Мале новине

4. Бденију у Лазаревој цркв и ирисуствоваће Краљ, Краљевски Намесаици, чланови Владе и сва лица споменута у тачци I. 5. На бденије, као и сутра дан на литургију, долази се у црнини али са знацима жалости. 6. Од шест часова у вече 14. Јуна на до ноноћи 15. Јуна неће бити у целој земљи свирке и веееља. 15. Јуна. 7. 15. Јуна, у зору, свуда где има топова, по 21 нуцањ огдашује светковину. 8. У 9 часова гре нодне почиње по свима црквама и манастирима свечана литургија (ио србљаку). Литургији у Крушевцу присуствују Краљ, Краљевски Намасници, чланови Владе и сва лица споменута у тачци 1. За време литургије биће унарађена војска. На овој литургији, на свом месту, учиниће се номен погинулима на Косову. 9. По свима црквама и манастирима говориће се на литургији сходна беседа. 10. После литургије и беседе држаће се свуда парастос погинулима на Косову. У Крушевцу, а тако исто и свуда где је могућно, „Вјечнаја памјат" иропраћа се плотуном из топова и иушака. 11. Кољиво и друго што но обичају треба при парастосу припремиће у Крушевцу ошптина, а по осталим местима цркве и манастири. 12. У 5 часова ио подне полаже се темељ споменику Косовским јунацима. 13. Полагање темеља извршиће Краљ у присуству Краљевских Намесника, чданова Владе, лица споменутих у тачци 1., упарађене војске итд. 14. Преседник Министарскога Савета отвара ову свечаност кратким говором и читањем заниса на пергаменту. Заиис овај, пошто га потпишу Краљ, Краљевски Намесници, чланови Владе, Архијереј и председник крушевачке општине, узидаће се у камен темељац. С овим записом узидаће се Косовска Споменица и по један новац од садашњих српских металних новаца. 15. Полагање темеља пропраћа се 21-им пуцњем| из| топова, кад Краљ удари чекићем у темељац. 16. Говори беседу један члан главног прире!)ивачког одбора. Напонена: На путу из Крушевца у Жичу Краљ ће свратити у Љубостињу, где ће се учинити нарочити помен на гробу Царице Милице. II. МИРОПОМАЗАЊЕ Њ. В. КРАЉА АЛЕКСАНДРА I. 19. Јуна. 17. Светковини КралЕ .евог миропомазања нрисуствују Краљевски Намесаици, чланови Владе, Архијереј, председнак Државнога Савета, председник или потпредседник последње Велике Народне Скупштине, иредсед ник Касационога Суда, депутације свих нукова свих родова војске, окружна изасланства која састављају председници (или њихови заменици) свих општина у округу, изасланства певачких дружина, и главни приређивачки одбор. 18. У Краљеву, 19. јуна пре подне, Краљ прима деиугације. 19. У вече, бденије у манастиру Жичи. 20. Осветљење вароши и околних висова. 20. Јуна. 21. У манастиру Жичи архијерејска служба и Миропомазање Његовог Величанства Краља Александра I Долази се у свечаном оделу. Војска етоји упарађена пред Жичом. 22. Свечани чин Краљевог миропомазања извршује се у нодне и

поздравља се 101-им иуцњем из топова пред Жичом. Истога часа по целој Србијн звоне звона, а топови, где их има, избацују по 21 метак. 23. После мкроиомазања Краљ, на удесном месту пред Жичом, прима честитања. Ова се свечаност свршује деФиловањем војске 24. После подне, народно весеље у Краљсву. 25. У вече. бакљада Његовом Величанству Краљу. Певачке дружине певају патриотске песме. Осветљење вароши и околних висова. Ватромет. Осветљење по свима варошнма Краљевине Србије. Нанонена: За спомен светковине сковаће се Косовска Сноменица. У ВеоградуД маја 1889. ГЛАВНИ ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР.

ВЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Честнтка. Г) Одјек" јавља да је г. минисгар преседник у име владе честитао 2 маја рођен дан краљици Наталији. * Читатељнна Обраћамо пажњу нашим читатељима на изјаву друштва „Св. Саве", коју доносимо у данашњем броју нашег листа. * Грађанска каснна. Као што смо извештени одбор грађ. касине приређује у току овог м:'сеца „Велики концерат" на Калимегдану, а у корист Фонда за подизање споменика Хајдук Вељка у Неготину. Доцније донећемо црограи новог концерта. * Дреставннцнма ттаиие није дато никакво место у „Геду Светковине Косовске Петстогодишњице", који доносимо у данагањем броју. За сад ово бележимо, а доцније ћемо се поново вратити на ову ствар. * Отпуштенн Потписан је нов указ министра народне привреде, којим се отпушта још осам ноштанских чиновника. * Грчки Краљ одговорио је врло срдачним писмом на нотиФикацију краљ. Намеснипггва о стунању на нресто Њег. Величанства краља Александра.

ИЗ ВАЛКАНИЈЕ — Источне железнице. Из Цариграда иишу, да велики везир нотпомаже захтев бугарских изасланика о смањењу тариФе за жита на источним

железница, ]ер то је уступка на које они имају цотпуно права. Ако се не смањи тариФа, Бугари неће учествовати у тариФској конвенцији, коју конФеренција хоће ј & утврди. Садашња је тариФа 7*| 2 нара од 1000 килограма и једног километра, дакле 30 од сто више од тариФе румунске. Бугари су у овој тачци узели одређени положај и неће никако да одустану од свога захтева. Чекајући на решење тога питања, они хитају с грађењем пруге Јамболи-Вургас, која ће им отворити независан излаз за један део њихових жвта. Ова пруга биће продужена до Јески-Загре, где ће се сустнзатЈ два огранка, један који везује ту варош са Софијом а други с Шовдивом. — Румелиске железнице. Пореска управа турска намерава, да један део својих прихода употреби на откуп облигација железница румелиских па да их поништи. — Кориитски канал. Један атински лист јавља да ће се образовати једно ново друштво, које ће наставити радове на прокопавању коринтског земл оуза. Сума, иотребна за ово настављање рада, израчуната је на 25 милиова.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Иутује. Један поручиц руских драгока путује из Петртрада до Париза на изложбу, јашећи на коњу. Он је овако путујући већ стигао на Француско земљиште. — Песиа нашеи краљу. Сграним новинама јављају из Београда да нашем краљу Адександру стижу многе несме и из Србнје и са стране. Ту скоро је, веле, нека немачка несникиња, која се потписала „Оеи^зсћз КеЈсћаћеЈДепзап^епп* иослала краљу

згодна другој. Па ту треба да се десе погодне личности и на самом престолу, личности, које се могу споразумети, које једна другој симпатишу и верују. Док се све те околности стеку, често прође по неколико деценија, а наша је тврда вера, да Турској треба само времена. <")на се мора опоравити под управом својих мудрих и енергичних султана. Ваља само дотле избећи и отклонити онасности. Ето, у томе се и састоји сав смисао овога писма. Све прилмке показују, да Аустрија смера на некакав рат с Турском. Прошле године краљ аустријски *) силазио је озго од Беча амо доле на Саву и ту је разматрао сва погранична места, нарочито она , која су или утврђена, или се могу утврдити, или иначе имају неку војничку вредност. На томе путу аустријски владар нарочито је тражио да дође у што тешњи додир с народима и ту је гледао, да својим држањем и великим поклонима омизи народу и да га придобнје за се. Долазио је под сами Београд — био |е у Земуну, а дошао је од Раче преко Мартинаца и Митровице, и то по највећем пљуску како гласи сам твој лањски извештај , драги везире. •) Муоулмани све друге државе вову краљевкнама, само су они царевине.

Преко Беча смо сазнали , да на томе путу краљ Јосиф има тајних састанака с неким кнезовима и беговима из Босне иМачве и да је на једној вечери нагшо здравицу обновљеној Илирској краљевини , коју ће, вели, у имс бога он основати. Тако је радно лане. — Тада је тражио савеза с народима на том крају. Сад је отишао у Крим безбожној и развратној кнегињи (царици) руској Катариии , која га је дочекала у Херсону и наредила у његову почаст велике параде и гозбе. Ова онака и страшна жена, која је рођеноме мужу своме дошла хака, таман је згодно расиоложена да помогне нресгупне планове овога суманутога краља аустријског, који навалице тражи кавге и задевице. Сва је прилика, да се они сада могу сложити нротив нас, што би било веома опасно. Пошто по то ми морамо радити с једне стране да тај савез покваримо, с друге страпе ваља нам да избегнемо сваки поступак, који би они иред светом могли узети као згодан повод да на нас закојште. Теби је тамо, драги везире, најбоље познато какве изговоре и поводе они обично траже. Пошто сами подбоду рају да диже бунт, они онда указују на те буне као на доказе, да је турсво госнодство тако несносно, да се народи

морају бунити, па ма изгинули сви до једног. Осим тога њима устаници на тим крајевима указуј уи врло велику војничку помоћ. Прошлих година у нашим ратовима с Аустријом, ми смо те крајеве били изгубили и главитозбог устанка раје, јер се беше све побунило од Саве и Дунава, па до Вараара. Ваља дакле дејствовати у два правца омести савез између Аустрије и Русије; спречити савез између Аустрије и бунтовних елемената у тим крајевима. На првом задатку ради поглавито наша динломатија — други спада у првом реду у твој делокруг, драги везире. Првом задатку ти можеш иомоћи у толико, што ћеш код поверљивих Ј &уди аустриске владе ширити уверење, да Турска не би била с раскида, да уступи Аустрији све нодунавске земље, само ако би тиме стекла стално и ноуздано пријатељетво Аустрије. (Наставиће се)