјек"-ови црнјатељи у министарству у два три маха, место да пречисте, нрилично збр кали неке уставне нојмове, инак остаје V важности „Одјек"-ова напомена, да су „чисти појмови" веома потребни. Ништа не може тако да убије веру у нравду у једној земљи, нити је шта кадро поее.јати међу грађане тако големо а оправаано незадовољство но тај жалостни Факт, кад се једне исге уставне и законске одредбе према разним грађанима почну различито примењивати. Осећаји, да овима подједнако бива, па било добро или зло, даје често снаге грађанима, да по некад огрие макар-и какву неправду-, с*мо кад знају, да им је она учињена но закону и да би у сличном случају са сваким тако било. С тога је и потребно, да се свестрано претресу сви случајеви, где би по уставу могло бити неке сумње, како се има разумевати и примењивати <>ва или она уставна одредба, или како ће се поступати у случајима, ко.ји

у животу, у ирактици,. наетупају а у уставу нису нредвиђени. Тога ради и нотребно је, да се заиста пречисте и разбистре нојмови о свима уставним питањима, која су до еад истакнута као спорна. Чисти нојмови учипиће, да благодети, што нам их доноеи нов устав, буду на све подједнако распрострте. Чисти нојмови учипиће, да што пре и што потпуаије осетимо мане и недостатке ако их има у нашем новом уставу и што је главно, да их осетимо сви подједнако, те ће из тога неминовно нићи и једнодушна жеља, да се мане исправе , да се недостаци попуне. Чисти нојмови учиниће, да нам свима нови устав буде подједнако драг, да га сви цодједнако волимо и чувамо, пошто сви подједнако налазимо у њему гаранцију за безбедност својих грађанских слобода. Чисти уставни појмови потреб ви су и Народу и Еруни и влади и сваком од нас поједанце. Ма како и ма у ком смислу била рошена и протумачена но једина уставна наређења, увек је боље и корисније знати на чисто: ко каква прива има и докле, у којим међама их има. Чак је боље знати на чисто и да немаш неко право, но да стоји сумњиво и нерешено питање : да ли га имаш или немаш. Јер кад човек зна на чисто шта има или нема, може према томе подешавати и своје коришћење тим правом, а кад то није рашчишћено, човек често може грешити у најбољој намери и најлепшем уверењу, да чини само оно, што има нраво чанити. Чисти уставни појмови, дакле, то је сада паш насугани хлеб. Тога ради ми ћемо у даљим чланцима и расправљати сва она

уетавна; иитања, о коЈима је до> сад у нашој штампи покретан говор и тражено објашњење.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Орден светог гроба. Ово дана новине су лонеде вест, да је Његово Величанство бивпш краљ Милан у Јерусалиму ностао ритер ордена Св.. гроба. Мнслимо, да ће бити од интереса за наше читатеље, да им бар укратко иреставимо овај орден. Ордса св. гроба кађ и орден Јоханатска (иалтески) верскога је значаја и порекло им је скоро једно исто. Орден св. гроба наиски је орден, а постао је из обичаја уведених за време крсташких ратова, да се у Јеруоалнму на св. гробу Аобија нлемићски ред. Папа Александер II иотврдио је тај орден 1496 год. а за се и за своје последнике задржао је право Великога мајстора (старешина ордена), као и право да дели илемићске титуле што иду уз овај орден. Но то право дељења ордена дао је и Францишканском гуардијану на св. гробу. То ираво нотврдио је и пана Бенедикт XVI, 7 јануара 1746 год. док најпосле, у наше дане, напа Пије IX није пренео то право на латинског патријарха у Јерусалиму (10 децембра 1847 год.ј Указом од 24 јднуара 1868 год. напа Пије IX поделио је овај орден у три реда, а латинском патријарху дао је титулу нарочитог изасланика св. римске столице као и право да у име исте ордене дели. Пошто је овај орден установљен нарочито за пооштравање и ч~вање римокатоличкке вере, то се за ступање у овај ред траже нарочите аогодбе и услови. Од каваљера тога ордена тражи се да је племић по рођењу и да је чиетога норекла. Даље он се обвезује, да ће свуда бранити и штитити свету веру католичку, да ће водити скроман, умерен и чеданживот, да ће штитити удовице и сирочад и да ће бити дарежљив и милостив. Наш бивши Краљ јамачно је за сад једини Србин, који има овај високи орден. * Уговор. Г. министар Финансија закључио је уговор с Народном Банком, по коме ломбардује 50.000 комада

музиканти свирају мој марш и певзју моју химну. Тиме се започиње а тиме се и завршава свака народна гозба. Сваки дан иримам гомиле из народа, које долазе или да ме што моле, или, иросто, да ми изјаве своју приврженост. Отворено ми кажу : „Ми, госнодин Врбавац, вас знамо, а ви са младим кнезом како год наредите, нама је право." Још их има, који ме испод ока ногледају кад рекну: „наредите." Па ми онда кресну оком, као да би хтели рећи : „твоја је већ брига да га наредиш како ваља".... Па шта ћу му ја најпосле? Зар сам му ја крив кад га неће народ?.... Све ми иде како ваља. Збиља, изгледа као да се само провиђење меша у моје послове и даје им правац, који ће ме довести одсудном циљу. Светина поштује снагу и клања се успеху. Пита се, шта си, шта имаш, а нико не разбира каквим си срествима до тога дошао. Ако једног дана метнем круну на главу, светина ће се извесно клањати њеном сјају. Ја бих хтео видети тога, који би се усудио да се издвоји из гомиле и да ме упита: Хеј од куда ти та круна на глави? Ако ми пође за руком да заснујем династију Врбавац, у напред знам, да ће их бити, који ће тајно у себи гунђати, али јавно, отворено, нико не сме изаћи против мене. А најпосле, шта ме се тиче шта ће ко у себи мислити, главно је да ће сва та стока вршити вољно или

невољно све оно, што би вршили и истински приврженици. Они ће долазити на поклоњење збуњени и еметени и не казав ни једне разумне речи, враћаће се с уверењем у души, да су и они ђаволу упалили свећу. Тек нека ее нађе, нужде ради. Они ће заличавати гозбе, које се дају у моју почаст; они ће стојати у првим редовима у цркви,на прославама мога имендана, једном речи, они ће бити декорација у ирвим даиима моје владавине и они ће хтели не хтели помагати утврђењу моје династије .... Господин Врбавац узе живље ходати. Изгледало је, да је бржв ход код њега био изазван бржии током мисли и осећаја, који га на једаред епопадоше. „С поља је све спремљено — мислио је он у себи — само сад ваља прекршнти ствар и изнутра. Његуш право вели, да ко разгађа у нас не погађа. С тога и нећу разгађања. Ићи ћу неумитно право своме циљу. Шта ми се год нађе на нуту рушићу и отклањати без милосрђа. Имам диван пример шта се одлучношћу и енергијом дало постићи код народа куд и камо интелигентнијег но што је балкански. Мислим на Нлполеона III, који је једном ништавном заклетвом: осушио ми се језик, којим се заклињем републици, ако икад ишта учиним против ње — том реченицом, велим, он је себи купио нресто. Светина

је веровала његовој заклетви и он је са неколико звучних Фраза примљенах и раструбљених по народу убио републику а обновио монархију Трудићемо се, да што је било могуке Наполеону III, створимо да буде могуће и нама. А кад једног дана уснех буде на нашој страни, онда за даље не бринемо — све ће доћи само по себи. Кад је већ с поља све свршено, онда сад само остаје да се цело дело крунише и свршавањем преких послова унутра. А пајнречи је посао да уклоним онога, који неправедно седи на месту Богом и природом мени обрсченом Колико ли је заслужних људи главом платило да рашчисте земљиште на коме треба да се нађе неприкосновени владар Балканије! Сад је дошло доба измен&ма. Треба благодарити творцу што за те измене нису потребне никакве веће жртве, но се тражи једино нешто мало личвих жртава од оних, који су кроз дуги низ година беснравно заузимали друштвене положаје, који им нису принадали. Кнез Мутимир последњи је изданак тако да рекнем синоћне династије Коеанинића. Одлучност једнога претка његовог створила је од обичне сељачке нородице владалачку династију. Она се ширила много година и немилосрдно уништавала је све што је само и налик било на какву опасвост за њу. (Наставиће се)