Мале новине

кад мрзиди Срби и Турци, а таке примере јамачно знаду и читатељи. Та мржња долази до убиства, до паљевина, до страшног узајмног еатирања. Ја знам примере, где су људи из ј<-дне странке нападали и убијали људе које никад нису видели, за које никад пре нису чули, људе који им никако зло нису учинили , и убијали су их просто и једино с тога, што су дознали да су из противне странке, а сукобили их на месту где је убиство било лако извршити. У осталом, зар је друкчији од вратни призор који смо 14 и 15 маја гледали овде у Београду? Зар је она руља знала кога бије и кога гађа? Њој је д^вољно било чути — „то су напредн>аци." То значи да се дотерало већ до узајамног истребљавања , као што раде два вековима завађена племена, или две од вајкада душманске расе људске. Кад ствари дотле дотерају онда ту више не може бити двоумице и разгађања. Бољка је страшна и опасна; она може иостати смртоносна — ако још има Срба-родољуба, они је морају што пре лечити. Грађани не варајте се; ово зло неће стукнути само; на против, оно ће бивати све веће и теже, ако му ваше родољубље енергично не пресече сваки даљи развој. Родољуби из свију странака, промислите о овоме, ово није мада ствар, нити је ствар за одлагање. Промислите и дајте да заједничким напорима потражимо лека овом злу. Немојте да буде доцкан кад једном ред дође на вас! Д. Тодоровић ——

ВЕСНИ

-г^п

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Пуштен. Никола Смиљанић, за кога смо јавили да је притворен због аерела од 14. маја. пуштен је, пошто је одлежао дванајесг дана у затвору. Весларско друштво. Чујемо, да се у Београду ради на оснивању једног весларског друштза. * Иснравка, У прошлом броју, а у чланку „Мачви" непажњом слагача и коректора поткрале су се веома крупне погрегаке, које јако кваре и руже смисао, Молимо читатеље да их исправе. Погрешке су ове : четврти стубац на првој сграни у 27 реду озго, место „браће Летића", треба „браће Недића". На другој страни у првом ступцу у шестом одељку место речи „проклињати", треба „прокликтати." У последњем одељку место „покојнвци косовскв", треба да стоји „покајници косовски." * Враћена. Акта по оптужењу г. Гарашанина нису примљена у суду вар. Веограда 27 т. м. зато, што с-у доцкан послата. * Нешто значн. У суботу 27 т» м. измеђ 6 и 7 сата по подне, иследник г. Гарашанинове оптужбе, господин Каралић у пратњи једног пиоара и

једног жандарма довезао се пред кућу г. Павла Јанков^ћа судије вар. суда са неким актима у рукама. Пошто је од укућана извеппеч да је г. Јанковић у ЧрЈвани „Паризу", наредио је жандарму да га потрчжи, и да му каже, да се увече са њим нађе у гостионици код „Престолонаследника." Говори се да оу се доиста и састали на означ но место иред вече истог дана, што није беч зваччја, кад се зна да је г. Јанковић један од оних судија који су без жалбе г. Гарашаниновс предухитрено одобрили реш?ње о његовом притвору, које је за тим према примебама Каеационог суда и новом решењу судском пало. * Чује се, да шш цијска власт није хтела да исиита неке сведоке, које је г. Гарашанин по делу његовог оптужења тражио, да ое испитају и да је ту своју незаконитист мотивисала тиме, да је доцкан тражено да се испитзју, и ако све до пресуде оптужени има право да се позива на сведоке и друге доказе. Шга више, говори се , да се суду са, осталим актима не шиљу и она, која иду, у корист оптуженога.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Награђена ждребад. Нага нарочити извештач, кога смо ^послали у Шабац да присуствује тркама што их је нриредило „Коло јахача", јавља нам, да су од изложене жлребади прву награду добвли ждребад Радована Јаковљевића из Махова и Леониде Арменулића из Веограда. Опширнији извештај о овоме донећемо сутра, јер нам је стигао доцкан за овај број, * Брзо веслање. Наш извештач ј <вља нам како је други дан Духова у Шапцу била занимљива трка веслачка" Г. г. Душан Поповић, Никола Милојковић, Душан Спасић и Пера Трпков кладили су се с г. г. Милосавом Куртовићем и Савом Пауновићем мајором, да за 22 минута могу отићи и вратити се од шабачке паробродске станице на до Кленка, а то је пут који износи три километра. Г. г. всслачи изашли су из ове оикладе као победиоци ; они су отишли и вратили се за 18 минута и 27 секунада. Свет их је поздравио бурним клицањем.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Паривки кочијаши. Од како је отворена светска изложба у Паризу, међу париским Фијакеристима је ве лико незадовољство. Многа Фијакерска друштва траже од својих кочијаша за трећину више дневног пазара а то за то, што се надају да сад приликом изложбе могу да ћаре. Док су раније кочијапш просечно имали својим газдама да дају 16 динара дневно, морају сад да плаћају 22 до 24 дин. Пошто је јот и такса од сахата 2 динара то кочијаши морају радити 11 до 12 сахати те да за друштво зараде потребну суму. А да би и они могли живети, јер они возе да једу и исхране своју породицу, морају возити најмање 1 ј —16 сахати што је свакојако и еувише и што ће их пре или после упропастити. Кочијаши су се обратили општинском одбору за номоћ, који им је и обећао да ће радити у њихову корист. Они су у исти мах за 31. о. м. сазвали скуп свију кочијаша те да обуставе рад ако се дотле не уважи њихова молба. — Краљица шаптач. У енглеским

позориганим ^круговима циркулише ова анегдота о енглеској кргљици Викторији, кад је последњи пут била на Сандригаму, летњиковцу принцаУел скиг. Доуштво Хенри Кринвила и Јелене П< ри давало је Шекспировог „Млетачког трговца" и све је ишло не може боље бити. Краљица је седела са еасвим напред и веома пажљиво пратила тогс врло добре пред сгаве. Мис Пери играла је Порчију и у својој улози дошла је до места о „милости." Она је имала навику да учини подужу уметничку паузу пре но што рекне Шајлоку: „Тће диаШу оГ тегсу 18 пи4 аћмтес! : То је учинила и овај пут. Краљица мислећи да је њено приеуство збунило уметвицу, шапну јој полугласно: „Тће диаНЈп о! тегсу"Али уметница се не обзираше на краљичине речи но је иосматр»ла Шајлока. Тада се из уста краљичини кроз целу салу чу читав стих. Јелена Пери, која се једва уздржала да се не смеје, поклони се и отпочне говор. То је свакојако први пут да је британска краљица вршила дужност позоришног шаптача. — Златна свадба. Чувени енглески државник Гледетон славиће јула месеца златну свадбу са својом супругом, и том нриликом скупиће се цела њихова породица. Гледстонов четнрти син, Кеври, који је трговац у Калкути, такође ће том приликом доћи у Енгле> ку. Пријатељи овога седог државника који је још непрестано снажан и евежа луха, приредиће му велике овације. — Олује. У Вечу је ових дана три дана узастопце била врло велика олуја 24. о. м. уз олују и грмљавину падала је киша, као да се облак провалио. Гром је палао више нута између осталог и у неке јавне зграде, али није учинио никакве штете. Само је на општинској кући у предграђу Вајнхаузу намештени кип Виндобона пао и са свим се разбио, али никога није новредио. У два случаја гром је запалио зграде, али је ватра одмах угашена. — У Шмелцу били су енжењерски ОФицири и пробали неке динамитске патроне. На један пут удари гром и опали неколико патрона, но на срећу нико није био повређен, само је разорен модел једног железничког моста. И у Дражђанима била је 24 о. м. велика олуја. У Фоагтланору провалио се облак те је читав крај јако пострадао. У Рајхенбаху и Милау срушило се више кућа и разорено више Фабрика. Било је жртава и у људима. ТелеграФСка веза између Берлина и Дражђана била је прекинута за више сахати. — Пао из вагона. Кад је путнички воз аустро-угарске државне железнице пролазио 24. о. м. кроз пожунски тунел, отвори неки хусар прозор од вагона и нагне се на прозор да види како изгледа тунел изнутра. Али врата, на којима је био прозор, била су слабо затворена те се вагло отворе и хусар испадне из вагона. Његови сапутници мислили су да је погинуо али на срећу у падању ухватио се чврсто за врата, док великом вештаном и присебитошћу није успео да се попне у вагон. — Скуна љубав. У кући неког јеврејског гоетионичара у Нађ Шоши, у Мађарској, био Се домаћи учитељ заљубио у лепу кћер гостионичареву. Кадродитељи сазнадоше зато.ражљуте се теуз помоћсвогасина и лекара ухвате младога педагога, вежу га в свакојаким немузикалним инструментима тако^га истуку да је за кратко време, пошто су га бацили у кола, испустио душу. — „Срећна зеиља!" узвикнуо је један лондонски лист, навађајући укратко садржај плаве књиге о острву Хелголанду, која је изнета парламенту. 1888. г. приходи су износиги пре-

ко 8000 Фуната етерлинга а расходи до 7000. Јавнога дуга Хенголанд нека од 1877. год. Злочини се не дешавају готово пикакви, па с тога и нема хипсана. Али за то деца од 6 па до 17 година м орају ићи у школу, Остало има сада нешто мало преко 2000 становника. — Боибе у Трсту. 23. о. м. око 9 1 /, сахати вече осетили су становници Трста ужасан нуцањ, који се чуо на све четири стране вароши. У први мах није се о томе могло ништа поближе сазнати, али сутра дан се сазнало да се распруснула бомба у близини друштва „Аустрије" на ,Р1а2га (1е11а Ге§рае"

КН.ИЖЕВНОСТ Великашка борба у Србији. Чланци Косте Арсенијнвића. (Прештампано из „Дневног Листа.") Све;ка друга. Београд Штампарија Световара Никомћа, горња Јованова ушца бр. 10. 1889. Цена пола динара. Извештај управног одбора |београдске читаонице ва 1888. год. главној скупштини, која је држана 11. априда 1889, године Београд. Штампарија Светозара Никодића 1889. Т^епас у свом 22. броју сем започ^тих ствари доноси песму Силвије Стр. Крањчевића „а1а је Иера. ..превод приповетке Бјернштерна Бјернсона „2а§опе1ка о 21уо1и". Превод приповетке Сватоплука Чеха „Бе(1епа кпеешја"; „Иегге СогпеИе"; „2епе и о&1е<1а1и вЈапћ О-гка" и најзад „ЈГистак" у коме је опис слике Петра Илића Чајковског. Сем ове слике доноси и слику: Мали Лошика." Даље је књижевност српско хрватска и најзад свештице.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 30. Маја Париз . „Стандард" озбиљно приписује Руеи1и намеру да кнеза Николу поине на нресто Србије и да је увећа Босном и Херцеговином. Нада се да ће руека ратна партија усиети да цар еапусти политику ишчекивања. Париз. У Ангулему полиција спречила скуп буланжиста и ухапсила Лагера, Лезана и Деруледа. Веч. Црногорски кнез с кнегињицом Милицом стигао јуче овде.

ПРИПОСЛАНО *ј Госаодину Кости А. СимиКу овд. На ваше „припослано" имам да вам одговорим ово: 1. Ја имам тако много иосла да немам времена ничије „прљавштине и непоттене радње" да трагам. 2 И дачас и у напредак сматраћу да је некоректно што сте дали изјаву у вориетљуди, против којих сте пре тога јавно писали. 26. Маја 1889. год. у Београду. Петар Ј. Петровнћ бравар.**)

*) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара. **) Ово припослано требало је изаћи у недељу, али је непажњом слзгача било ивостало .