Мале новине

еа основу овдс изложених услова закључити, лиФерант, на коме лиФерација остане, полаже 1б од сто кауцију од излицитиране цене дувана Кауција се полаже у готовом новцу, сриским државним иаиирима или у акцијама српске Народне Банке. Кад лиФерант дуван донесе, управа моноиола дувана одредиће стру«ну комисију која ће лиФеровани дуван е мустро« сравнити и донети одлуку: одговара лилиФеровани дуван мустри. Ова комисијска. одлука подноси се на коначно одобрење уиравном одбору. Ако лиФерант не изврши уговор на време и онако како је закључен, пропада му кауција у кориет касе монопола дувана. ЛиФероване дуване, чим управа прими, плаћа их леФеранту и го у злату. * Лутпици о тројичкии утакиицана. Измеђ многих путника који су се решили да присуствују разчоврсним у такмицама домаће ждребади и коња у Шапцу, које ће се обавити други и трећи дан Светих Тројица у Шанцу, чујемо да ће бити и бивши министар народне нривреде гоеподин др. Владаи Таорђевић (који је и за свога министровања велику иажњу колу Јахача поклањао) а сем њега и начелник сточарског оделења министарства народне иривреде господин Чедо Поповић, ночасни члан кола Јахача (По свој орилициће и уредништво „М. Н" посл ати свога изасланика). У исто времс дознајемо да је у иројекту да се носле свршених утакмица, оде у четвртак обичним паробродом до у Митровицу а оданде, да •се нарочито конструисаним лринским оаробродом оде у петак уз Дрину до Самуровића аде (измеђ Бељине и Јање) где би се ручало па онда на комак у Лозници. Субота би се нровела од чести у Лозници а од чести на Смрдан-бањи, коју је Дрина у последње време знатно оштетила. У недељу би се отишло уз Дрину до Ма лог Зворника и вратило отуд у Лозницу истог дана, а у ионедељник (5 Јуна) пошло би се из Лознице преко манастира Чокешине (задужбине ко совског јунака Милоша Обилића По церца, код које су погинули два славна јунака овог столећа браћи Недићи) и нреко манастира Летковице (задужбине господииа Јосе Куртовића из Шапца, која је недавно довршена.) У уторак 6 Јуна вратило би се натраг у Београд. Посетити место рођења и задужбину највећег косовског јунака Ми лоша Обилића Поцерца, похвално је свакад а наро"ито када се то чини сада, у очи нетстогодишње прославе »осовске. Међутим, сем тога, путницима је намера да на том путовању огледа]у: иловност Дрине, штету која је Смрданбањи Дрином нанесена, даљу опасност која Смрдан бањи од Дрине оредстоји, као и да виде докле је ове године била поплава у срнској житници — Мачви, за к< ју се вели, да |е од 3—4 год не на овамо, из године у годину све више и иише плављена. Овако путовање са оваковим побудама зецело је за поштовање а у њему може учествовати сваки родољуб који год хоће. * Војеиа музнка и коло Јахача. Госиодин министар внјни одазвао се и овога пута молбн управе кола Јахача Књаз Мијаило, да у Шабац упути двадесет и шест одабраних во јених музиканата који ће у Шапцу свирати 29 и 30 Маја (други и трећи дан светих Тројиц*) приликом разноврсних утакмица са домаћим ждребадима и коњима, као и приликом велике забаве са ватрометом, коју у

те дане у почзст излагача и гостију, мриређује коло Јахача Књаз Мијаило. ^ 99 ^ ИЗ БЕЛА СВВТА Наручила сана себи сировод. Млада госпођа, лепа Ана^Кајзлер у Сегедину, која живи развенчана од мужа , бавила се на ускргању надељу много мислима о еамоубијству. Одлучивши да се убвје, онаје, у црно одевена, отигала једно.1 друштву за сарањивање, теј е наручипа најлепшу сирему за погреб и крст од мрамора, на ком је имао бити натпис : „Овде оочива Ана Кајзлер; живела је 26 годчна а умрла на ускршњу недељу 1889". Трговац није познааао наручитељку. Она му је дала капару, а остатак обрекла је платити други дан, јер је имала добити о ; друштва за погреб, којег је члаи била , 100 ®ор. За тим је узела црно сукно , којим се нмала соба увити, у кола, те се одвезла кући. Кочијаагу, који је знао , да у породици госпође, коју је возио, није нико умро , било је то сумњиво , те је кашње унитао трговца шта је у ствари, а он му је на његово вел^ко чудо казао, да је мртвачка спрема наручена за Ану Кајзлер, т. ј. за госпођу, коју је возио. Садпохиташеу станмла де жене, којој је дозлогр*ио живот , те ју затекоше, какокако се бага спрема да испије отров. Од тог часа налази се млада госпођз иод непрестаном пажњом. — Официри нихилисти. Једноме бечком листу јављају из Петрогради да је истрагом откривена нова велеиздајничка завера ммеђу оФицирииа иетроградског гарнизона. У највећој тигаини већ су извргаена многа хаигаења. Код ухаигаених ОФицира нађена су писмена, која их веома јако компромитују, а код једнога )е нађено чак и више бомби. Нешто су и руски ОФицири по- чели не мирисати свога „баћугаку" те као да ће од сад код њих место, „за царја" владати девиза „смрг царју.*

ДОМАЋА ШТАМПА Погдед 8. бр. (наставак) Београд 29. Августа 1888. Госасдару! Нисам мислио, да ћу имати потррбе, да се користим дозволом, коју ми је Ваше Величансгво при Своме поласку дало, да Вашем Величанству пишем, док се у иностринству бавило буде. Али гласови, који ми са разиих страна долазе и који су ми у многом и од извесних министара Вашег Величанства нотврђени, а по којима изгледа, да је Ваше Величанство незадовољно мојим држањем, у питању развода покренули су ме, да учиним употребу од те високе дозволе. Моје мњење о овој Фаталној ствари може бити тајна за многога, али нити је тајна за Вагае Величанство, ни за Њено Величанство Краљицу. Ја сам то мњење још много раније, но што се ир:-.а ексилозија у брачном животу Вашег Величанства десила и Вашем и Њеном Величанству исказао, са свом отвореношћу, коју сам своме Владаоцу био дужан и као министар и као грађанин. И не само то, него сам на годину д^на пре експлозије, упознао Вагае Величаоство са држањем, које као министар мислим да заузмем, кад једном тако затегнута ситуација до прекида дође. То сам сматрао за дужност да учиним за времена, јер сам се увек, док сам имао част да се бројим у саветнике Круне, у границама моје снаге тру-

дио, дј . Ваше Величанство свагда гато чистију еитуацију пред Собом има. И пошто сам као министар покушао све, што ми је у дужности лежало да покугам, те да се колизија избегне; пошто су се моје споеобносги показале одвећ недовољне, да образложе несрећне последице и за Краља и за Династију и за Отаџбину, ја сам моју реч одржао и дао оставку, коју је Ваше Величанство уважн•ги благоволело. Ово што сам овде качао, могло се и упамтити, а могло се и заборавити. Али Факт је да су несугласице у брачном животу на Престолу и последице, које сам огуда иредвиђао и које су се на жалост и одвише оствариле, биле први и искључми повод, моме последњем оступању од земаљске управе. На тај корак, нити ме је решила оскудица високог поверења од стране Вашег Величанства, нити ма какве иначе околности политичке природе. Госаодару] Док сам имао част да будем близу Престола и да са мојом скромном снагом, као министар, ст>јим у служби Вашег Величансгва и Отаџбине, ја сам — бало то мојим погрешкама, било то сидом околносги, — пролазио кроз врло тешке ситуације. Ја мислим, да се из сдомена Вашег Величанства још није избрисало, да се испред тих ситуација никад нисам уклањао, све донде, док су се тегоб^ подизале у земљи или изван ове. Али кад се тегоба -ојавила на самоме Престолу; кад се на Пресголу развило питање, које је бацило одсуцну несугласицу између Краља и Његогог првог министра, ја сам учинио оно, што ми је дужност била да учиним, а то јс, да замолим Ваше Величанство, да расправу овог питања повери другим рукама, које ће га са више снаге, више воље, више вичности и више поуздања прихватити и решити, него што би ја то учинити могао. Ја сам проценио одмах при првом почетку несугласице између Ваших Величанстава, да ће ствар да узме необичне размере и да ће м<*ја, помоћ и моја снага бити недовољае, да је једном срећном резултату доведу. У тој Фази иитања ја сам потпуно разумевао, што је Вагае Величанство сматрало моја предвиђења као погрешна и неоснована. Али за мене су та предвиђања била правилна и ја сам се према њима управљао. Међутим данас ствар сасвим другојаче стоји. Данас то више нису проста предвиђдња, ни произволве заиисли, него свршени Факти. И кад онда нисам сматрао, да ми је дозвољено моја убеђења начињати, данас би с моје стране било и безумље и несавесност, да то пред Фактима чиним. кљижевност; „Нови Свет" у својој 6. свесди доноси поред вапочетих ствари: Јанко ВесединовиЈх (са сдикомЈ. — Песму Владе Јовановика „Добричина," — „СленчевиК Јанковић", епски спев од Игњата Марковића. — „Певачко друштво", шала у три чина од М. Ј. Илијћа. — „У позну јесен" песма од Војжслава — „Слободни Коаак Ашинов и архимандрит Пајсије (са сликама) — Пошадицс. Од слика доноси још и слику Николе ПашиКа а нарочиту пажњу васдужује врло леп ФотограФСКИ снимак Предићевв слике „Босански Бегунци".

ТГЈТЉ* оник

СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК — Одобрено је општинама: жлнској, у срезу заглавском, окр. књажевачком, да може од својих грађапа покупити прирез од 1126'90 динара и подмири расходе буџета свог за 1888Ј9 рачунску годину; блацкој, у среау прокупачком, окр. топличком» да може од својнх грађана покупити прирез од 3027-89 динара и подмири расходе буџета свог за 1888[9 рачунску годину. ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" б. Маја Верлин. Цар је примио јуче деиутацију газда вестФалске области у којој је штрајк. Вођ депутације нагласио је маоге уступке сваког поједиица од њих, Цар је опгаирно одговорио и рекао да му је јако сгало да види крај штрајку у ВестФалији због иретећег другог штрајка у Шлезији. Радници су на н>ега учинили добар утисак, они су се уздржали додира сасоцијелдемократима. Мешање социјалдемократа енергичео је одбијено. Признаје радничку доказану предуеретљивост и верује у неискварено отачаствољубље радвика те да ће сва њихова удружења порадити да се што нре врате раду. Највећој пажњи препоручује да рударска друштва и њихови органи у будуће што више одржавају додир с радницима те ла се не дешавају такви покрети и да се згодном приликом радницима понуди да Формулишу своје жеље и да то увек имају пред очима. Друштва имају дужности и према држави те треба да се старају за добро радника. Природно је да свак тежи да што повољније живе, радници читају новине, знају у каком је односу награда радничка према добитку друштава, да они више мање имају ту свога удела те је са свим појмљиво да ствар треба увек озбиљно испитати. Аудијенцији је ирисуствовао министар унутрашњих дела. Рим. Српски посланик Петронијевић предао јуче краљу своје акредитиве. Веч Цар је синоћ учинио данском краљу и краљици у Пен цингу посету, која је трајала пола сата. Данас у један сат примио је кнеза црногорског Николу и престолонаследника Данила. У част црногорских гостију у нет сати свечан ручак у Шенбруну. Каез је данас примио руског војног аташеа пуковника Жујева. Хохеншванген. Краљица мати умрла је јуче у јутру у 8 Х | 4 сата. („А. Хавасове") Веч. Немачка левица нриредила банкет да прослави шездесетгодишњицу Шмерлингова политичка живота. Сви листови говоре о политичкој каријери овога државника.