Мале новине

а у еаму зграду, где се закључају. Напредњаци се склоае а светина нагне на иостављене столово ту поједе и иопаје што је било, иа онда нолунају тањире, чаше, Флаше, ооцепају чаршале, испреврћу столове и столице, ламнионе подеру, а многе ствара и однесу, Једна гомилн седне у кола г. Гарашанинова, која су ту чекала и нагони кочијаши те их је возио по вароши. Кола су сва излунана. Остала гомила, која Јв остала, навали на зграду у коју су се склонили наиредњаци. Гомила је била оручсана моткама и штаиовима. Неколико нанредњака, видећи шта намерава гомила, отвори врата и аокуша да сузбије гомилу. Ту се потуку, али је гомила била тако велика да оно неколико људи нису могли ништа учинити, већ су оили сузбијени. Г. Илији Милованчевићу, бив. ереском шлеару, разбијена је глава и лева рука јако новређена. Неколико њих још ровашено је по глави а Сима Н. калнер у в. нивари расечен је ножем по челу. Исиред огромне гомиле они се новуку иенребијани у зграду, а гомила јс и даље стајала око зграде у башти. Људи овако онседнути и затворени елали су и каФеџију и келнере по полицију и својим иријатељима да иду до министра полиције и да од љега заграже заштите. Чекајући на уиравитеља иолиције и иомоћ, они су 5или тако опседнути од 12 и по сати до 3 и по сата ио подне. Г . Радоје Радојловић , еекретар главнога одбора напредне странке, гледајући кроз прозор у авлију, угледа некадашњу своју кирајџику, која је две године седела у његовој кући. Оа изађе на иозадња врата у намери да кроз њену кућу ирође и потражи цомоћи те да се људи могу разићи. Али њогова некадашња кирајџика одбије га речима: „Шта сте радили, мало и натите". Гомила је непрестано расла и лармала, купећи по улици камење да и даље напада. У тој гомили није више било само дечурлије и само тек по који одрасли човек, ноје ту била мас^ одраслих људи, махом амала, лађара, рабаџија и т. д. У неко доба дошло је 20—30 жандарма с пушкама и иостројили се у Фронт пред пиваром, не предузимајући никакве мере да гомилу сузби)у или је растерају и тако осдободе опееднуте људе да се разиђу. Није потрајало дуго а дошао је и упра витељ вароши на коњу, праћен с 4—5 жандарма коњаника. Он је, колико се из зграде могло видети, нешто говорио гомили, али шта, није се могло чути. Главно је да се гомила пи онда није разишла а један младић стао је код управитељева коња и руком му се поднео под нос и нешто му говорио. Изгледало је као да се младић љути што је полиција дошла и саветује да се растуре. После дугог лометања, жандарми најзад сатерају гомилу на ћошак од пиваре и балканске улице. Опседнути људи онда отворе прозор и преко жандарма позову уцравитеља да дође унутра, што је он учвнио. Кад је уиравитељ ушао унутра, г. Гарашанин је протес^вовао против таквог варварског иоступка и оеуђи вао уцравитеља и полвцију што тај неред не утиша. Управитељ се извињавао да не може да учини нишга. Дао је реч да ће разјурити гомилу и учинити да се људи могу сдободно разићи и обећао да ће се вратити, ма да му је г. Гарашанин у очи изјавио своју сумњу о његовом повратку. И оииста он ее није више вратио. После је дошао на кодима и мивистар полиције г. Таушановић Он је право отишао гомили, која га је

дочекала са „ живро !" Тамо се забавио прилично дуго, па је иосле дошао у башту, где су наиредњаци били изишли, и рекао г. Гарашаннну како оа сажаљева тај догађај, како ни њему ни влади није мило што се тако десило, ааи он је утишао светину; две трећине се, вели, разишло а остала једна трећина која ће бити миреа и он даје реч да госкода могу, ако им је воља, ићи слободно куд х<>ће или ако хоће да остану ту где су и да сачекају остале своје људе па да иду на концерат на Калимегдану. Он ће се, рекао је, бавити •! у још нола сата и ионозо је дао реч да ће све бити мирно. Међу тим наиредњаци, који су се били разишли мо вароши, ночели су се скунљати у иивар} па да иду на концерат. Гомила их је нропуштала али их је у исти мах гађала камењем и многе осакатила. Тако је Мати Риетићу трговцу из Придворице, у смедеревској Јаееници, разбијсна глава и човек је дошао унутра сав крвав. Људи су долазили, али који је имао оружја ионсо га за свакислучај. Чекало се и чекало, али гомиланикако да се разиђе. Најзад на велика наваљивања г. Гарашавин нристане да иду , јер је изнето као разлог да их ноћ никако не треба ту затећи, пошто тада тек може бити несрећа. Они се крену али да не би дражили гомилу не иођу на главни улаз, где је била гомила, но пођу кроз парк миниетарства Финансије. Гомила кад то види иагне сокаком у парк и ту се опет почне бацати камењем. Напредњаци се склоне у министарство Финансије али за мало на оиет о-:>ђу, изиђу на топчид. друм и поред унраве Фондова крену се ка Теразијама. Али гомила сад тек навали на њих камењем а моткама, да су одиста били под правом к» шом од камења. Ишло се тако до каване „Скутптине." Ту једна густа гомила навали на папредњаке и камењем и моткама и појури на њих. Кад су видили да су у опасносги, напредњаци су се и сами почели бранити како је ко могао и чиме је могао. У то се чу и пуцањ револверски, с које стране и од кога не знам, јер сам ја ишао за свом том гомилом. Свотина се разбеже али се брзо прикупи и са још ве ћом силом навали на напредњаке, на шта се после одговарало пуцањем из револвера. Пуцали су и жандарми. Сви, и нанредњаци и жандарми, иуцали су у ваздух. С целом том гомилом дошло се до гостионице „Лондон," а одатле сам отишао у уреднипггво да напишем извештај о овом догађају, али извештају није било суђено да изађе у броју од понедеоника, )ер је гомила напила и на штампарију, у којој се штампа наш лист и покварила слог а слагача разјурила. Ручка није било нити га је могло бити. И оно што је било донето, појела је гомила. Здравица такође није било никаквих те да је уелед њих гомила наиала на заостале папредњаке, као што је то јавно „Д. Ј1ист." За све ово време ја сам био непрестано ту опседнут с осталима,тражећи за своје уредништво материјала. Људи су неколико нута хтели да пуцају или да изађу и да се бију с гомилом, али г. Гарашанин то није дозволио. Само кад је гомила навалила у авлију и растерала их с ручка, само онда узета је дечија пушка и пуцано у ветар да би се гомила разбегла, али је тај покушај остао без успеха, јер је гомила видела да пушка не убија. Овако је све било до гозтионице „Лондона," а даље шта је било ни сам видео, јер сам отишао у уредништво. С. П. ЈаношевиК.

(Ш ;|Д8ИВ8и Озбиљне лере. Кад нсреди од недел>е ни у могли прсотати Намесништво је било сазвало владу, од које је г. Ристић тражио или да поврати ред или да да оставку. Услед тога је полиција у понедељак предузела енергичније мере. * Ухапшени. У управи вароши Београда уханшено је до 100 људи, који су ој .ривљени да су правили и припремили неред 14. маја. Неки су, веле, и ововани.

И8 ВАДКАНИЈЕ — Жеиидба бугарског кнеза. Најозбиљније се говори о же.чадби бугарског кнеза Фердинанда са принцезом Маргеритом Орлеанском, старијом ћерком војводе Шартреског. Тим браком бугарскиће кнез постати и нашеног нринца Валдемара Данског. — Стрељаии. Као што из СоФије јављају, та*о су пре два три аана стрељани они разбојници из Рила, које је нохватао бив начелник окр пиротског г. Панта Дробњак.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Крави сиортемеи. У Бечу се пре неки дан десило ово. У једној кмфани у пратеру скупљало се сваки дан друштво јахача, пливача боксера, хрвача итд. Међу њима био је и један Инглез, који ни о чем дуугом није мислио него о песничању (боксовању). Једном, кад су се сви искупили , почне се водити жив разговор и неко помене ГПекснира. Једна дама, која није имала ни појма о Шекспиру, уиита Инглеза , је ли „Шекспир" коњ или кобила. „Не," одговори мирно Инглез, „он је одавно мртав, али је био славан боксер." — Флегматичии лорд. Инглески лорд Дармут, чувени хрвач и борац, чује од неких свон.х другова, да у неком еелу близу Глагова има неки необично јак ковач. Лорд не вероваше све што су му причали о снази ковачевој, него се једног лепог дана крене у то село, да се сам увери. Сретно нриспе до ковачеве радионице сјаше с коња уђв унутра и ослови овако овога џина. „Пријатељу, јадођох из Лондона да видим ко је од насдвојице јачи." Ковач мирно остави чекић на страну ухвати лорда за прси, изнесе га из ковачнице и баци преко плота. Кад се лорд мало опоравио од нада, он устаде и храмајући приђе плоту. „Желите ли још што год'?" упита га ковач. „Ништа, драги при јатељу, само бих вас молио да будете тако добри, да ми преко нлота пребаците и коња , како бих бар могао отићи до доктора."

ПИСМА УРЕДММШТВУ Београд 1б|5 1889 год. Госаодине Уредниче , Веома ми је жао било кад сам прочитао у вашем цењеном листу, како се ствар о убиству мога јаднога сина нетачно преставља, што се могло десити само нетачним обавештењем вашег извештача. Ствар је у овоме: Мој покојни син Михаило, који је на најсвирепији начин ономад убијен, ниЈе погођен у чело па да му је куршум изашао на потиљак, као што је у вашем цењеном листу престављено, ро му је тане ушло иза левога увета, иа размрскавши чеону кост задржало се испод коже на челу.

Молим вас, господинс уррЈоиче, изволите макар у изводу нредатв јивности ову исправку у хатар истине и ради обавештења оних који читаЈу ваш цењени лист. Примите, господине, уверење мог одличног поштовања. Ожалошћенк родитељ Стева Мипшовић чиновник ђумручки. * Ми смо белешку о рани пок МиЈ - аила донели онако, како смо о томе онако у брзини и по чувењу били извештени, С тога радо дајемо места овој исправци ожалошћенога оца покојниковог, кој'и наравно и јбоље може знати како је ствар у истини постојала. ПРИПОСЛАНО *) Љубазно иисмо Г. Кости Сими&у машинисту у доњем граду Дознао сам да сте ме вашим писмом онањкали код г. Владе Марко вића, да сам га код вас грдио. Ви сте овде крупно слагали. Мислите ли ваљда. да сам Коста Димитријевић, амамџија у д. граду, па да ме обмањујете као што и данас чините с њим и да се вашим лажама користите? Мислите ли да ћу ја дати да и мене онако грдно оштетите, као што сте оштетвли њега? А оштетили сте га тиме што вам није хтео више нлаћати 110 три дуката месечно. Док вам је тако плаћао, ви стедавали и врућу воду из млина у амам; а кад вам је прошле године на Божић дао само осам динара ви не давасте ни хладне воде, јер због ината покваристе цеви од цумпе те се ова засмрзла и човеку због ваше пакости амам није радио читав месец дана. Тиме сте хтели само да га оштетите и да му се осветите што вам на Божић вије дао три дуката, колико сте ви мислили, но само осам данара, Мислили сте зар да вашом нрљавштином упрљате мене, те сте писали оно скроз и скроз лажно писмо г. Влади. Али шта ћемо кад човек потражи доказа, као што и ја тражим од вас? Ви сте ме оним нисмом тако опали код човека, да не мари ни да ме види а камо ли да говори са мном. Знате ли мајстор Којо колико је то срамота и како се зове кад неко мрази млађег код старијег, а у ствари није ништа било, до голе ваше лажи? Ви сте писали г. Влади да имате и доказа за потврду ваше доставе, само хоће да ме тужи. Ја сам само викао на Милана Поповића што ме је оиањкао код г. Владе те сам изгубио државку службу, а нисам викао на г. Владу Маркови&а јер га и данас поштујем и поштоваћу док сам год жив. Његову доброту не могу заборавити, и ако ме је отпустио из службе. Г . Влада ће се временом и сам уверити да сам био чист и честит њему нити сам икад што рђаво и помислио а камо ли рекао рђаво оњему. Моји душмани оиали су ме код њега и тако ме оцрнили да их никад не могу заборавити. Да ако им Бог за то плати! јер он ником не остаје дужан. Мајстор Којо! Ако ми у року од 5 дана не одговориш преко новина на ово љубазно писмо, и ако не покажете имена сведока, којисучули да сам ја што рђаво говорио о г. Влади, сматраћу да сге ме денунцирали и тужићу вас суду. С. Јаиковнћ.

*Ј За етвари под овом рубриком уредништво не одговора.