Мале новине

БР0Ј 123

ЧЕТВРТАК 20 АПРИЛА Ш89.

ГОДКНА П

ИВЛАЗИ СВАКИ ДАН - - ДЕНА ЗА СРБИЈУ: -Иа год.шу 12 дииара На но године 6 динара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАБЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 дииара На по године 15 динара На 3 месеца . , . 9 дивара _ и: ретхт јсшеш 1 ВАИОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МДЈ1Е Н08ИНЕ дневни лист за свакога

П ретшгата , ПИСМА и РУКОИИСИ ШАЉу се ВлАСнику „М алих Н овина" — Хотвл „ИмиЕРИЈАл" бр. 24. Маже се претплатити и код овмју пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страна од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 нр. дин. штот

УУХУУУУУ

За свако оглашење пдаћа се држ. тансе 20 пр. д.

ЗЕЂИ 0ГЛАС<•< П0 П0Г0ДБИ

+ Јављам сродници* ма и иријатељима да ћу мојој незаборав^ љеној супрузи а н к и давати 22. ов. м. у цркви ев. Марка тро* годишњи параетос у 9 еати пре нодне. Вљада А. ПајовиК 190—2,3

КАЛЕНДАР Четвртак Православни: 20. Препод. Тодор Трихин. Кдтојички : 2. Мај Тјлг. Атанап Сунце излави у 4 с. 2п м. Сунце валази у 7. с. —. м. Меме месеца: Прва четврт 26. Дан је с почетка 137 2 сати л нок 10Ч2 с. али до краја овог месеца дан одужа ва 1 8 ј 4 с. а ноћ ва толико оврака К У Р с Дукат 5.62 Наиолеон . . ... 9.44 5 / 00 Сриски лутријски 3% лозови. 36

РЕПЕРТОАР Четвртак, 20-ог и ту(1ота 22-ог: Лажна исправа, драма у пет чииова, Од Светислав^ Ћурђевића. <Нов комад)Недеља, 23-ег: Врачара, чаробиа оперета у три чина, од М. Милоа.

ИЗ ОНСЕРВАТОЈг-ИЈЕ Београд 19. апршга 1889. год. 7 е. пре п. — 2е. п. п.

етСЕСШС

Притиеак ваздуп!ни (на 0°]

Температу ра ваздуха (С°)

Влажност ваздуха (релативна)

Ветар Справаци јачин ;1)

7 2,08м. м.

14°,3

751,18 мм.

19°,9

МаксимЈЛна температура 21,6 Минимална температура 12,°1. Време : Лепо

СГА Ц- ^—•»IV«.

За после. ља 24 сата од 18 19 о. м. вода је опала за 2 сантиметар. колика је вода

18. Априла 19. априла

677 6.75

пролаз испод ћуприје 7-23 7.25

ЛИЦИТАЦИЈЕ 12 маја управа гарнизвна ваљевског продаваке разне неупотребљиве етвари.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Објава Веогр. царинарница јавља нашем трговачком свету, а и сваком другом кога се тиче, да је унраиа у београдској царинарници и у одељењу филијала ва овдаш. железнич. станици издала најстрожију наредбу својим органима, да од данас не сме на један од царинсвих носача нанлаћивати од деклараната нмшта у име награде за износ робе из царннских магацина. * Из суднице. Сут;»а нре подне биће у сгду вароши Бе.(града нретрес Данилу Ковачевићу магазаџији за превару, и г. Мијаилу Тошићу, сараднмку „Д. Листа* за клевету путем штампе. * Иензиоиовап. Г. Малаа Гарагианин, секрстар носланства у Вукурешту, стављен ]е у пеизију због слабог здравља. * Житрополит Жиханло стигао је у Г1е.Ј РОГраЈ. ОЈЈ^ЈШ-^а-1ј1 иач бчпиглм

Иостављен. Досадашњи драгоман талија^ског посланства, г. Марко Мариновић, постављенје за вицеконсула треће нласе у Трсту. * Долази. У петак долази доњо дунавском лађом из Јалте г. Александар Симоновић. пуковник у пенсији, маршал двора краљице Наталије. * Седн*це. Намееници су за кратко време држали неколико седница с ту-

торима Његовог Величанства Краља Александра. У овим седнидама се расправљало о мерама, које ће морати да се предузму ради правилног и успешног учења и васпитања младог Краља. * Навнадпо нашој ЈЈчерашњој белегаци о стављању неких сајџија под суд јављамо, да су ослобођени Милан Ииперин и Срета Ђорђевић сајџије а Стева Златановић златар. * За сиротпу децу нриређује се велики концерат с одабраним програмом. Концерат држ»ће се 29. ов. мес. Већ месец и по дана спремају се наше прве снаге за ту музикалну забаву. * Жинистарска седница. Јуче је под преседништвом г. г. намесника била минметарска седница.

И 3 Ј А В А „Видело" у свом 46. бројудоноси ову ЧЖпги—човеи—од науке— и ^ ттгрг л^.к.

Али у нас, хвала Вогу, пањкање пије никаква нована. За то сам и примао увек лаким срцем сваку лаж о мени, кад год сам је чуо или видео у новинама, било београдским, било код мојих старвх пријатеља у Новом Саду. Тако сам оћутао и кад сам чуо за лажан извештај о речима, којима је Њ/ В. стари Краљ удостојио мене при Своме праштању на станици београдској. Ова лаж узела је мене за сведока. и да с једие отране дражи противу

ИОДЖСШ

СИЛАЗАК С ИРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА (у 90 глава — С ноговором) (писац задржава сва права) (14) (наставак) Д ошло је доба да јој се врати равном мером. Сва је прилика, да ће Косанића звезда сада потамнити, једном за свагда — У осталом, име ће и даље остати. Спашће га жена. Али шта је празно име ? Згодном приликом може се и оно заменити. За сад било би много потезати све на један нут. Кад ми једном буде признато право да као регенат, као отац, млађаног и нејаког кнсза узмем пуну кнежевеку власт у руке онда ће све ићи лакше и брже За тим су се у глави ђенераловој почеле ређа и слике светлије и лепше будућности. Величина, ејај, громка слава.

Но мисао његова брзо се врати опет ономе, што је требало прећи док се дође до те будућности. Почео се занимати разним комбивацијама, како би на)лакше билоуклонити кнеза Мутимира... „Крв не треба. Крвк је било доста. А иосле, г .рв покрива одвратом и гнусоб«>м онога на кога падне, Свети а је склона сумњичењу. Мене би издали моји рођени успеси. Одмах би свакоме било очевидно у чију је корист испало убиетво. А где виде интерес, ту би видели и злочин. Крвава смрт младога кнеза пробудила би спрам њега симнатиј у. Његова младост, крвљу попрскана, створила би му око главе мученнчки ореол. Уздигао би се до висине народиог светитеља. Све то само би отежало мени посао и помело брзо утврђење новог реда ств.ри... „Не, крв никако ! Њега ваља да нестане иечујно, неприметно, иодако. Ваља да се изгуби управо да се растопи заједно са успоменом о себи, онако као што се топи грудва снега у врелој детињој руци—Вујан, раекалашан и раскошан живот најзгодн»ји би био да га тако неосетво подгризе и уништи. Али то је веома дугачак пут. Ко ми може јамчити да ћу за све то време ја бити господар ситуације, да ствар иодгревам и нодстичем. Мора се тражити што брже а ипак тако тихо и нечујно....

Тако је наш ђенерал сањао на јави. Он је често падао у таке зансее, при чему )е сва мисао, сва душа, цело биће његово било обузето једном једином мишљу, да приграби кнежевску власт. Ом је често започињао да се носи с том мишљу у први сумрак, па га онда и зора затицмла, а он мисли само то те то. Тисућа планова, тисућа намера склапало се и расклапало у њсговој глави. Домишљао се до чудноватих комбинација. Човену би морала памет стати да случајно може прогледати све штоје њему које кад пало на памет. У овим будним сновима, у овом разговору са самим сббом ђенерал је био драстичан. Називао је ствар њиховим нравим именима, понекад је прелазио и у грубост. У ствари пак, и ако је био оштар и одсечан у о:!хођењу с људима — нарочито од кад је био намесник — ипак је у изразима био веома одмерен и углађен, особито кад му је требало, да под том меком спољашњом Формом нрикрије сву оштрину евојих унутрашњих назора. Као сви лукави људи, умео је да буде благ, миран, с пријатним осмехом к слатким речима на уснаха онда, кад у њему кипи гнев и кад ти је у дугаи мислио свако зло. наетавиће се