Мале новине

■ (олвојено шшпље&е г. мдрка стошшвии Наставак Да би дакле бирач могао кандиловати, треба да у вреие кандидовања има све услове који му се траже за гласање, и који му се по уставу морају да траже. Треба : а) да не стоји иод којим теретима из члана 12. „нацрта" (или члана 4. мога иројекта, у коме су ови терети описани и тачније и ирироднијим редом), шт« значи, да треба даје у бирачком саиску, и треба б) да је извадио бирачку карту. Јер то су услови иод којима се може гласати, иа најмање треба да буду то услови иод којима се може кандидовати. И даље, као год што бирачи (који прво и прво морају имати све услове за гласање) мигу само лично гласати, тако исто треба да бирачи (који такође морају ирво и мрво имати све услове за гласање) могу само лично и каидидовати. Где се нли пред киме се лично гласа или кандндује, то је засебно питање. Гласа се пред бирачким одбором, а кандидује се пред судом. Могло бв и кандидовање бити пред каквим одбором, ако би се он могао згодно склопити и ако би се нашло да би он такав, какав би се склопио, бао довољна контрола. Само је главно да то бирачи морају вршити лично. Ово захтева и сам смисао посла а ово је и иначе оправдано и нрактично. С једне стране, кандидовање на овај начин, где сви потписници своје потписе личво иризнаду, чиста је и свршена ствар, на коју се више не треба враћати. Иримљени су да кандидују само они, који заиста могу гласати па дакле и кандидовати. Ти који су кандидовали и који су на кандидатској листи потписани, ван сумње је да су то баш ти. Више нема ни сумње, ни присећања, ни порицањч, на питања да ш је чији потпис истиннт или га је когод други лажно ставио, која питања, ако би одиста дошла, а врло је вероватно да <5и долазила, ко зна како би се и када би се расиравила. И тога свега може бити и до дана бирања, и на дан бирања, и после дана бирања и ја заиста не разумем, как<» се то, што но се код нас вели, може тако на вересију остављати, да чак није предвиђено ни шта ће да се ради са кандидатском листом ако тако што настуии, па се расправи на овај или на онај начин. С друге стране, захтевањем да се личао признаду потписи на кандидатској листи, отежава «е тај посао кандидовања и на тај начин уклања се опасност да се нагомила толико којекаквих кандидатских листа да најпосле на дан бирања неће ни добити реда да гласају <;ви који би гласали, кад сваки бирач по овоме систему бирања мора за све листе гласати (разуме се за једну истинито а за остале иривидно, али и оривидно гласање односи време). Чл. 68. Н*лазим, да се не може гласати само једном куглицом, а да се не повреди тајност гласања, која се по уставу не сме да вређа, него која на против треба да се чува. ('свршиће се).

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 23. Аарила Петроград. Чланови словенског комитета посетили су бившег српског митрополита Михаила, Он им је у разговору изразио да ће се ствари у Србији развијати ре-

'довно ма да ти неће бити без борбе. „Свјет" говорећи о аФери Волгемутовој, нанада швајцарске власти, јер су оне без разлога ухап силе страног поданика а с друге стране заштаћују сплеткаше и убице. Цирншна ач>ера с бомбама доказује потребу, да стране државе држе у Швајцарско! полициске агенте. Париз. Услед прославе стогодишњице револуцнје огроман је долазак странаца. Лунсенбург. Војвода насавски отпуговао јуче после нодне с престолонаследником. Становништво му приредкло бурне овације. Коморску депутацију, која му је предала адресу благодарности молио је да га задржи у доброј успомени, И ако он остаје добар Лукеенбуржанин, Луксенбуржани треба да буду верни и лојални поданици краљеви и великога војводе. Софија. „Рајтеров биро" јавља да је барон Хирш продао све своје железнице у Турској друштву аустро-угарске државне железнице. На надлежном месту истина се о овоме ништа поуздано не зна, али је ипак та вест изазвала узбуђеље у владиним круговима и држе да је ствар могућна. У погледу пруге Белово-МустаФапаша указују на за конску одредбу, да се без претходне дозволе владине ни једно страно друштво не може наместити у Бугарској. Да се разрачунамо (наставак) 6. Људе, чињенице путове, начине, средства која сам ја употребљаво и како сам у опште радио да се иостигне ово што напред рекох — о том-л другом приликом —- овде само толако, да је цео ној рад, сав мој уплив био у :ућен на то, да створи у краљу М#лану уверење: а.) Да радикална странка у целини и ао својој суштини није аротив ди■ настична. 5.) Да краљ Милаи може и свога сииа и интересе династије иотиуно иоверити бризи и чувању радикалне странке. в.)Да је довољно само да краљ Милан иаузме и издвоји своју личност, да се он уклони, да он не стоји више између свога сина и народа, иа А'е се сав иарод окуаити око сина као један човек, а у арвом реду радикална странка. 7. Радећи у том правцу, ја сам употребљавао сваку прилику, сваки мој одлазак у двор, свакн мој састанак с краљем да рекнем коју добру за странку, да кога рчдикала одговорим пред краљем, да извиним поступке, који су њему изгхедали као неиријатељски спрам династије. Онда, кад су моји жалосни негдашњи другови мислили да ја у двору кујем замке протћв странке и њих — ја сам онда тупио зубе бранећи то овога то онога радикала, или сам стојао пред краљем, са склопљеним рукама да опрости овоме или ономе, равнајућа цут доласку радикалне странке на владу. (Колико сам пута склапао само руке заНиколу Пагаића!)

Радећи т-ко. ја саи по могућству многима помогао, многе сам спасао, (не приличи ми да се сам хвалнм, ал» ако буде потребно, ја ћу изнети и нмена). Кога нисам могао одмолити, поручивао сам му да се склони. (Ето жива поп Милана Ђурића, који прође кроз Веоград, * и не сети се да ме потражи, века он каже, ко ли мује поручио са лаповске станице по Сими Милошевићу, да му је глава у опасноети — нек је спасава.) Ето, таква је била моја служба краљу Мнлану, ето како сам ја употребљавао мој положај код краљв. А док сам ја овако тихо, мирно, б«-з ларме служио истиеским интерссима радикализма, дотле су радикалцч око „Одјека" сипали на ме најгнусније ногрде, говиди ме, кињили, злосгављали, и кад им је било мало што су ме из службе истерали, покушали су чак да ме и на робију отерају, и то за гаусно и прљаво дело! Господо, Бог нека вам плати за то! Још ћу напоменути само ово. За мој рад, за моје услуге, аа моју трудбу никад ни од кога нисам добио никакве награде. Једном приликом речено ми је ово: „Престо не може ником ништа дуговати; краљ не сме бити ничији дужник. За двадесет година своје владавине краљ је научио да види, како сви људи, без изузетка, за свој рад и своје услуге траже и одговарајућу награду. П. Т. учинио је услуге ирестолу утишавањем борбе између краља и радикала — нека каже шта жели." П. Т. на то је одговорио." „Ако Краљ Милан хоће да ме никад више не види — онда нека понови још једном ове понуде." П. Т. рекао је то краљу у очи. Краљ, који од П. Т. никад није ни тражио никаквих недостојних и ниских услуга — заћутао је од тог доба о наградама. И тако, Пера Тодоровић за све време свога пријатељевања с краљем Миланом није примио ни од краља Милана ни од његовог касира, ни од његових поверљивих људи и чиновника, ни од никога ни једну пару, нч једну аспру, ни једну иглицу, ни један кончић, па чак и ни један орденчић, за све време своје трогодигање службе краљу. Ето краља Милапа, он је жмв, он је еад љут и киван на ме — нека он каже је ли овако или вије. П. Тодоровић СМЕСИЦЕ — Необична жепа. Ових дана умрла је у Риму жена, која је цео свој живот нровела као особењак те су је и деца познавала. Санта Кадета звало се то занимљиво створење. Она није бил» од оних чудних типова, који чине само комичну шта®ажу великих вароши, већ је то била жена која је једном играла и улогу у јавном животу. Кад је 1848 букнула у Италијн револуција, нристала је та необична жена свом душом уз револуцију и њене вође. Кад је у Риму била установљена републиканска влада та одушевљена републиканка мету на главу Фригијску капу, коју после кратког времеиа замени својим историјским калиаком, који до смрти није скидала. Санта Кадетова није имала друге љубави сем према републици, а кад се Пије IX. вратио у Рим узме га за свој идеал. Колико је зватну улогу играла у оно доба, доказ је што је била у блиским односима с Мацинијеи и Гарибалдвјем. Панска нолиција добро ју је познавала али јој није чинила никакве неприлике због њезина брата, који је био проФесор на римском медицинском Факултету. Доцније поста-

ла је сарадница радикалног листа „Са ркаЈе" и нарочито је заступала сло боду жена и брачни развод. Била је велика добротворка па је читаво своје доста велико имање, што га је наследила од оца, још за живота разделила еиромасима и на добротворне цели, тако да је у последње време морала живети врло сиромашно. По њеној жељи, тело јој је спаљено. ТРГОВИНА Београд, 21 апрма. Дена главнијим производима. ШениДа дин. 12; кукуруа дин. 10, раж дин. 10-50 јечам дин. 10, овас дин. 10- 50, свиње дебеде дин. 80 до дин 90 — еве од 100 кила. * Зедељни извештај Јосифа Саборског и Синова Марвена комисиоиска радња Будимиешта 2 Маја 1889 Рогате марве свега дотерано 2596 комада(1528 Маџарски Волова, 427 Маџ. Крава, 117 српских Волова, 22 комада Бивола, и 91 Бикова ) Продало се по Метерск. денти у живој мери: Болова рааених бољи квалитет Фор. 24 1 /« — 26; Волова рањених средњег квадит. до Фор. 22 — 23; Маџарских Волова до Фор. 24 1 /, — 26; Српских Волова до Фор. 22 — 23; Бивола до Фор 17 — 18; За Српске Волове лаке нема рачуна, а бољи од 800 к » на више се могу продатн по 22 т /г — 24 Фор. и више; у опште ва добре ерпеке Волове има добар ивглед. Цена свиљама у Штајнбурху пала је са V, — 1 ф-р. У Београду ваступа нас Фирма: ВолФнер и Голдштаји —Ш М—81 1 са три собе, Један стан предсобијем собом за служавку, кујна, подрум, перионицом и пространим таваном за сушуње ; у кући Миланове улице број 3. на другом кату, а близу Позоришта и Сноменика кнеза Михајила, издаје се нод кирију. ЈЕВТА М. ПАВДОВИЂ. 207 и. ч. н. 1-

ПРИРОДНА ТОПЈ1А МИНЕРАЛПА ВОДА На Нишкој Бањи поред жедезничке пруге железничка станица „Б АЊ А" Купатило са 12 мраморних када и 11 соба за посетиоце издаје се под закуп. Пријавити се г. Свег. Тутуновићу Ниш или Враћи 3. Поповићима Веоград. 171—3—6 Г>А ДОЈКИЉУ ТРАЖИ СЕ '-'здрава женска, која је нре кратког времена родила, или која ће родити кроз 2—3 не деље. Јавити се уредништву. 181,-4,0

Касир

и немачки. 197

за већу гостионицу од 14 до 16 година. да вна рачунати, Лепа плата ако зна Упитати у уредннштву. 3—6

РОДтМША 2 СТАРАТЕМША препоручује се добра кућа у близини гимназије и реалке, у којој се говори књижевним немачким језиком. — Ко желв дати у овакву кућу ђака из гимназија или из реалке на васпитање, стан и храну, нека изволи за услове и ближа обавештења упитати у дрогерији д-ра Ђурића и МарковићаЋак, који ироведе најдуже Две године у оваквој ку%и, иаучиИе савршено немачки, 199—3,3