Мале новине

Ко год искрено жели напретка овој земљи, не сме затварати очи нред оваким нојавама; њихов је значај много в. ћи, него што се обично мисли, а последице њихове могу постати судбеносне. Но, ми ћемо овом придиком само толико да приметимо: ви пет, па ни шест шестииа народа немају нраво да газе устав и закони ред. То је што се тиче права. А што се ирактичних последица тиче, и пет шестина истопиће се за тили часак, као грудва снега на јаком сунцу, ако се навике, у опозицији стечене, не могу да забораве, кад се на држ. управу дође. С друге опет стрене биће врло брзо отпеваио и Уставу и законима, ако се пође путем. који је „Орпска Независпост" изабрала. Зато ми и овом приликом понављамо наше дубоко уверење, да је спас ове земље у аоштовању закона и арава другога ; и да је, данас, дужност срп ске интелигенције, без разлике политичких странака, којима би припадала, да старе, опасне на вике мушки сузбија.

,,орган владајуће странке"и орган теорија легитимшпета, узета у онестранке, из којесу изишлњ на- ј најпространијем смислу. Та теорија нема свога корена на земљи. Она не иризнаје ни вољу народа ни законе. Њу данас у Јеврони у овом обиму нико више не нри знаје. Народи се уирављају, час добро а час зло; али што ураде, нема силе, која би могла учинити да то није ура1 )<но. У нас су појмови о свим овим питањи ма прилично још замућени; ми смо виђали министре да не признају рад својих претходника. Треба ли желети да почнемо виђати и скунштиие, које би судиле рад евојих претходница? И онда, што би остало стално у овој земљи; и има ли каквог год права, које пе би могло доћи у питање? Јесу ли то хтели либерали с њиховим „црквеним питањем"? Сигурно не, то би било сувише опасно и сувнше несмислено, и за то се ми овде устав љамо. 8а1из геј рићПсж виргета 1ех е81:о

месници, етавл,ају нигање на о ваку тачку, и да пристају уз георију : да може бити некога, било то каква личкост или какав сталеж, који није дужан да при клони главу аред законом земље ! Доиста чудноваг начин схватања одиоса и права у држави ! Док су радикали и либерали стојали у опозицвји, могли емо и разумети да иитањем бив. митрополига Мијаила туку своје противнике — напредњаке, Али, пгга да мислимо данас о аукторитету државе, кад они, који су позвани да га бране, сами устај\ иротив њега? И за што све то, Боже благи? Ни за шта друго него да либерали претеку своје бивше савезнике у симпатијама код браће Руса; јер, да ни једнима ни другима не треба митрополит Мијаило, то су они потцуно један за другога доказади. У еамој ствари не може бити ,црквеног шпања" у

! и нема Србији. Да ли је другојаче требало У чему је сад то елавно „цр- ј урадити, да ли је другојаче могло

квено питање" ?

битк урађено онда, кад је бив.

Ми смо читали шта о њему митрополит Мијаило уклоњен са нишу и „Орпска Незавнисност"! митронолитеког места, то је са

и „Одјек" па., оно што тражи „Српска Независпост" то нам је јасно, али смо прилично на муци да ногодимо шта би ,Одјек" хтео. Орган либерала отворено тражи : да се бив. митрополиг Мијаило и владике „воспоставе"!, те да се, како вели, изиђе из садањег незаконитог стања. Одјек не подиже протест против тога тражења, он се више срди, што му либерали стварају неприлике на полу сиољне политике. и што му закидају заслуге, које за ,,воспостављење" у ствари радикалима припадају. Доиста занимљив случај , да

свим друго нитање. За нас је важно да звамо то: да су данашњи митрополит (који, узгред буди речено, није нам за срце ирирастао) и владике изабрати на основу закопа који важи још а данас , и да они са њихових местанемогу бити другојаче уклоњени него оиет само на основу закона ; и кад т^ знамо, онда знамо све што се на ово питање односи. Кад је орган либерала истакао реч „восноставити", по свој прилици, није дао себи тачна рачуна о огромпом значају њепом. У тој једној речи лежи целокупна

1111Ц ичик игсуида жијпко »рзмидав МИ— '»■■■ 1РВТГ! 01Е31ДбД11ЕС. БЕ01\РАДСКЕ ВЕСТИ Наредба. Уирава вароши БЈОграда издала је наредбу свима квартовима, да обраћају пажњу граћанетвд и њихових слугу да у одређеном року сваки слуга и слушкиња буде нријављен власти и нотписан, по иравилима ксја о томе постоје. а и сваки слуга и слушкиња да у истоме року себи службу нађе. Носле тога рока да се сваки, који није по овоме постуцио, узме на одговор и казни. Сопственици имања, којима су се кирајџ )је измењале 1 Маја ове год. да све своје нове кирајџије својим квартозима иријаве најдаље до 10 гек. мес. а после тога који то не учини, да сс такође узме на одговор и казни, * Канцеларије за варош. кварт и извришо одељење управе вар. Београда

смештене су од 1. Маја ове год. у кући г. Лаховарија код делвјске чесме на треаем сирату. * Није свуд једнако примењена наредба г. управитеља вар. Београда. Тако на нр. прексиноћ се у Иозоришној кавани иевало. * Трговачко занатлнјскн одбор. У недс-љу 23. нр. мес. држана је у општинској кући изборна скупштина трговаца и занатлија, ради избора чланова за трговачко-занатлијски одб >р, на којој су изабранн: Зп редовне чланове: г. Г. Милоје Тадић, Димитрије Милојевић трговци, Милош Гоћ ева И гвожђар, Стеван Максимовић, Јован Ђорђевић, Ђока Николајевић — Хчџи бакали, Тоша Ђурић л нчарски трговац, Димитрије Најдановић месар, Таса Данчевић дуванџија, Милан Јанковић механџија, Јован Анђелковић ћурчија, Марко Петронијевић кројач, Рака Миленковић столар Петар Маринковић абаџија, СоФрони је Јованозић лимар, Радојица Шолајић сарач, Сима Р. Видаковић јорганџ«ја, Милан Белчевић опанчар, Љубомир Мартић обућар и Панта Петровић колар. За заменике : Коста Добошаревић трговац, Светозар Швабић, ситничар, Томче Михајловић меанџија, Петар М. Јовановић бакалин, Мића Петровић бакалин, Идија Цвотановић сапунџија, Спасоје Матић качар], Стеван Јевтовић златар, Милош Обркнежевић ковач и Петар Палић бравар. Пошто је г. министар народне нри преде избор овај одобрио, позвани су сви чланови данас у 6 часова по иодне. у општинску кућу ради избора председника и потпредседника. * Оитужба. Управа вар. Београда оптужила је суду варошком 51. број „Видела" због нанесене увреде г. г. намесницима, министрима и државним чиновницима. * Премештај. Прошлог уторника дошао је један гардиски батаљон из Пирота озде у Београд, где ће од сада стално да гарнизоаује. Батаљон је дочекан војном музиком. Из Београда ће отићи у Пирот на стално гарнизовање други какав батаљон. * Предаја акредитиве. Јуче у 12 еати пре подне предао је турски посланик г. 3 ја-беј у свечаној аудијен-

би са свежа лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругсбна, превремена, неприродна старост. Млада, глатка, Фина кожа огруби и орааави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурака кожа добије црио жуту, скоро пспел>аву боју. Зуби се прво почну клатиги, па после јвлаи ио један остаје у комаду хлеба, кад га несретник загризе. Вид тако ослаби, да паћен^к све гредмете види гамо као кроз неку замаглицу. Изда и смрт, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може лако да распознаје мирис од смрада. Руке, ноге сви удови претворе се у сухе штапове, а кичмсњача се новије и искриви од снажаа, млада човека, кога је милина било иогледати, за 5—6 месеци постаје ругобна старачка наказа, коју је страшно и у сну снити. — Тако ужасно онакажена, бедна жртва вуче се још неко време, а сваким даном све се више губи, унраво сажиже се на живоме огњу, који је страшни отров запалио у први, но жилама виш* не тече топла млада крв, но растопљено, усијано гвожђе, које све сажиже. „Најпосле сви органи редом отказују даљу услугу. Стомак више не вари, црева више не раде, плућа више не дишу, све се умртви и бедна жртва гаси се као догорео пламичак. Страшиа смрт'

„Его 3.1 те отрове, којима су убијани људи тако поступно и на тако грозан и ужасап начин — не зна данашња наука о отровима, ма да јенссумњиво да их је било и да их и сад има. „На истоку пма и дап дањи много тајних отрова, с чудним дејсгвом, за које цивилизован свет не зна ии шта су на како се спремају. Међу тим ка истоку, се тиме јако баве; ту је развијено врачање, лечење травама, па се нег^је јако и справљање отрова, који се нонекад и као лек употребљанају.| „Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка нлеиена у средњој АФрици, као и америчка индијанска племена, код којах је особито иа гласу чувени отров куруру (Кураре), у који они умачу своје стреле и трују њиме врховесв »јих колаља, како би нечријатељу нанели ШТО СИГурНИЈу СМ')Т. „Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако , да у маху настуна укрућеност (парализа) у скима деловима тела ; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје ностунно узет, „За овај отров једва се у новије доба дознадо само толико, дн га дивљаци справљају од сока једне биљке амсричке, мешајући у њ га и огров од змије. Али како се све то сирема , т. ј, како то дивљаца сиремају — није ее могло

тачно сазнати, ношто они све то криЈу као своју нлсменску тајну, коју нико не сме издати. (Кураре — познат у медецини није исто што и индиски куруру). „Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочато интеросујете, поглавиго с особином да дејствују т'?к доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих. „Исгина, и код нас има данас пуно отрова који дејствује полако, поступно, али тустално, иолако и поступно треба човек и да узима те отрове, па тек да покажу тако дејство (хронично тровање). ,Такав један случај имали смо баш ово дана. Једна посторија госпођа на један нут се разболе. Зове једног лекара, другл', трећег сви се буне. По свима знацима као рекло би се да је код госпође било неког тровања, али кад се све околноети испитају, не може да се ухвати откуда би могло доћи то тровање. Иекључив дакле могућност тровања, лекари сгаве ДРУ Г У Дијашозу и дуго су лечили госнођу без икаква уснеха, док најпосле једном лекару не наде на ум да је госпа много годииа употребљавала белило, (сублимат живин) — а тиме се, наравно, све по мало тровала, док то најпосле није прешло у тешку болест. (Наотавиће се)