Мале новине

ња свилених буба, која се у 1885 од 1,200 000 иопела на 1,400.000 килограма пала је од 1870 до 1880 године на 500.000 килограма највише. Од 1884 год. ова се циФра нреполовша и производша, која се ограничила на јужнн Пелоионез, не нремаша 200.000 квлограма свилених буба, а то ће рећи нроизводња свмле је 18.000 килограма, одкоје се суме 10.000 колограма извози. Што је овако опача ова нроизводња, узрок је болест свилених буба и ниска цена чаурама. Скоро све чауре и свила из Грчке ексиедују се за Марсељ. — Бугарска црква у Царнграду. Бугари, којих вма све више у Цариграду, намерЈвају д^ подигну једну своју народну црзву у Галати, близу Фанара. Јерменски архитекта Азнавос већ је израдио план ове цркве. — Грчка гатамна. У Атини се образовало новинарско удружење, које је преко минастра иреседника Трикуписа израдило те је скуаштина одобрлла два закона. Првим здконом своди се на половину телеграФСка тариФа за дс 1еше које се ишљу новинама. Другим законом своди се на половину г.оштарина за већс а скоро на четири петине за мање лиетове. У погледу поштарлне наши листови стоје боље јер, не плаћају никакву поштарину. А да ли ће се ндша влада и нагаа скупштина сетити, да нашим новинарима учини какве олакшице за депеше! — Настава уТурској. Турски министар просвете намерава да у Цариграду отворцшкоду за глуво-неме. ИЗ БЕЛА СВЕТД — Персијскн гаах стића ће у Ђул *у 30 апргма. У његовој пратњи има 40 особа. Он води са собом чатав товар дарова, сиремљеаих за јевропске владаре. На руској граници поздравиће га изасланици цареви и персијски посланик у Пвтрограду. Из ТиФЛиса ће у Петроград преко Москве. У Петроград ће 11 маја бити свечано дочекап на станици Нпколајевске железнице одакле ће се одвести у зимски дворац, где је за њега све спремљено. 14 најдаље 15 маја огаутоваће у Варшаву, где ће се бавити 17 дана; и ту ће у част његову бити приређене разне свечаности. Из Варгаеве ића ће у Берлин, за тим у Енглеску, а из Лондона отићи ће у Париз, где ће се бавити месец дана због издожбе. У повратку свратиће у Веч, Цариград, Вукурешт и Београ^. Из Веограда ће опет у Русају, иа одатле натраг у Персију. Цео пут његов тоајаћс 4 до 5 месеца, — 500 годигањнца. Ове године навршиће се 500 година како је устанозљ>на руска артиљерија. Ради тога се у руској војсци чине велике припреме да се ова 500-годишњица свечано ирослави. Генералу Бранденбургу наручево је, да изради исторају руске артиљерије. — 0 нрестолонаследнику Рудолфу држао је Јокај у мађарској академији наука говор. Јокај вели да му је престолонаследник неко време ире смрти рекао: „Молим вас да не верујете гласовима о неспоразуму између мене и моје породице. Ја ванредно волим моју иородицу. Ако вам кажу противно, знајте да то није истина. Даље вела да је ирестолонаеледник био веома ратоборан, да би он једним ратом учинио крај неизвесности политичкој. То га утврђује у уверењу, рекао је Јокај, да је смрт нрестолонаследнзка жртва, коју је тражио оишти мир. — Ухапшени је у Турину једна од најлепших жена туринских, жена банкера Дине, због убиства. Њен је муж у носледње време био болестан те чувао поетељу.

Једаог дана дођоше ј >ј у стан у сумрак два сумњива али елегантно обучена човека, од којих је један тражио 20.000 динара за рачун париске куће Герсон Виван и К о а други тражио да се за другу парчску кућу исплати 60.000 динара. Кад им она није тела исплатити, покушали су силом да продру у собу болесна јој мужа; она дохвати револвер и иснали један метак. Непознати је разоружају па су је за тим злостављали и дођу у ходник који је водио у собу њеаа мужа. Жена у очајању не изгуби снагу но доч па се зида нек?« мач и сјури га једномс у прса тако да је одмах умро. Њч1 муж пробуђен лармом дигао се ипостеље и дошао до врата, где је из мао шта видети. — Ирослава 7. о. м. отиочела су у Њу-Јорку свечаности у прославу успомене на онај дан, кад је славни Вашингтон нримио дужност пресиника сједињених америкаиских држава. —-Верднјев јубилеј. Сва се Игалија спремала да нрослави педесетогодишњицу Ђузепа Вердија. Највећа уметнички завпди талијански већ су се приправљали за ту свечаност. Пре неколико дана састао се одбор, који се ради тога био образовао; али после дужег већања закључише да напусте прославу, јер је Верди изјавио да је противан сваком јубилеју у ј опште а н*рочито што би га сада имали прославити. „Вољу маестра и всличину његова духа ваља да поштујемо," рекоше те тако и решише. — Казвњен. Аустриски минисгар !просвете наредио је, да кпестура универзитета у Лавову не сме примати упис на часове проФесора д-ра Зродловског, који нредаје римско право. Зродловски, Пољак, издао је нре неког времена броширу воја језбогпоЈ вреде слободе вере, забрањена, ПроФесор је одмах пензионован.

КЊИЖЕВНООТ Отаџбина, 85 свеска, доноса: Ки.аа Милош, прилог за историју спољне полит. нове српске државе. — Наш привреднп програм (наставак). — Сливнида. XIX (свршетак). Сан, песма М. Ј. Илијћа. — Путоваље кроа Србнју 1719 и 1720, од ђенерала К. С. Иротитића (свршетак). — На престолу, роиан Б Ауербаха (наставак)' — „Таковски грм", Беседа преседпика краа. срп. Академије на свечаном год. скупу о Дветима. — Рига из Фере, од Свет. Николајевића. — Железнички насипи између Београда и Земуна и Посавље, од мајора Ј, СтеФановића Ввловског. — О облику и величини наше земље, од Милана Ј. Андоновића (свршетак), — Приватни новчани заводи у Краљевини Србији 1887. — Кљижевни преглид.

СЛУЖБЕНИ ГДАСНИК — Нензионовани су г.г. Арсеније Ристић, проФесор београдске реадке, и Коста Вујић, проФееор П. београдске гимназије, — обојида по молби, Правила за царинску спољну с Д у Ж бу београдској железиичкој етаници Да би ее отклонио од стране царинеке сваки успор у погледу загрзничне радње и да би се постигла што јача контрола пад манипуловашем „даринске робе" у опште, а оне која дежи ван даринских магадина посебице, — управе београдске царинарнице °ДР е ђуЈе нарочитога свога чиновника ва над8иравање снољне радше на овд. ^железиичкој станиди • У Делокруг рада овога органа сдадају ове дужности;

1° Дочекиваље, прегледаље, а по потреби и удараље цариноке пломбе на све теретне возове или резервне локомотиве. 2° Вођеље парочитог бележника о броју кола, стављених под олово. 3° Стараље, да се, сходно чл. 16 и 20. царинско - железиичког ноступка, нодносе даринарници етоварнице или пропратниде у своје време. Опо стараље водиће у заједници и договору са иагддионаром-кљиговођом, као шеФом царинарских магацина. 4° Одобравање, да се према потреби са прововним пропратаицам# иди иначе нретоварава роба из кола у кола. б-о Присуствоваље при утовариваљу извовне робе по листовима или декларадијама.6-о Одређиваље времена и меета за истовараље робе, којс се према љевину својству и усвојену правилу слаже из кола неиосредно на рамну или на подлоге; и стараље, да така роба ке заноћи откривенаСаио пак нокриваље робе спада у дужност железничком магадинском особљу. 7-о Вођеље нарочите бриге, да се из рејона, а поглавито са царинског стоваришта, пе може однетк просто никакво колето; докле он не прогледа дотичне исправе и не доввјли однос. 8-о Иредаваље робе желевници иод нарочитим наздором и на љезин иотпис по пропратници или декхараидји ва дал,с оправља ље, кад је та роба пријављеља ва провов или се упућује некој царинарници на цариљеље. 9-о Настојаваље, да се ни једна на колету или на колима учвршћена царинска пломОа нл може и не сме скинути; нити са робом расподожај чинити брез љегове пре . , ходне довволе' СМЕСИЦК — Ирннерв неустрашивости. Једног енглеског лекара заинтересовало је, да ли се људи сви у онште боје смрти. За то је послао писма многим својим колегама, у којзма их је молио да му јазе, да ли су у евојим околинама налазилћ људи, који се баш никако ве боје смрти. И одговори су били чудновати : од свију упитаних лекара, само су двојица јавили, да нису имали болесника, који се није бојао смрти. Чувени афрички путник Ливингстон, нутујући по Африци, наиђе на ложу лавову, који га нападне с л^ђа и већ му поче гристи раме. Срећом те његови другови одмах убише лава и тако га ослободише извесне смрти. Ливангстон је уверавао, да у најопаснијем тренутку није осећао ни страха ни бола, само је вели, био радознао који ће му део тела ночети лав да раздире цоштосврши сраменом. Таконешто се десило и садашњем турском поеканику у Лондону, Рустем-паши. И њега је напао медвед и загризао новелика нарчад меса с рамепа и с леђа. На он није осећао никакво страха, само га је, вели, љутило то, што је медвед од задовољства непрестано мумлао. Један берлински научењак пао је са својим друштвом у неку провалију у Шкајцарској. Осим њега еви остали били оу мртви, размрскани. И тај научењак уверава, да га је за време падања, које је у ствари било врло кратко, али за-њ врло дуго — једило само то, што тако полако пада.

Ш А Л А Повраћен намештај. Један спахија пауми да почасти људе што асиве и раде на његовој вемљи, па одреди свога дворског унравитеља да прима госте. Најстарији чобанин спахцјски случајно дође последљи на говбу. Како сва места бвху вауз та, обрати се он дворском управитељу да му нађе где ће сети. Ево ти на.. седи на озо, одговори дворски уцравитељ и хакне га ногом у „надлежно место." Чобанин одетупи бев речи, али кад се ручак сврши, он се упути право дрорском удравитељу и тако га удари ко-

гом „паравно опет у надлежно место" како то може и уме само један снажан говедар. Велика галама настаде у спахиеком замку: Говедара ивведоше прид спахију. „Господару, правдаше се говедар, од мене не би било лепо да с гозбе однесем и намештај који ми је дат да на љему само седнем. Какву им- је столицу ваш дворски уцравитељ дао — дао онаку сам му и вратио." Пргшедба : Вадисе да овај говедар није знао за ону тгоуку свет. писма; „ко те удари по левоме образу пружи му и десни", али да се у толико више придржавао оне опомене опет ив свет. писма која каже: каквом мером мерите оваквом ће вам се вратити.', Кад би се свима који чине зла, (а ако хоћете и свима који чине добро) увек враћадо равном мером, да видите по готово би на свету било маље вла а вигае добра. ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 25. А арила Паџиз. Изложба је ирема програму отворена говорима преседника републике Карнота и министра преседника Тирара. Карно је одушевљсно поздрављен. Тирар држао диван говор, у коме је рекао, и ако стране владе не учеетвују званицно у изложби, ипак су потпомагале приватпе људе. Изјавио је благодарност сграним народима. Француска ће странце с радошћу примити и доказати да републиканска Француска воли и поштује рад свију земаља. Карно је рекао, да код оваковеличанственејпрославе.рада, народи могу бити срећни, јер је близу час, кад ће срества и ресултати рада бити посвећени само миру. Париз. „Аг. Хавас" : Карноту чињене одушевљене овације, кад је ишао на изложбу. Присуствовало скоро сво дипломатско тело. Разнолико одело разних народа давало диван изглед. Карно ночео посећавати иностс1ане секције. Почео је од одељка Русије, где је ноздрављен узвицима: живела Русија, живео Карно. Париз. „Аг. Хавас" : Варош синоћ дивно осветљена, нарочите дуж Сене. Света безбројно. Букуретт. Краљевско писмо Катарџију узбудило је нарочито колективисте, који су незадољни наступелим обртом. Софија. „Аген. Хавас" : Још нема никакве потврде о продаји источних железница. Цариград. Асад паша умро овде. Отоманска мисија обуставила је евој цут за Занзибар услед наредбе цареве , која је потекла услед вести Француских листова о цељи мисије.

Да се разрачунамо (наставак) Три годинс се прича о мојој „прљавој служби краљу Милану", о мојој „ироданости", о мојим „и-здајама ! ц Три пуне године! Ваљда ће бити доста! Нећемо више га клеветања онако У опште. НиЈе доста надати само