Мале новине

е и напредне владе и покушао рад нредстави у што бољој )стн и нзнеее га као корисан по отаџбину. Говор је прекидан честим одобрав&њима. КадЈе завршио говор, дао је четврт сата одмора. За то време радознали свет, који се био искупио у парку министарства Финансије, почео се бадати камењем на збор, и троиди и четворици разбијене су главе, а многи су ударени јако. Између оних, које је ударио, био и један долисник бечкога „СоггевропЉлсе <1е 1' а, јер ј'е главни одбор позвао на збор све новинаре, домаће и стрне. Жандарми, кј)и су се ту десили нису хтели да одмах стану на пут томе нереду, већ су морали изаћи сами неки чланови збора те да тај неред утишају, Зјнимљиво је, да су жандарми били без својих нумера и кад су упитани где су им нумере, одговорили су да им је наређено да их иоскидају. Пошто је тако повраћен ред, збор је наставио свој носао. Прочитан је програм и правила о организацији странке, што је збор једноглаено усвојио. После овога нриступило се избору главнога одбора, у који су између осталих изабрати г. г. Милутин Гарашанин, Драгомир Рајовић, Алекса С. Јов?новић, Никола Антула, Димитрије Маринковић. Како је овим дневни ред исцрнљен г. Гарашанин је закључио збор позвавши чланове да се носле иодне у 4 сата опет састану у башти велике ниваре па сви оду заједно на Калимегдан и потномогну концерат који се даје у корист подизања сиоменика „Хајдук Вељку", а у вече да дођу на заједничку закуску у в. пивари, коју је члановима збора приредио приређивачки одбор. Чланови еу ее почели разилазити а на капији их је дочекивао свет, звиждањем, чегртањем и звонењем. Једпо 50—60 људи било је остало у башти да ту заједно ручају, али таман су сели за трапезу, морали су се одмах и дизати од камења , које је као киша падача. Даљи о.пис догађаја доносимо на другом месту. ЖАЛОСНИ ДОГАЂАЈИ Јуче, 14. Маја, у недељу, десили су се у нашој престоницн ружни догађаји, воји морају болом испунити свако српско срце и које мора најстро' жије осудити сваки паметан и поштен човек. Срнска нрестоница попрскана је крвљу рођевих синови ; брат на брата дигао је јуче душманску, убилачку руку и Србин је проливао српску крв. Тако се ето ми спремамо да ожалимо и прославимо наше Косово, тако да укажемо пошту изгинулим јунацима косовским. Жалосно, несрећно, стидно! Тешко нама, тешко земљи, тешко теби злосретни Србине, који ни уиајвећој несрећи твојој не знаш ништа друго, но да с рођеним братом очи копаш, док вам туђа вера и туђа власт не стане обојици ногом заврат. Тек пре неколико дана Фравцуска нам даде диван пример шта може и шта уме да створи мудро родољубље, истинска љубав спрам отаџбине. Подељени по сталежима и кастама, поцепани на монархистичне и републиканске таборе, љуто завађени око политике и начела, Французи су умели у очи своје изложбе да викну: „мир!'' и ту лозинку послушале су све стран ке, свш листови, сви политички борци. „Европа гледа на нас; ми слошки треба да прионемо око наше изложбе, која је велика културна добивена

битка." И овај глас отаџбине послушан је. Борба је на један нут нресечена. Нема више заваде, нема полемике и преиирке, нема ружења. Сви Французи здружени, забратимљени дочекују стране госте, дочекују цолу Езропу и туђе око не може ту више да раснозна ни монархисту, ни републиканца, ни присталицу Буланжера, пи не номирљивца. Он види само збратимљене Французе. И ми стојимо пред једним великим делом, за нас много већим и значајнијим но што је Французима њина изложба. Ма стојимо нред прославом нашега тужног К >сова, на коме смо са неелоге нострадали. И нама ће д^ћи сграни гости, и нама ће доћи иријатељи из близа и далека да виде какз дочекујемо овај мпогозначајни дан, да виде дали нас је чему научило крваво Косово наше, да л само бољи, мудрији , сложнији но што смо били на Косову. Па шта ли ћемо ми, кукавци и жалосници, показати тим добрим пријатељима; тим људима који нас бране и хвале пред Европом као млад образован народ, иун младалачког по ета за слободом; народ, који је јуче дао себи слободоуман устав и данас се нод њим мирно развија и напр г ^је, крепећи евоју снагу да је окрене против угњетача српског племена и штедећи своју крв, да је пролије за дело српског ослобођења и уједињења! Шта ћемо им показати! ? Показаћемо им разорене штамнарије; каменицама засуте домове, у којима су биле саио жене и деца; показаћемо им стотинама полупаних гла ва; показаћемо им болничке ностеље, на којима леже иснребијани људа; показаћемо им вандалски разорене јавне локале, где парче на нарчету није оетало; иоказаћемо им у црно увијене матере, где наричу за децом својои што су пала од српске руке.' Ето, тако ми дочекујемо наше Косово; ето с таким ћемо образом кзаћи пред свете сени мученика Лазара и Милоша с разлунаним и надувеним главама, раскрвављени, с пуним наручјем камења, ми ћемо стата пред ове славне претке, да виде да смо им достојни нотомци и похвалићемо се да смо то ми сами међу собом ]едан другом полунали главе и да је ово српска крв, што се на нлм& закорела. Стидно, срамно, гнусно ! * * * Да иснричамо у најкраћим потезима ов-ј ругобни јучерашњи стид. Напредњаци се скуиили у башти велике ниваре на свој нартиски скуп. Ту има близу 2000 људи из свију крајева. Док они већају убашти, около, по плоту и дрвећу, стоји пуно дечурлије. Ту стоје и неколико жандарма. Рад збора овда онда прекине урликом и вика дечурлије. Жандарми стоје мирно гледају . Да је тада очишћен парк миннистарства Финансије, уверени смо да овога јучерашњег скандала не би било, ако истрага не покаже да ј е све ово било још у напред удешено. Али полиција је мирно слушала и гледала. Тиме охрабрена, дечурлија су почела гађати вбор камењем. Жандарми су одмах поскидали нумере. Али место да растерају ове лармаџије, они их малко утишају но оиет их ту на месту оставе. Збор је нродужен и свршен. Огромна се већина равишла, Гарашанин с једно 50—60 људи остао је у пивари на ручку. Столови су били поетављени на пољу. У по ручка опет полете каменице, и то сад са свију страна. Руља сад продре сноља и унутра у башту. Сад већ нису била више само деца. Било је ту и одраслих

људи из нижих сталежа. Нападнути људи за ручком, почну се бранити чашама, Флашама, тањирима, чим је ко могао Но руља осие тако каменицама, да су сви морали утећи унутра у пивару а она гомила јурне, навали на столове, ноједе, попије и полупа што ту нађе, па одатле крену на саму зграду, где се Гарашанин с оним друштвом склонно. Ту сад окупе зграду бомбардати камењем, нолупају много прозора а неки с моткама пођу да обију врата. Неколико напредњака јурну изнутра напоље да заштите врата. Гомила их дочека и крв се пролије. Млатали су ко је чим могао, неки су сви изубијани однесееи одатле. Услед тога руља мало стукне. Вило је послато да се тражи помоћ од полиције. Дошло је неколико жандарма коњааика , дошао је на коњу г. управитељ вароши, дошао је и сам госп. министар полиције. Улазили су унутра и објашњавали се с опседнутим напредњацима. Најиосле г. Таушановић да реч да напредњаци могу по вољи или да седе ту где су, или да иду куд хоће, никакве опасности више нема , а за ово што се десило молио је да се извини : ,Ви сами видите, да међу овом руљом нема ни једнога озбиљнога човека; све су то дечурлија и мангупарија; полицнја није могла одмах стићи , али сад је све у реду.'" Тако се извинио госн. Таушановић. Кад је изашао, гомила му је викала „Живео." Охрабрени, напредњеци пођууз сокак на више ка управи Фондова. Но тек што су креаули, око њих се елегне руља, оспе камен, полете даске, цеианице, крпатци. Ко је могао да бежи, бегао је. Ко је могао да се брави, бранио се. Чуше се пуцњи револверски. Унравитељ вароши окрете коња натраг и умаче, кад је почело пуцати. Чак оздо од чесме иитао ко шта то биУ Једнога ђака натоварише мртва на Фајакер и однесоше таје жалосним родитељима да их обрадују. То је био син Стеве Мишковића цар. чиновника. Куршум му је ушао на чело и изашао на нотиљак. Тако се та руља и гужва ваљала даље. Гарашанин још еа некима једва је успео да се сакрије у министарсгво унутрашњих послова, пошто је најпре добио неколико каменица. Ко није могао да утече, био је присгигнут и нремлаћен. Имаћемо читаву недељу дана да описујемо несреће, што су даље настале. Овде ћемо их споменути само у кратко. Гомила је била све већа и већа, и све бешња и бешња. Кога су год напредњака ерели на улици, напала га је и испребнјада. Сгљаке су били све од реда, не питајући је ли напредњак или нмје. Кад више нису нашли никога на улици, ударили су на куће. Гостионица „Касина" („Лав") на теразијама у коју се била склонила )една гомила напредњака Формално је издробљена у парам-парче. Прозори, мермерни и дрвени столови, столице, клупе, Фуруне, врата, ћерчиза, слике, огледала, лампе — ама све до иарчета, све је сатрвено у парче, развучено и побацано. Каса је преврнута. Дневни назар момку опљачкали. Ј*,дном речл потпуно разорење. Кад су разорили доњи спрат, почели су продирати на горњи. Пуцало се и сноља и изнутра. У тренутку кад је горњи (За даље разјури нас руља !! слагач)

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Новннарство у Турској. У Цариграду су идеални новинарски односи. Новине не смеју ни јављати а камо ли раснрављати нешто што се

не донада властима иначе их лостигне та казна, што ич се одмах забрани даље издавање листа. Измвђу осталога забрањено је јављати и о каквом атентату, на десио се он ма где било. Због тога цариградске новине још ни до сада нису ништа јавиле о атентату на преседника Француско реиублике ириликом отварања светске изложбе. За, то су и извештаји о свечаностима у Версаљу били нејасни. Јаввло се само укратко: „У том часу зауставе се кола , а народ је викао „живела република."

ИЗ ВЕЛА СВЕТА — РошФор — Ннлотол. Између но знатог Француског новинара и буланжисте РошФора и карикатурног сликара Пилотеља одавно је велика завада. Кад је Пилотел у неком сатаричком листу насликао кариктуру Буланжеову, Рошфор га у свом листу назове гостионичарским лоповом, за што га Пилотел позове на двобој, чему га РошФор није хтео задовољити. Сликар му припрети да ће га ошамариги чим га нрви нут на улици сретне. Прошле суботе у вече сукобе се у Лондону у улици Ее§еп1;з^гее!; и одмах се жаетоко сваде. РошФор на једаа нуг извади из џепа ре волвер и унрави га на свога иротивника. У то му неко отме револвер а Пилогел побегне и дозове полицајца, који затвори РошФора, јер га је Пилотел тужио да му је револвер^м цретио животу. Полициски суд осудио је РошФора да мора положити сто Фунлта стерлинга као јемство, да ће се нола године мирно понашати. — Штрајк. И у Риму штрајкују кочијаши и кондуктери друштва за омнибусе и трамваје. Они траже да им се повећи илата, да новчане казне не утичу на нензиони фонд већ да се међу њих деле. Најзад траже, да и ванредно особље има сталну плату. Међу тим до сад још н«је бвло никаквих немира. Остала друштва омнибуса врше своју службу. — Офидирн на иариској изложби. Како јављају из бечких меродавних кругова, заједничко ратно министарство намерава да за време изложбе пошље у Париз неколико ОФицира артиљериских, тсхничког оружја и једног војног интенданта да нроуче тамо своју струку. На путу за Париз увек ће бити одевени у грађанско одело и свуда ће ићи само као приватне особе. Кад се врате с изложбе, поднеће нзвештаје у којима ће описати све, шта су у својој струци видели и искусили, па ће се тако научним ресултатом њихових студија посредно користити и други војнички кругови. Сваки ће од њих имати 500 Форината путне номоћи. — Дрпци код немачког цара. Ономад око 12 сати нримио је немачки цар у вестибулу дворца четири носланика султана Мандара црнаца од килиманджара, у присуетву царице и државног секретара гро®а Бисмаркаи великог броја двораника. Како је примање било у партеру а вестибул одвојен стакленим вратима, могао се и свет с поља наслађивати тим ретким призором Црнци су били са свим боси и имали су на себи више н-кита но одела. На глави и око лица имали су Фантасгичан ратни украс од самих перјаница, у левој руцн огроман штит, а у десној силна метала. Дошавши иред цара пали су на колена, правили су разне ратне еволуције и невали некакву ратну песму. Цару су донели на дар огроман словов зуб, тежак 118 Фуната. Цар је опет даривао њихова вођу и наредио те су посланици послужени хладним аићем.