Мале новине

Билете ћ-; се продавати на каси Народног Позерншта три даиа, и то у уторак, среду и четвртак, 2, 3 и 4 маја о. х'. Прва два дана од 9 до 12 часова пре и од 5 до 8 часова у вече, т. ј. до почетка самога концерта. * Релонтско одељење мин. војног јавља, да су комисије за куповину коња од народа довршиле свој рад, јврје подмирена потреба и за коњичке и за брдске коње. * Постављен. За прегледача робе на царинарници јагодинској постављен је, како чујемо, Панта Каснар, наредник у војиој музици. * Изостало. Због нагомиланог материјала, који ге више није могао одлагати изостао је из овог броја подлистак. * За сиротиу учевицу приложили су уредништву нашега листа по 10 динара г. г. КостаРизвић, трг. В. Р, Ђока Ђорђевић адвокат, Митар Атапацковић пензионар, Коста Лекић чиновник, Були и Мошић трг. По 5 дин; Стеван Лисај заступник трстанског осугуравајућег друштва, Светозар Ђорђевић пензионар, Никола Ђорђевић трговац, и Светозар Милојевић управник монопола дувана покупио по 5 дин. По 2 дин. Н. Н. Живко С. Тодоровић пиљар и Марија Лазаревићка. По 1 дин. А. 0., Нем. В. С., Н. Н., Светозар Весовић, Сава Мирчић, Радована Арсић. По 50 п. д. Таера Триковнћ кантарђије — свега 92"50 динара. * УмрО- Јуче на ноћ у 2 сата умро је Срета Величковић, овд. трговац. * Удавио се. Прекучеоко 5 с. по подне Ранко Дамњавовић (из села Ковачевца) ђак 1У разреда теразиске гимназије, возећи се по Бари, иззрне се с чамцем и удави се. Одмах за тим извађен ;е и у болницу однесев. ИЗ БЕЛА СВЕТД — Умро. Јавили смо већ у телеграмима, да је умро руски министар унутрашњих дела Гро® Димитрије АндрејевићТолстој/Голстој имао јебб го динаПошто је свршио лицеју Царском Селу , ступио је у министарство унут-рашњих послова , одакле и почиње његова дипломатска каријера. Своје студије о страним вереисповедима у Русији издао је 1864 у књизи л 1 ј С саШоНтте готат е ВиззГе." Много раније пописао је хронолошки ред руских Финансија од Катарине II. до његових дана. 1866 постао је министар просвете, где је радио у правцу старо-руске партије. Његову гвоздену руку нарочито су осећали Пољаци. Он је вишу наставу ре®ормисао у духу класицизма, био је мало омиљен и 1880 уклоњен је с тога места. Неко време за тим радио је само на науци и неуморно радио као преседник гетроградскеакадемије 1883 наименован је за министра полиције. Његов велики пројекат о земствама живо завима јавно мишљење. — Пожар од жеге. У здружевим америчким државама наступиле су огромне ненормалне жеге. 26 пр. V. топлота је износила 80 Фаренхајтових ступњева. Услед таке огромне жеге запалиле су се саме од себе шуме у Минезоти и Висконсину. Многа села су у опасности. — Прву честнтку после промашеног атентата, преседник Француске републике добио је од талијанског краља Хумберта. — Најновија мода. Из Париза нитау: „Наши обућари нрестављани су на париској изложби једним новитеТ0М, коме се могу радовати и људи

и жене. То су отворено пепељасте ципеле. мода која је за лето нрокламована као најелегантнија. Знајући да црну обућу одмах попадне прашина, узимају пепељаву кожу, која не ирима прашину. Пепељаве ципеле за мушке граде се од коже, а за женске од свиле или вуненв материје, које сујош украшене сребрним дугмадима, што чини врло леп утисак. Први пар ових пепељавих ципела цредала је једна депутација госпођи Карнотовој, која је већ изјавила да ће за читаво лето раскинути с црним ципедама и да ће се за нову моду на живље заузети." ГЈЕА.СН:11К

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Постављени: у мин. војном: кљиговођа Ш кл. Ђорђе Вујић за кљиговођу П кл. и рачуноиспитач Ш кл. МиЈгутип Степановић, за рачуноиипитача П кл. При гдавном елаг. убојног материјала, за књиговођу П м. Милорад Марковић, кљиговођа Ш кл. — Стеван Д. Матић, свршени медединар, примл>ен је у војну службу, с производством у чпн поручика. — Одобрен је општини мариновкчкој, у срезу нрокупачком, окр. топличком прирез од 8169 дин- за подмирење расхода по буџету свом за 1888/9 рач-годину. ПРИВРЕДА Како да се очува месо. До сад се готово еамо со употребљавала те да се месо одржи за дуже време, али усољаван.е меса има ту незгоду што му се тиме одузима један део хране а много губи и укуса. Кад со дође у додир е месом, онда се раствори у води које има у месу и одузима му воду, беланчевину, екстрактивне материје, кали и фос Форну киселину. С тога усољено месо, што се тичи губитка храие и укуса, исто је што и искувано месо. Са евим је други ре^-лтат кад се месо, које се хоће очувати, натре истуданим шећером и мете у такав шећер јер се шгеЉер не раствара у води тодико колико со и тако образује око меса чврсту кору, која сем нешто мало воде не одузима месу никакав саставни део и не одузима му укус, но га још новећава. Ако се сад тако ушећсрено месо хеће да употреби ваља га самЈ опрати свежом водом. Истина то етаје нешто скупље од усољавања али то је само приватан губитак пошто месо усољавањем више изгуби од вредности но што је разлика у цени између шећера и соли. ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ ИОВИНАМА" 30 Аирила Рим. Одговарајући на интерпелације о изјавама католичког конгреса у Бечу, на коме је захтевано васпостављање светске вдасти папине. Криспи је рекао да је католички конгрес у Бечу био чисто приватан скуп. Била би грдна заблуда веровати да је влада изазвала те из^аве. Италија нема никаква разлога да се бави тим изјавама. Петроград. Директору канцеларије добротворних завода под заштитом царевом, Дурново, поверена је управа министарства унутрашњих дела Атина. приликом откривања споменика Мијаилиса у Сирк десио се сукоб између министра марине и руског команданта Домског. Домској противно свима

правилима учтивости није посето министра. Кад је руски посланик Битцов на дворском ручку хтео министру представити Домског, министар није хтео примити руку командантову који се у след тога пред гостима ружно изражавао о министру. Битцов је саопштио ствар краљу, али грчка штампа одобрава држање министра марине као држање које одговара народном достојанству. ПИСМД УРЕДНИШТВУ Уредништио је добило ово писмо, с молбом да га отштампа. 2 7 . уреднгше, Обраћам вам пажњу на једну врло важеу хералдичну погрешку, која је неразумевањем или непажњом учињена на новој зграде Привилег. Народне Банке. На име, тамо је на грбу, који је постављен на прочељу куће израђено да круна више орловских глава стоји на пантљикама, исто као и у аустриском. грбу, — међу тим на нашем грбу мора круна стајати на самим орловским главама. Држим да ће надлежни ову крупну погрешку исправити док још није доцне; — ма да у осталом цео грб више личи на аустриски но на српски, парочито што се тиче крила орлових која су сасвим мала, према самом орлу- фЗф Да се разрачунамо * Дакле сврши се већ једном и с том кућом. Видесмо како је дошла, видесмо како је и отишла. Ко би радознао, даде му се прилика да радозналост задовољи, а за све се сврши ствар добро; само за господу клеветтике испаде ружно. Иомислите како им је до сад било згодно. Чим отворе своја клеветничка уста кућа ту, стоји им готова на мети да је употребе као најтежу клеветничку артилерију своју. Од сада то неће ићи. Заиста, за клеветнике велики губитак. И у што се распрскоше све лагарије, све маеке, сва Фантазирања њена, о мојим дворцима, водоокоцима, сјајним одајама, бочатству, раскоши! Сва та бунцања обретоше се у једну најобичнију, најиростију ствар, у свакидањи случај који се тако често на сваком кораку виђа; купи неко на вересију имање ; неко време мучи и петља у нади и с планом да ће га поступно исплатити — после наступе незгоди, пођу неуредно отплате, задоцие се интереси и купац на вересију бива принуђен да нродаје имање. Ж ту, тако просту ствар , клеветвичка Фантазија осветлила је таком бенгалском ватром да је мало по издаље доиста изгледало и чудновато и загонетао. - откуда на један пут та кућа П. Т? И људи су се чудили, и ако еу иримери врло чести да се без гроша купују читава имања, наравно на вересију. Ређи је пример да се то све и одржи. Дакле, с кућом смо свршили. Ја сам показао моје рачуне и клеветницима из целе ове ствари остала је само њина клевега и њина срамота. Што се тиче трабуњања да сам ја имао некакав млин (Млин г. Симића, код гробља — сад изгорео), да је моја „Славија" (камо срећа да је) и т. д. — то су проста булажњења којима

се сопственици тих имања од срца смеју. Кад већ имам такве сведоке и браниоце, као што су г. Неквасил и г. Симић — ја о овом брбљању сокачком нећу више ни да водим рачуна. А ако г-г клеветници кад год докажу, да су та имања моја, и убеде о томе дотичне имаћнике — нека ми дотрче на муштулук, јер заиста, ја бих им био веома захвалан, кад би ми они могли изадвоцкрати да је „Славија" моја — па ма ме они после и клеветали и ма ја и немогаоположити о њој рачун, као што полажем о кући. Али ама још и других клеветања. Вели се да имам неких нара, под интсрес датих. 0 томе ћу рећи ово: Вазда сам осуђивао потезање пред публиком чисто личних ствари. Држао сам да новинарима није ваљда задатак да публици износе још в рачуне што их добијају од своје праље. Али ето, где баш мене дотераше туђе клевете да морам пред публиком јавно да се распасујем и да истресам све џепове своје. Ја сам на то принуђен — с тога нека се не 8амери мени. Дакле, кад се вели да још ииам неких пара под интерес датих, енда ево да кажем редом, штв све збиља још имам. 1). 53 комада лутриских лозова, но то је све заложено код народнв банке, а тако је и куповано, купи се 5—6 ком. па се одмах заложи. 2). 10 комада обвезница дуванског зајма. 3). 10 удела II кола у београдској задрузи; но на ту књижиду дигнуто је већ 600 динара. 4). Ситних подужица по двајестак, 50, до 200 динара, код разних лица 500 дин. (Већином пропало). 5). Златан сахат и ланац, нешто сребра и збирку среб. и златних старинских новаца — све у вредности до 100 дук. 6) Бвблиотеку, у вредности 400500 дук. (Ову библиотеку скупљам поступно већ пуних 20 година). 7). Обична намештаја и ствари за две собе и кујноки прибор. 8). Рубље (веш) и моју обичну гардеробу. Ето то је цело имање и сва богатња моја. Сем овога, што сам овде побројао, ненам ансолутно ннгде ништа *). Према томе, ево овде јавно дајем дозволу свима и свакоме, и онима код којих би се какве моје паре налазиле, а онима који би пронашли да има еегде мојих пара под интересом и на зајму — свима дајеи пуно право, да те паре узму и задрже за свој рачун и да ми од тих кагштала никад ни једне паре не даду, нити их ја сматрам као моје дужнике. Дакле, похлањам ономе који нронађе и покдањам сриској . . . хтедох

* Једино што могу рећи још, то је ово: Кад би се скупило у једно све што сам, не од пре, но само за ових 10 последшизс година сиротињи дао као прилог, помоћ, дар — то за изнело у најиању руку суму од својих 3—400. дук. Ман. ако то клеветниди не сматрају као мој би новад дат под интерес." „Дн. Листу," коме је уредн. Св. Николић, нарочито имам да споменем ово. Кад је умро пок. Јова Симић, члан љине Јфирме, ја не знаи колико је иомогао њему и породици г. Св. Николић, али П. 'Г.. не говорећи ником ништа, исплатио је Јовану меницу од 150 дии. и сем тога оиет, по могућству, помагао љеговој сиротињи кад са 10 — 20, а кад кад ж с* 50 дин. Да је је сваки од вас, господо, штоЈме сад кгеветате И8 „Д. Л."дао и десети део толико, покојникова породица била би осигурана , а пок. Ј. Симик био је блнжеи више ваш но мој.