Мале новине

Човеку, који зна потанко цео ток ове ствари, мора бити управо смешно , кад се говори о некаквим мојим г односима" с напредњацима. Изгледа као да је реч о каквом заједничком раду, о каквом великом саобраћају између дв стране, па се говчри о њиним „односима." У ствари пак сви ти „односи", послеЦвети 1886 год.*),свели су сенросто и јелино на лично познанство између мене и г. Гарагаанина ; ми смо се овда овда виђали, из најобиченје учтивости овда онда један другом одлазили, говорили о ономе и онако како обично говоре два познаника који се ннтересују за јавне послове — и то је све, ту су се и ночињали и свршавали сви ти моји басиословни односи с напредњацима. Сем тих најобичнијвх, чисто личних однос*, међу нама апсолутно није бкло ничега више, никаквих договора, ни иреговора, никаква заједничка рада, ни нокушаја за какав рад — ансолутно ничега, и ја бих баш радо чуо, да ми та господа клеветници изнесу какав год заједннчки носао и рад, где смо ја и г. Гарашанин радили што заједн^чкиисноразумно. (Мзузетак је од тога самс једно спољне нолитичко питање — измирење Србије и Бугарске но о томе говорићу доцније.) Сем тога спољнег нитања, било је још једно унутрашње питање, на коме се моје тежње сретале с тежњама напредњачке владе. То је било питање о радикално либералној Фузији. Ја сам мрзио Фузију и борио се против ње из мојих разлога и мојих побуда. Г. Гарашанин и његово -фуштво мрзили су Фузију и борили се нротив ње оч .ет из својих разлога и свсјих побуда. То елагање наше у мржњи спрам Фузије имало је као практичну последицу само то , да сно ја и г. Гарашанин били сложни кад говоримо о Фузији и обојииа смо је сматрали као бесмислицу ; ја сам иротвв ње писао у „Самоунрави", а наиредњаци су с тога радо држали и читали тај мој лист. Ето то је био једап једини ирактичан расултат тога мог слагања С г. Гарашанином — то И НИШТа, ништа, ништа више! То слагање чак није нас могло ни до тога девести , да бар против Фузије што год заједвички радимо. Не. чак и ту, сваки је радио за се, потпуно самостално и без икакве везе и заједничка споразума. Ја немам ништа да крнјем, ја немам чега да се бојим, ја све казујем чисто и нросто онако како је било; ја ништа не изврћем, ја ништа не ирећуткујем, и да сам ма што заједнички радио с напредњацима,бели се не бих никога бој> одаи то кажем. Али таквога рада није било, и сви моји „односи с напредњацима а своде се на најобичније лично оиштење између мене и г. Гарашанинна. Ја и г. Гарашанин састали смо се ирви иут као политички противници. Доцније, у току читаве годиае дана, ми смо поступно постали добри лични иозваници. У нолитичким питан>има обично се нисмо слагали, али то нам није сметало да се Као добри лични познаници овда онда виђамо. Тесна лична нријатељства тада још није било међу нама. Тако су наши односи трајали све до лета 1887. год. Тада нак десило се нешто што ме је блиско свезало с&Г. Милутином Гарашанином, и испунило ме вечитом благодарношћу спрам тога човека. Ја не знам како и шта г. Гарашанин спрам мене осећа,али он може бити уверен да у мени има поуздана,

*) Дан када је вакључена Фувија.

и благодарна лична пријатеља , који га никад неће заборавити. Желите ли знати откуда то? Ствар је врло просга. То приј^тељство г. Гарашанин је заслужио.... Било је то у данима што их бројим у најтеже и најцрње дане у мом животу. Подла, ниска клевета усгала да ме осрамоти, да ме сатари, да ме злочиначки убије. Моји рођени другови, онп исти, за које је канула но која горка капља и мога зноја док су сели на министарске столице, нитковски злоупотребљавају свој мииистарски положај и власт да ме морално растргну, да ме уморе најгнусвијом моралном смрћу. Нечовечпи Светозар Милосављевић (нека му је и сада и увек име покривено стидом н срамотом) издаје лажан указ у службеним новинама, којим ме бесгидно ерамоти пред целом Србијом и покушава да ме опет врати у каземат, да ми опет мете букагије на ноге, да ми обуче бело робијашко гуњче и да ме отера на 10 година робије — али сад не за нолмтику, не за буну, но за најгнуснији злочи;; полне прљавштине. Пред лицзм целе Србијеједан српски миш,стар служи се јавним лага њем, издаје ллжно мотивисан указ у гадној намери да ме обрука и морално уништи. Српс.ка штампа, јавно мњење, толики пређ:<шњи нријатеља који знају сваку моју длаку на глави и најбоље познају сву невиноет и чисготу моју, пајпосле 60 хиљада у писаних члапова радикалне сгранке — све то гледа мирно како се врши један одн&јстрашнијих и најужаснијих злочина насвету, како се башибозучки морално мрцвари један невин грађанин српски — мрцвари се овда, кад ностоје јавно изпесени, необорива докази да јс министарски указ лажан; мрцвари се онда, кад је суд нрокламовао сву чисготу и невиност тога грнђанина својом пресудом да дело не постоји, мрцвари се он„*а, кад су изнесени необориви, непобитни разлози, да је цела та оптужба гнусна и нодла сплетка неколико неваљалаца нолитичких, номешаних с простим еокачким мангупима. Кад је сав тај ужас и сву ту срамоту ћутећки и мирно отрпела и нар тајствоч заслепљена српска штампа, и страшљиво јавно мнење наше, на чак и листом сва радикална странка, тада је устао г. Гарашанин и подигао свој глас против те јавне саблазни министарске и енергично протествовао против онакога грозног дивљаштва политичког. У „Виделу" је изашао његов красан чланак, којим асигоше ову разбојничку злоупотребу власти, а из туђнне, где се г. Гарашанин тада бавно, стигло ми једно леао пријатељско, топло' срдсчно писмо његово, које мк је онда било прави меле« за моје болно, крваво и дубоко рањено срце. Кад су ми многогодишњи пријатељи и начелни другови моји једни забадали нож у срце и спремали страховиту срамоту, а други мирно и ћутећки гледали каво се то врши, нашао се један многогодишњи политички противник, да протествује против тога з«очина и да ме утеши лепом, пријатељсвом речи у големој тузи и несрећи мојој. Тај благородни, племеннти поступак учинио је г. М. Гарашанин и за то ће му П. Т. вечно бити захвалан. Он ми није могао вратити ништа — он ми је рекао само лепу пријатељску реч у оним тешким и очајним данима, кад сам већ био догнат да по сумњам и у истину, и у правду, и у људе, и у бога, а та једна пријатељска реч вратила ми је опет веру у правду и добро и дала ми снаге да

се борим и да одојим ниске клеветнике. П. Т- уме да цени то! Ту је једини кзвор свему искреиом личном иријатељству којим сам данас везан с тмм човеком, који је у политици могао аочинити и највеће и најФаталније погрешке, али коме то све опет не смета да с правом носи име: благородан нлеменит човек. Ми се у полигици можемо и пушкарати, али у личном иријатељству то ће довска бити један од мојих најбољих личних иријатеља. (Наставиће се) П. ТодоровиЂ

ТРГОВИНА Београд, 9. маја. Цена главндјим проиаводииа. Брашно кукуруа. дин. —, шенида дин. 11-20 до дин. 11-50, кукуруз дин. 10, раж дин. —, јечаи дин. —•— до дин. —, овас дин. •— до дин. —, суве шљиве ст. д 5, Свиње дебеде дин. 75 до дан. 86 — све од 100 кида.

ПИСМА УРЕДлиШТВУ Уредништво је добило писмо следећ^ садржине с молбом, да га оштампа: Госиодине Уредпиче , У „Народном Дневнику" читао сам. да ће се приликом косовске прославе раздавати медаље као споменице на Косово. И ако сам неколико пута нрегледао и ирочитао о томе , инак нисам могао наћи ни алузнје о томе, коме ће се управо раздавати те медаље, а, дозволићете ми госиодине уредниче, да нијс све једно коме ће се раздавати те медаље , које су успомена на једап колико жалосан толико и славан дан из наше историске прошлости. Могло би се мислити, да ће се те медаље давати свима гостима, који иду у Крушевац те буду при светковини и прм чаши вина, која се попије на рачун те прославе Ја мислим, да ј ' погледу раздавања тих медаља ваља имати неког разлога и за то сам, госиодине уредниче, слободан замолити вас да изнесете овај мој предлог. Како ја мислим , најбоље би било да се те медаље дају свакоме борцу, који је учествовао у срнско турским ратовима. Јер су косовски јунаци , и иоред свег свог напрезања и херојске борбе, испустили из српских руку српску круну, а јунаци из последњих сриско-турских ратова подигли су је и повратили , те за то одиста нико с већим правом ни с всћим поносом не би могао носити те медаље, но борци из нашега првога и другога рата с Турцима. Ја изнех овај мој скроман прсдлог, а да ли ће га надлежни усвојити, то је њихова ствар. п. В. ЈовановиК. Књижевни оглас Дао сам у штамчу све своје дојакошње песме, а истима сам , поред неколико нових, додао и један повећи спев у коме сам пропратио све натње нашег народа од косовске битке, па до устанка 1815 год. Књизи је васлов: ВИДОВ ДАН а носвећена је у нашој младежи. Цена је за нретплатнике само пола динара. Уздајући се родољубље г." г. учитеља и осталих пријатеља наше књи-

ге, молим их братски, да ме у овоме предузећу потномогну, зашта ћу им увек благо/аран остати. Но знајући, како се млоги скунљачи боре, док скупе неколико претнлатннка , бићу нпак благодчран сваком пријатељу који ми макар и једног иретнлатника прибави. Имена г.г. скупљача и претплатпика штамиаће се која стигну до 25 маја. Скупљачи имају на 8 комада једну за труд, а ко скупи 20, добива једну у лепом новезу. Претплата се прима и у таксеним маркама а шаље се непосредно г. Јови МиодраговиКу , управитељу учитељске школе у Нишу. Књига га ће изнети око 4—5 штампаних табака а сваки ће је претплатник добити најдаље до 1' ј јуна тек године. Љубомир Ј. Војновик практикант кон8историје нишке

Уштампарији „Напредне странке" може се добити нова књига: ЈШ!М Ш", ПРЖПОВКТКА из српске прошлости Цена је књизи 60 гшра динар. или 30 новч. а. вр., књижарима и препродавцима 40°| 0 рабата. Штампа се књига: КАТАСТЕР (тапија) и баштинска књига за Краљевину Орбију УДЕСИО СТЕВАН државни инжињер са обрасцима (Формуллримај који показују како се ради у другнм државама. Цена 60 пЛра дин. Поруџбине прима књижара Велимира Валожића у Београду и све остале књижаре у Србији

„бездушници" Роман од ЛАЗЕ КОМАРЧИЋА цева 2 динара

у трговиви канцелариског магеријала ИГЊАТА ДАНИЧИЋА Могу се добити књиге: „ 0 110 ТРЕЋИ ПУТ: ЕРАЉ ВУЕАШИННИЈЕ УВИО ЦАРА УРОША. од ЉУБЕ ЕОВАЧЕВИЋА ЦЕНА 0.20 ПАРА. „Ењиге Љубе П. Ненадови&а а 12 Свеска. цена 1 дин.

„нерв03н0ст" Од Д ра. П. Ј. МЕБИЈУСА Превод с' Француског цена 3 дин. иппнншишишшин