Мале новине

Догажеи Устав. Устав јеиогажен; ногажен је у једној од најбитнијих одредаба својих; погажен је онде, где је {скупљен сав значај грађанских права и слобода; погажен је у тачци без које се пе може ни замислиги уставност и правилно, уређено модсрно евронско друштво — погажен је у члану 147., који гласи оваво: „Судови су независни. У извршењу правде они не стоје ни под каквом влашЂу, но суде и решавају само по закону." Само иред тим и страшним и жажосним Фактом, да је устув ногажен одмах у првин данимасвоје примене, погажен унајбитнијој одредби својој, погажен од највише власти земаљске, погажен од самога министра правде само то могло нас је понренути да онако отворено изађемо против г. Гершића, против човека кога иначе и поштујемо и уважавамо, али коме нити смо смели, нати смо могли прогледати кроз прсте оваку и тешку и судбоносну погрешку, која се ничим не може ни оправдати. Каква Фаталност, да баш један радикални министар, да баш један ироФесор права, да баш један г. Гига Гершић, човек, који је сам лично имао прилике на себи да искуси шта знпчи имати независан суд, и каква је разлика између суда који судн независно, и еула који суди по заповести министарекој — каква Фаталност, велимо, да баш тај човек погази устав, газећи његову одредбу о независно сти судова! , Ми нећемо много говорити о овој ствари. Она је чиста и јасна. Пао под стечај један ваљевски трговац. Суд донесе решсње да се све имање тога трговца попише ради образовања масе. Било јс људи којима то није ишло у рачун. Ови оду до г. министра правде, настану и ои седне и напише ваљевском еуду депешу, у којој наређује да суд обустави понисивање шљива тога трговца. По уставу, по законима, министар правдс не може ни у ком случају издавати суду никакве наредбе да ради овако или онако. Г. Гершић то је учинио — и тиме је погазио устав. И кад је већ учињена таква тешка повреда устава, шта је рађено тада? Место да признаду кривицу, место да брже тргну иезакониту и пеуставну наредбу министарску, па да се јавно извине и да потраже бар олакшрвну околност да су незвано по незнању погрешиди — место свега тога, шта раде и г. министар и „Одјек" и цела влада Пустили у 59. бр. „Одјека" заинтересованог адвоката, г. Ђоку Ненадовића, да их он камен одбрани Јадна им одбрана, а гори им бранилац! И шта ради г. Ђока? Он еиромзх врда, што но реч, као ђаво по крстионици: Те не знам шљиве нису Јовише Ђуркћа, већ је Фарма протоколисана Јована Ђурића и Сина; Те не знам није мипистар наредио суду да те и те шљиве не узима у ноивс, но је „тражио да суд обустави попис шљива." Није шија него врат, Сва је ова г. Ђокина мука просто бесмислено просииање речи. Он је, јадан, хтео да многим говором ствар забуни, нс би ли бар за људе неиравнике изгледала еумњива, те да ко помисли: па можда је министар имао право. Али куд ће се забунити и забашурити, кад је овде пукла читава провалија, у коју је и сам г. адвокат пропао. Та није овде у питању, г. Ђоко, да ли је Фирма Јввиша Ђурић или Јован Ђурић и Сип. У телеграму, истина, нема ви сцомена о сину, али

баш и да га има, зар то нешто мења ствар. Био Јовиша, био Јован и син, било судско решење о попису умесно, било неумесно, — све се то овде апеолутно ништа не тиче главне ствари. Главпа је ствар у томе, да министар ни у К )М случају не може заповедати суду, да доноси овако или онако решсње, или да му наређује да извршење донесенога решења обустави. То је главно и ту лежи сва тежина, а како је коме име и да ли је суд иравилно применио закон, — то се ове ствари ништа не тичс, јер да је суд што баш и погрешио, зна се ко је надлежан да каже има ли погрешке и да је исправи. И главно је да то никад не може чинити министар. Међу тим он јето учинио и устав је погажен, и ту сад не помогоше ни Јовзн, ни Јовшпа, ни син, ни нико. Али г. Ђока упустио се чак да двоуми, да ли и ностоји така министарска депеша, јер вели како је „чекао, чекао" да ми ту депешу штампамо па кад је ми до сад не штампасмо, он се решио да проговори. (Чак се и „Одјек" захвалио да ће и он о томе проговорити Боже, да хоће !) Јес, г. Ђоко, ту сте једино добро погодили. Да је како да сад нестане те кобне денеше, ето то би био једини лск. Али, на жалост, ње нестати не може. Овај жалосни докумепат којим је радикални минисгар погазио Устав, спасен је од пропасти и ми ћемо га за историју ево овде очувати. Ево дакле те депеше : ТЕЛЕГРАМ СУДУ ОКРУЖНОМ ВАЉЕВО Нека суд обустави попис шљива Јована Ђурића трг. изВаљева, које се налазе на Забрежу под Фирмом србске кредитне банке и које су њена залога но законима о повлатицама што су дате банкама ц

Читатељима. У данашњем броју почели смо доносити правила о претилаћивању код пошта, те да би читатељи једном сазнали шта су поште дужне у том погледу све чинити, те да се не изговарају овим и оним да не могу иримити претплату. И овом праликом препоручујемо нашим читатељима претплаћивање код пошта као најбољи и најпрактичнији нччин добијања листова. —--

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Немачка) — Краљ Хумберт кренуће се за Б^рлин 7 маја преко Генове, Базела, ФранкФута и Липиске. Вратиће се ио свој прилици опет преко Готхарда. Време берлинске посете утврдиће цар Вилхелм, коме је цар Хумберт оставто да то реши. —■ Државни сабор држао је 25 о. м. ирву седницу после ускршњих одмора и наставио прстрес предлога о осигурању старости. Предлог као да ће пропасти. — Полуслужбени листови све жешће начадају Швајцарску због Волгемутове а®ере. Али држи се да влада ипак неће чинити непосредно одго ворном бернску оавезну владу. (Француска) Пошто је атентатор Перен иотпуно при себи, веће се подвргавати никаквом лекарском прегледу. Говори се је понудио адвок!та Дагера да га брани али Лагер није нристао. Вештацима у оружју новереноје да конста тују, да ли је у револверу било олова.

(Италија) — Соунино-Сигнеј питао је владу за што није извукла користи из последних догађаја у Абисинији те да се аФриканским поседима у Африци ТГ1 •

200.000 душа. Навала у изложбене рестаурације била је така да је најзад нестало хране и пића па чак и воде. У појединим одељцима вароши била су читаве ноћи весеља и игранке. Париска штампа једногласно даје израза неонисаној радости због успеха изложбе. Осветљење, које је било 25 о. м., било је необичво лепо. Сем квартова, у којима станују аристократија и клерикали, као и осмог округа париског, цео Париз био је осветљен и украшен разним украсима. Утицај целог осветљења ванредан. Величан* ствено је изгледао Трокадеро одакле су помоћу ротационе махине бацане елетсричне варнице на изложбу. АјФелова кула, коју су у шали назвали великом гвозденом светиљком, била је до другог!ј спрата осветљена великим стакленим лампијонима, који су изгледали ситни скоро као бисер. На трећем сирату лампијони се већ нису могли разликовати један од другога, већ се слили у једау светлу пантљику која се показује на тамном небу. На један нут је кула изгледала као зажарено гвожђе. До првог спрата била је као у црвеној нари. Свет је од дквног призора узвикнуо и осу се бескрајно одобравање и донадањс. На скоро за тим била су заузета сва могућа места с којих се могла видети светла Флотида на Сени. Лађе су биле све окићеве ламнионима, тако да су изгледале као огромна светла корпа пуна разнобојног црећа, која плови но води. Око 10 сати занаљен је на врху Ајфелове куле ватромет, што је био знак за опште пуштање ракета и ватромета, од чега је цео Париз изгледао да плиг.а у разнобојним ватрама. Око 11 сати огромна маса огашла је е места свечаности али ипак је у предграђима свирала музика, где се играло до 2 сата у јутру. ——

<УГИИЗМа ШТО СУ Д&1ЧЗ »Јаипамд И ! --г- ----- • . нека овамо поднесе извештај-Ј^Лвтави сигурна граница. Бреганце ]е т __ пооонл ртатлт - ННТРГП1РЈПШИ1 V V К0101

основу чега је попис нарсђен. М 1193 Министар Правде Г. Гершић. Ср. Мил. II. АпдуиК. Да је овај препис веран свом ориђиналу који се налази у актама стецишне масе Јована Ђурића, трг. овд. — Суд окр. ваљевског тврди с тим, да је такса у 1 динар у маркама наплаћена. № 5320. 27. Марта 1889 г. Ваљево. За несиорна дела еудија (МII.) Љ. Камепичић Дакле, јесмо ли задовољни, г. Ђоко? ! Сад више не морате чекати ! * Ми смо учинили евоје, ми смо радикалној странци свратили пажњу да отклони од себе ову опасност да јој се доцније не рекне с правом,

развио своју интернелацију у којој вели, да се влади морају осгавити слободне руке. Гукс је тражио проширењс носеда у Африци и ностављање грађанске унраве. Коста је против сваког проширења. Арбио тражи трговачко и земљорадничко ра звиће колоније у А®рици. (Енглеска) — Преговори о састанку конФеренције за уништење трговања с робовима у источној Африци, воде се само између Немачке, Енглеске Француске, Италије и Португалије, јер оне имају својих интереса у источној А®рици. С ПАРИСКЕ ИЗЛОЖБЕ Као што наши читатељи знају, на Ђурђев дан после подне преседник републике свечаноје отворио светску изложбу у Иаризу, где се стекао си

како је нод њеном владавином пр^и лан свет са свију крајева земљине л |ТЛП0ПИГ>Ш1АФ Н _ Т Т , »птпп 1"» О ТТ ЛОРПаППЛТИ

ИЗ СРПСКОГ СВЕТД — Последњи босански краљ. „Босанска Пошта" пише: Пре кратког времена пренети су у Јајце остаци носледњег босанског краља Стевана Томашевића, где ће се чувати у једном кристалном сандуку у тамошњој цркви. ИЗ БЕЛА СВВТД — Нова трговина. У неким америчким варошима нагло купују мачке по добру цену, које после извозе у Дакоту, где се намножило толико мишева да само што још о ручку не трче по столовима. Једна мачка плаћа се 2—3 динара. — Жута грозница. У Рио де Жннеиро беспи жута грозница и чини огромну пустош. Махои пронадају људи и деца, док су жене више иоштеђене. иут погажена судска независност и гажењсм 147 чл. устава створена страховита практика, да сутра други каав министар може чинити то исто па наредити каквом суду да кога чак и на смрт осуди ! „М. Новине" стекле су заслугу, што су биле нокретач да се рашчисти питање о неприкосновености. „М. Новине" неће ни ову ствар оставити док јасно не буде носведочено нред целом Србијом, да ли један министар може без одговорности издавати иротивуставне наредбе илз не. Да ла може погазити устав па да му за то нико не рекне ни црне су ти очи. А на радикалној је странци да иокаже, да ли можда ту привилегију имају само радикални министри.

/ Ч љ кугле. Настао је читав ред свечаности и весеља, што су наши читатељи до сад могли видети из телеграма. Ми од данас отварамо нарочиту рубрику „С гхариске изложбе", у коју ћемо доносити све што се о њој буде писало и јављало.

24. о. м. у вече грдна множина света стекла се на Конкордиском тргу и на кеу од острва Сен Луја до Гренела те да се диви леном призору венецијанске нрославе и величансгвеног осветљења на Сени. Дуж Сене било је тра величанствена ватромета. На крају ј ватромета осветљена је Ајфелова кула бенгалскои ватром. Свуда је био потпун ред и мир. Није се десио ни један несрећан случај. Тога дана пуштено је у нросторије изложбене

КЊИЖЕВНОСТ У1опас у свои 18 броју од нових ствари доноси превод Дикенсове приповетке „Смрт иијаниде." Започете етвари настављају се а расирава Косово свршава се у овом броју. Роман без романа шаљиви ромин Ј. С. Поиовића (193 свеска „Народие Библиотеке" браке Јовановика) 11анчево. Накладом кљижаре браке Јовановића Цена 35 п. д.

ГЈЕЕ-А-аШПС СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Пензиононаии су : Коста Никодић, кондуктер прве класе поште нишке, Данило Стефановић и Страхин Стефановић, обојица кондуктери прве кдасе поште београдске,—