Мале новине

народ могао своју ироизвочњу увећати и тиме се боље користити. У истој окружници напомиње даље г. министар, да се у другим државама ове граае државне статистике озбиљно обрађује, јер је она иутевођа ири унапређењу земљоделске производње, а да у нас од 1867 године није никако чињен оопис олређенога зеиљигата и ми према томе и немлмо земљоделске статистике. Међутим она нам је неопходно потребна, јер би без н>е тешко било приступити остварзиу намере да се земљоделска производња нодигне. * Одбор за косовску прославу. Како чуј емо, одбор за косовску прославу радио је све до данас и тај му је рад био узалудан, Све предлоге. које је одбор поднео влади како да се изврши прослава, влада је, како чујемо одбила. Према томс прослава као да ће се ограничнти само на акт мироиомазања уз још неке ситнице. * Оставка. По вароши се проиосе гласови, да ће г. министар просвете и црквених послова дати оставку. Као узрок наводе то, гато је с извесне стране од њега тражено, да за библаотекара народне библиотеке поставн архимандрита г. Дучаћа на што г. министар нвје иристао. Други онет веле да је такав захтев био и о уклањању из министарства нросвете и г. Стеве Д. Поповића, начелника министарства. Ми ово бележимо само као гласове. * Жалосан случај. Пре неки дан десио се у дорћолској основној школи овај случај, који ће дарвути и срце од камена. Учитељица је прозвала једну ученицу да је нропита али она није могла говорити. На иигање учитељице ученица је одговорила да од глади не може да говори, јер три дана ништа није окусила. Даљим питањима учитељица је сазнала, да ученица има оца и мајку; да се мајка већ неколико дана с душом бори; да је отац отишао негде у рад да донесе бар хлеба па га 3—4 дана нема, а она, јадница, и мајку слушала, и у школу игада, и нејака да и себи а камо ли мајци заради парче хлеба. Добротвори! Ви, којк имате свачег изобиља, ви који данас на непотребне ствари утрошите по неколико динара, — сажалите се на ово јадно створење, помозите му колико који милује

а наше уредништво ће драге воље, и поред многих других својих послова. примати прилогаке милосрдних људи, иредавати их девојчица и њеној матери а о свему иоложити тачан јаван рачун. * Програм концерга, гато га 30. о. м. приређују ђаци В. Школе у сали В. Школе, а у корист једнога свог сиротног друга, ово је: „Хор изФауста", пева збор „Акад. пев. друшт*а „Обилић," под хороводством г. ЈосиФа Маринковића, а уз пратњу оркестра г. Мертла; „Иоздрав;" ј„Ко је наш," од Ђ. Ајзенхута, пева аранжирани збор великогаколаца, под хороводством г. Душана Јанковића; „I. Сплет српских народних песама," од Ј. Свободе, свира оркестар „Академ. пев. друштва — Обилић;" „Снегу," од Шуберта, пева г. Зорка Теодосијовићка уз иратњу гласовира; „Дуо са две Флиуте," свирају г. г. Милан Мићић и Сава Томић — великогаколци уз пратњу гласовира; „Тија ноћн," од Д. Јенка, у квартету, певају г. г. Ђура Банковић, Сава Томић, М. Мнлутиновић и М, Петровић — чланови „Даворја"; „Причест," од Ђ. Јавшаћа, декламује г. ЈБуба Станојевић, члан краљ. срн. нар. позоришта; „№зс1игпо" (ноћна песма) од Сћор1п-а, свира г. Јоца Миланковић уз пратњу гласовира; „Поток жубори," од Ј. Млринковића, певају у дуету г. г. Сава Томић и Рака Ђорђевић — великошколци уз пратњу гласовира; „Реманса," од Голтемана, чело соло свира г. Ј. Св^бода уз пратњу гласовира; „Зора," од Д. Јенка, певају чланови пев. друштва „Даворја"; „Сплет срп. вар. несама" пева г. Раја Павловић, члан кр*љ срп. нар. нозоришта; „Арија из „Тгоуа1;оге," свира оркестар „акад. пев. друштв „Обилпћ;" „Лаку ноћ," квартет од М. Топаловнћа, певају г.г. Сава Томић, Рака Ђорђевић, Ј. Угричић и Синиша Радојевић — великошколци; „Појмо песму," од Ив. пл. Зајца, пева аранжирани збор великошколаца под хороводством г. Душана Јапковића. — На клавиру, прате г.г. Јосиф Маринковић и Јосиф Свобода. Уиазница је: I ред 2 дин., II ред 1 дин- од особе. * За што? У „Д. Листу" и „Српским Новинама" изагала је пре неки дан једна наредба г. унравитеља вароши Београда, Глише 'Борђевића, коју други, бар дневни листови нису донели

из простог разлога што им није послата. Кад власти имају да гато јављају нреко новина и већ те своје објаве шиљу новинама, ред је да се не чине изузеци, као што је то учинио г. уиравитељ с овом наредбом. Ради бисмо знати, зашто је г. упсавитељ овако учинио те наредбу послао само неким листовима ? Ако је ствар така да је ваља објавити, онда је ваља послати свлма листовима без разлике, бар дневпим дистовима. Види се да је „Д. Лист" у особитој милости код г. управитеља! У осталом, ми ћемо оиширније проговорити о овој наредби, која је пуна незаконитости, бесмислица и самовоље г. управитељеве. * Неће да вози. Како чујемо, паробродско друштво није хтело да уступи одбору за дочек бив. митрополита Михакда ни једну лађу; једном речи, оно неће да вози људе који би да дочекају бив. митрополита. Мп смо до сада држали да је иаробродСко другатво трговачка ствар, кад сад гле! оно тера и политику. * Преговори. У сгвари трговачког уговора са Бугарском отпочети су преговори. Срнску владу заступају г. Коста СтеФановић гае® царинарнице и г. Милисав Миловановић начелник адмивнстративног одељења министжрства привреде. * Одбор за израду законског предлога о административнојподели имао је прву седнину , у којој је изабрао један пододбор, да изради нацрт и да га ноднесе одборском нленуму. * Осуђени. Г. Мијаило Тошић сарадник „Д. Лисга" осуђен је на 15 дана затвора и по 20 динара трошкова за клевету нанесену гутем штамие г. г. Медецијану и Кимнановићу. А. г. Иера Стојановић, слагач штамиарски, осуђен је на 40 динара и 20 динара трогакова за увреду нанету путем штамае г Кимпановићу. * Зважена оставка уреднику „Сриских Новина", г. Стеви Ћурчићу.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Престала је жалост за покојним престолонаследником РудолФом, која

је трајала пуна три месеца. Породична жалост трајаће јога три месеца. — Мевероватна историја. Берлински дописник „Стандара" прича један ала врло мало вероватан догађа. Оа прича: „Јсдног тириншког уланаПфајФера, нестдло је јога од битке РајхенхоФенске. Сад су му родигељи добили од његл писмо носле деветнајест година. Писмо је догало у Ерфурт у једном џаку к*Фе. Вели да је често писао али да су Француске власти у Алгиру унигатавале сва његова иисма. Вели се, да је немачка власт о овоме извештена и да је тражила од Француске владе о'*авештења ц? овој ствари." — Постао војвода. Из Темишвара јављају: Судија у торонталској оиштини Мокрину Антон Сорго, извештен је ових дана, да је на њег спада аородична задужбина у Гравоси а с њом и наслов — војводе или дуке. У Далмацији било је од старина подоста племићски организирааих малих реиублика, у којима су најзнатнији племићи хтели да ујамче свој глас оснивањем задужбина, од којвх су неке и до данагањег доба остале и одржаде се. Ов*ква једна породица била је и Ва§^10 <1е 8ог§о, чији старешина носи наслов војвод а најбдижи рођак наслов конта. Честити мокрински судија сад је по праву наследства до био у баштину задужбину и старешинсгво породице са насловом војводе, па је већ 18 анрила отнутовао у Дубровник. — Еонкуренција АјФелој кулн У Мимеаполису у северној Америци гради неки енжењер кућу од гвожђа на двадесет и осам бојева. Слику ове једвне на свету куће доноси прашки „Свјетозор". По себи се разуме, да се укућани, који се у њој буду настанили, не ће морат^ но стеленкцама на катовн нењати. — Умро је прошле суботе аустриски војвода Рајнер Салватор. — Белики пожар десио се 25 о. м. у Лондону. Пожар је у брзо узео огромне размере. Ватра се најпре појавила у Гипсовој Фабрица сапуна. Ма да су ножарници чинили све и сва чак с опасношћу живота, ипак је за кратко време било у иламену двадесет и четири зграде пуне робе. Тек после дугог времена отклоњена је даља опасност. Пожар је начинио гатете за пола милиона Фуната стерлинга.

богата Турчина, где те ^чекује лепо обучен у господском руху каваза или телохранитеља госнодарева, Такве светиве било је највише у овој гомили, што се бегае искупила да гледа како ће џедатска секира одрубити преко 50 глава. После било је негато Грка, прилично Јевреја, Јермена гомила Цигана. На један пут међу овом светином наста живо кретање. Све се усталаса. Неко викну : „Ево их"! Светина јурну на ту страну. Мислили су да већ воде осуђенике. Други неко рече : ,Везир долази" — а светина куљну сад на ту страну, откуда се тај глас чуо. Гомила се преливала као оно течност у суду, кад га нагнега час на једну час на другу страну. У ствари није било јога ни осуђеника ни везира — дође само гомила цигана ковача, запрћена чекићима, турпијама и осталим ковачким справама, и размести се око губилигата. Због сувигане опрезности везир беше наредио да се осуђеници, преко обичаја, поубијају у оковима, па тек цосле с мртвих да се окови поскидају. Све је било спремно. Очекавало се само да на сахат кули откуца 12 сахати (по европски 6) па да се изведу осуђеници.

Тако исто очекивао се још везир, који је имао доћи на коњу, са свом нратњом и сјајном свитом својом. У сред овог очекивања зачу се на један пут јасно, убрзано, чисто би рекао журно свирање мезулџаског рога. Вичао ухо одмах је могло раснознати да је ово свирање суруџиска рога. И доиста, главном улицом, што води од стамбол капије, на правце у град, указаше се два коњаника. Наиред је јахао човек у арнаутском фистану и штогод може дува у мезулински рог. За њим је, мало погрбљен на коњу, јахао други човек такође одевен у арнаутско одело, само што је његов бели Фистан био много бељи, а његови чепкени и јелеци много богатије извезени златом. Први коњаник водио је за собом још једног коња, који је, везан за седло, касао. Други коњаник имао је на глави велики, врдо висок Фес, с огромном кићанком, која му је падала до преко рамена. Около Феса имао је увијену пошироку зелену шамију — зеитинлију калемћарку! У то доба оваке Фесове и оваке шамије око Фесова носили су само царигридски татарн — мезулџије — с тога се, већ по овакој капи,

дало познати да овај суруџија долази управо из Дариграда. „Татар*) иде везиру" .. „Цариградски Та тар стигао везиру!" Откуда баш сад Татар? За што баш сад Татар ".. Такав се шанат за часак разли по целој гомили. Свак се с чуђењем питао : „Шта ли носи Татар с високе Порте?" Свак је слутио да ће овај неочекивани долазак Татара бити у некој вези с крвавим догађајем, који је им*о вечерас да се изврши. Први коњаник рогом даде знак стражи да отвара пут скоротечи, који носи царску заповест. За то је било нарочитих знакова у мезулџиском свирању у рог. Градска стража поравна се на капији, а Татар пројури и упуги се право везнровом конаку. Везир је сркао последње димове из своје вечерње наргиле. (Наставиће се)

*) Татар — Татарии — скоротеча, постиљон, пжсмовоша. У овоме значешу ова је реч дошха к нама из персиског. Татари имају осођжти дар да упамте место кров које макар једном само прођу. Ув то су изврснж кон>аницп. С тога су шх Персијандж и употреЛљавам на службу скоротеча, те је тако реч Татар добила вначења скоротече. Отуда и код нас имена Татар-Богдан,- ТатарИнџа, што све аначи скоротеча, курир.