Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Исправка. У цодлиску „Београдске Тајне", у 146. бр., у другом ступцу, у првом реду, стоји погрешно „два Црногорца", а треба да буде „два црпорисца. * Летља забава. На летњој забави коју приређује „Београдсво иевачко друштво" у четвртак 25 о. м. у башти велике краљеве пиваре суделоваће цела војна музика под управом свога капелника г. Чижека. — Овога пута не само да ћемо имати прилике чути дивне иесме, које ће нам тачно и прецизно као и увек до сад, приказати „Београдско иевачко друштво", него ћемо гата више моћи слушати дивно концертиеање нагае целе војне музике а уверени смо да сваки пријат^љ песме и свирке неће пропустити ову прилику а да не одликује те вечери својои посетом оно другатво које је за свих 37 год. свога жинота стајало увек на бранику сриске песме. — Сем песме и евирке биће те вечери и игранка. Улазна цеаа за самца је 2 динара, а од особе у породици 1*50 динара. * Косовска прослава. Главни приређивачки одбор, којему је сриска краљевска влада иоверила старање о светковини Косовскога спомена у Крушевцу и миропомазања Његовога Велич:.нства Краља Александра I у Жичи, има част објавити : 1) Сва лица, осим нарочито позваних, која желе присуствовати светковини, треба да се јаве иредседнпку главнога ириређивачкога одбора, манистру иросвете и црквениж иослова, на]даље до 6. јуна ове године. 2) 0 светковини Косовске петстогодишњице не/Се се ни у којој ирилици иримити вештачко цвеКе и венци од такога цвеКа. * Изостао. Пошто је сва заинтересо ваност публике окренута на најновије појаве у нашој престоиици, то смо решили, да у три четири броја прекинемо и члавак „Да се разрачунамо и и подлиске „Силазак с Престола и и „Веоградске Тајне." Све то продужићемо у броју од недеље. * Личне вести Уредништво „Новог ПештанскогДневника" послало је нарочитог свог извештача, г. Имре, у Београд, да ее извести о догађајима од 14 маја. Г. Имре стигао је у Београд јуче у јутру. * Краљ Жплап, како чујемо, стигао је синоћ у Цфиград. * Министарска седница Јуче око 6 сати после подне држана је министарска седница. * Гласови. По вароши се проносе гласови, да су напредњаке из јагодинског округа, који су били овде на збору , дочекали у Багрдану, иобили ихи бацилиу Мораву; да су у смедеревском округу побили наиредњаке, који су се вратили из Београда са збора, и најзад, да су се радници војие Фабрике у Крагујевцу иобунили. * Иоклон. Његово Величанство бивши краљ Милан благоволео је нарочитом денешом из Бајрута наредити, да се Колу Јахача стави на расподожење из његове благајне стотина дуката. * Одложен Јубилеј. Двадееет петогодишњи јубилеј г-ђе Цветићке, који је требао бити данас због познатих нереда од14 маја, одложен је за први

д'ш ,".',ухова. Т»га да >а нре »одне гд 11 сати г-ђа Цзетићка ће примати чиститања у свом стану, а ј вече биће у Народном Позоришту банкзт.

ЖАЛОСНИ ДАНИ Службепи извештај о нередима Службени извештај о нередима, што се догодише у нашој престоници 14. и 15. о. м. изашао је у }учерашњем 109. броју „Срп. Нов." Наравно, ми не можемо ни тражити од г. Глише Ђорђевића и његовог министра, да у извештају сами, своје-ручно, опишу своју рођену преступну лабавост, показану приликом ових несрећиих догађаја. Али смо с правом бар толико могли очекивати од службеног извештаја, да очигледно ствар не изврће и да јој не даје по све неистинит смисао и са свим др^кчији карактер, но што га она у истини има. Јер кад човек прочита овај службени извештај, онда унраво ингледа, да су напредњаци били нападачи ада је светина била нападаута, и све што је чинила, да је чинила у законитој одбрани Аво је ваш службени извештај тачан, господо, (што је од њега далеко), онда што хансите те људе по полицији; шта су оеи криви; та они су се само бранили од бесних напредњака, који су их без икаквог повода почели гађати из револвера. На слободу дакле похапшене „грађгне", а у хапсу Васу из „Касине", управника напредне штампарије и све друге оштећене и осакаћене! Је ли тако ? Боже мој,до чега може да доведе чак и једну владу страсна партиска искључност. * Људождер у позорншту. Било је то 14. маја, у недељу, око 7 и по часова у вече. Београд је тада већ био доживео да види страшне едене вандалска пустошења. Пред нанредном гатампаријом стајала је страшна слика разорења. Обузет тужним и тегаким миелима, ишао сам полако Васином улицом. Стигох нред позориште. Чух један глас где викну: „Хајде море, да се маскирамо; време је." Но у тај мах сву моју пажњу привуче оштра препирка двајгосподина. Баш у тренутку кад стигох пред ове завађене. један од њих изусти ове речи: „Ама ја бих тога Гарашанина жива јео. Окренем се да видим који је то људождер што се хвали да би јео живе људе. Видех г. Михаила С. Динића, правника, где се препире с некаквим пуним, задриглим човеком, налик на католичкога попа, коме лице изгледа као пун месец. По гласу познадох, да је то онај што мало час рече, да би Гарашанина жива јео. Упитам ко је то? Рекоше ми да је то г. Никола Симић, родом Бошњак, члан загребачког народног казалишта. У Београду је од једно месец дана. Амоје догаао, да се ангажује за члана код нашег народног позоригата. Бегае ми чудно кад пре овај дошљак доспе да постане овако ватрен патриота, који би у интересу Српства иристао чак и на ту жр^ву да глође и жилавога и чкољавог Гарашанина. Још ми бегае чудније, откуд људождера бага у народном позоришту? * * * Ах, знам ја вас људождерске душице ! Једни од вас би појели жива Гарашанина; други би, с таким истим апетитом, појели жива Ристића. Трећи би тако исто у сласт скрцкали кошпице Сави Грујићу. И то све у „најбољој намери" — да послуже „интересима Српства."

Али, будите Сезбрижци , госиод-) људождери. Српски народ, неће јамачно никад тражити од вас ту курјачку услугу. Иозорпште за време нереда. Баш у недељу у вече, кад се десили немири у вароши, у народном позоришту спремала се престава комада „Мејрима". Г. управитељ позоришта, бојећи се нере*а, упита министра унутрашњих иослова, да ли не би било умесно да се престава за ово вече изостави. Г. министар је одговорио , да слободно могу престављати, никаквих нападаја на нозориште бити неће. Коракгеристично је, како је то госп. министар знао да народно позориште неће бити нападнуто. Похвална пронацателност! Збег у Земуну. Услед несрећних догађаја, који су пуна два. дана срамотили нашу престоницу, многи београдски имућнији грађани нребегли су од страха у Земун и ту се склонили. Какав стид за нас , да српски грађани од Срба, од евоје рођене браће траже заштите код аустријске власти! 0, како ће нам се многи странци пакосно насмејати ! Г. Гарашанин у граду. Испричали смо раније , како се г. Гарашанин с неколико својих другова склонио у министарство унутрага. послова, но изласку из пиваре Ту је остао скоро ло 9 часова у вече , а тада је , под заштитом жандарма-коњаника, отигаао у „Гранд-Хотел" (старо здање), где је остао до у нонедељак до подне. Тада се разнесе глас, да ће руља , у новратку с нратње убијенога нрактиканта Мишковића, поћи да тражи г. Гарашанина и њега лично да нападне. У ово сетолико лакше могло веровати, шго је по вароши било растурено мишљење, да је баш госн. Гарашанин лично убио тога младића. Сем тога, на самом погребу дражен је свет беседама, где је г. Гарашанин страшпо осуђиван као убилац и свет позиван на освету. Да не би изложио ненриликама кућу, укојојсе нађе, г. Гарашанин сматрао је за нужно да се склони у град, куда је отишао у понед^љак у подне. Командант града добио је писмо г. војног министра , да госп. Гарашанина прими и да му да заштите. Сутрадан у уторак у јутру, г. командант града добио је поновну наредбу госи. војног министра, у којој се вели, да посазетује г. Гарашанину да и даље седи у граду и да је то у интересу и његове личне безбедности, а и у интересу мира и поретка у вароши. Даље се у наредби вели , да ако то г. Гарашанин не би хтео послушати. онда да му г. командант не дозволи излажење из града у варош и повратак у варога. Ми сматрамо, да је ово учињено, збиља, једино с тога, да г. Гарашанин својим повратком у варош не би давао нове хране пустоганим елементима. Други опет сматрају, да је ово нека врста нритвора идасег. Гарагаанин сада у граду збиља налази иод полицијским надзором. И сам полуслужбени ,Одјек" говори, како су „неки од,° криваца позатварани", а неки су под полицијском присмотром. Кога „Одјек" ту замишља, и како с г. Гарашанином стоји у истини, видећемо за који дан. За сад се зна само толико , да је г. Гарашанин у граду са свим слободан и да се користи правим сриским гостољубљем г. команданта. * У присуству министра г. Таушановића руља је млатила и пребијала неке људе у Пандиловој кавани. У наоколо стајало је, ваљда, десетак жандарма. Гледајући како људе премла-

: 1-уЈу, г. Т зј шчноалћ се задовох. о да ј рекне : „Доста, браћо, маните их, доста јебило!" Ажандарми стајали су мирно, као да се ствар њих бага ништа и не тиче Двојица од ових, овде изубијаних људи, на умору су у државној болници. Има сведока , који ово могу и посведочити, јер еу својим очима гледали.

11ИСМА УРЕД/ШШТВУ Уредништву „Малих Новина^ Зарад истине, пред којом треба да падају сви други обзири, молимо вас г. уредниче, да ово неколико редака отштампате у вашем цењеном листу. Оне жалосне појаве, којима наша престоница, на велику и те.ику н^шу жалост, обиловаше ово дана, ону бруку, због које треба да црвени образ сваком свесном човеку, описали су разни новинари неки овако, неки онако, скоро сви (сем двојице) неистинито. Нарочито је се у томе одликовала редакција полузваничнога ,Одјека" и званичних „Сриских Новин Није нам, бар за сад, намера, да тумачимо, да ли је то потекло из незнања (јер „Одјеков" извештач Иван Иванић — беше се аавукао у мишју руиу) шш је тако намерно учињено, само ћемо нешто изнети, што се нас непосредно тиче. То је оно место, где се вели, да су демонстрирали и предиодили гомилу ђаци, Гола, пука, безобразна лаж, којој нико свесан не треба да верује ! Ђаци свих београдских завода, а нарочито В. Школе, на које се, као што бисмо рекли и циља у поменутим извештајима, имају својих далеко иречих, далеко узвишенијих аослова, а не да тону у као неморалности и иокварености, у коме ее већ дави она пијана мангуиарија, што је рушила и харала по Београду. Ђаци свих беогр. завода имају бар толико ионоситости, толико памети, да неће никад ићи руку цод руку са оним блесавим, „летсћим" елементом, којим на жалост изобилује наша престоница, како хтедоше преставити радозналом свету несавеснч извештачи неких листова, а нарочито славни извештач „Одјеков." Толико са сад. А за у будуће молили бисмо неке наше новинаре, а нарочито последњег, да не иепирају уста именом ђака, јер }е светло, чисго, а и треба да је тако, име ђачко. Неколико велпкошколаца.

С ПАРИСКЕ ИЗДОЖБЕ Дописник „П. Лојда" узео је да читаоцима тога листа опише париску изложбу. Допис је веома интересантан, за то ћемо и ми нашим чататељима еаопштити главније ствари из тога дописа. АјФелова кула висока је 300 метара. Дабисвојим читатељима дао могућности да појме толику висииу, он је упоређује са 30 метара високим Блокзбергом у Будиму, са 169 метара високим великим обелиском у Вашингтону, 159 метара високом црквом у Колину, 146 метара високом пирамидом у Мисиру, 142 метара високом штразбуршком црквом, 138 метара високом СтеФановом црквом у Бечу. Највеће куће од шест спратова у Паризу, које се издају под кирију, једва су високе 20 метара. Према предањима Страбоновим, вавилонска кула била је висока 625 стопа, дакле за трећину нижа од Ајфелове куле. Родуски колос, који је од прилике био висок 35 метара, свакојако је комотно могао стати испод доњега отвора