Мале новине

ово дана, пример примењен лично на ме. Мене новинара, мене који новинама радим све што радим, па било добро или зло, мене окривљују да сам потајна присталица напредњачка, прикривени напредњак!!! На о томе идући пут. П. Тодоровик.

ТРКЕ У ШАПЦУ (од ВАШЕГ НАРОЧИТОГ ИЗВЕШТАЧА) (наставак) * С правим уживањем гледали смо другу једну трку, која је случајно била, за коју се није ни мислило. Још у недељу, по доласку у Шабац, обећали смо у вече отићи г. Колеру, вапетану на лађи „Зрињи". Муђу осталима требали су ићи и г. г. Душан Почовић, секретар нар. Банке; Нинола Милојковић, благајник нар. Банке; Душан М Спасић, писар мин. нар. привреде и Пера Трпков трговац, сви из Београда. Они су из Веограда понели и свој чамац да се на шему врате у Београд. Пошто нису дошли на уречено време, ми с г. Милосавом Куртовићем, секретаром посланства у пензији, отидемо г. Болеру, а мало после дођу и поменута госиода с поткапетаном на лађи „Зрињи", г. Кистом. На питање наше за што нису но споразуму дошли да сви идемо г. К >леру, рекоше да су се возили на чамцу до Кленка и да су отишли и вратили се за 20 минута. Г. Куртовић је порицао да се може за тако кратко време отићл и вратити се и онклади се с њима за 100 дуката да оду од Шапца до Кленка и врате се за 22 минута. Д>цније се тој погодби придружио и г. Сава Пауновић мајор, те су на једној страни кладиоци били г. г. веслари, а на другој г. г. Куртовић и Пауновић. За судије су изабрали г. г. Александра Константиновића, мајора у оставци, и Перу Тодоровкћа, власника нашега листа. Вест о овој опклади брзо се распрострла по в;ф<>ши и сутра дан еи о чему се другом није гоа >рило но о

томе, како ће веслари изгубити опкладу. Ова трка на чамцу била је заказана у 6 сати после нодне, погато се свргаи изложба. Свет се још много раније, нре но што је изложба и свршена, почео скупљаги на обалу. Пошто се изложба доцније завршила. није се ни ова трка могла иочети у заказано време и свет ј(Гвећ почео помишљати да од тога неће бити ни шта и хтели су се разилазити. Али било је неколиво њих који су знали за узрок овог задоцњења те су тако залржали свет. И одиста, по свршеној изложби кладиоци са судијама појаве се на обали. Света је било тако много да се једва имало где стати поред обале. На купалишту и на штековима било јетакође много света. На свакоме се огледала радозналост. Пошто су судије дотерали своје часовнике, сели су веслари у чамац а на крми је био г. Куртовић ради контроле. Ча - <ац се кренуо тачно у 7 сати и 9 минути. Војна музика непрестано је свирала. Радозналост је расла све више, Говорило се: стићи ће, неће стићи и многи еу се кладил^. Даоица су се опкладили у 20 Форината. Чамац је ишао као стрела али како је игаао уз воду и измакао да се не види добро, изгледало је као да иде споро и да неће моћи да стигне на време. Ово иишљење нреовлађивало је тим пре, што је чамац ишао поред противне обале, где је вода веома брза Гледало се кроз доглед и кад је било II 1 / 2 минута видео се чамац где је дошао до одређене мете и одмах се окренуо низ воду. У нублици се олазило јако кретање и што се чамац вигае приближавао, свет је све више нагињао обали. Музика је свирала, и сви су сад били уверени да ће весла^и однетл победу. Тачно у 7 сати 27 минута и 27 секуната чамац је продеФиловао !н>ред означеног места на шабачкој обали, музика је свирала а свет је одушев љено поздравио весларе узвицима: л ура!" и „живели!". Пошто су изашли из чамца, судије и нознаници нригали су весларима, који су били окупани у зноју, поздравили их и честитали им нобеду а свет се тискао око њих да их боље види. Тиме је завргаен овај дан, а у вече је био ко 1нео <т с игоачнгом у ш«

талигату, Кладиоци с иознаницима и пријатељима веселили су се уз свир ку војве музике до зоре. (Наставиће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Њ. В. бивши Краљ Милан неће свратити у Србију, но ће из Цариграда право у Абацију. * Шта је ово. У решењу београд. полиције, по коме се г. М. Гарагаа 1ин ставља у нритвор , за убиство Мигаковића, наводи се сведоџба јединог озбаљнијег сведока — неког Костића „ликаи^ента" у народној банци Гарашанин је, ио том полицијском решењу, стављен у притвор 11 маја о. г; —• дакле иоред осталих и ио сведоџби тог Костића „ликвидента." У народвој банци има један ирак ■гикант , који се зове : А&екса Нанк / КостиИ Нити има каквог „ликвидента" К >стића нити има макаквог другог чиновника Костиба, — у народној банци. Практикант Алекса Нанка Костић, дакле једини је чиновник у народној банци под тим ирезименом, нити је зваг у нолицију, нити је што сврц<>чио противу Гарашанина све до сад 31. маја у 10 час. у вече кад ово пишемо. Шга је ово'? * Јаваи збор, кој и је г. М. Јанковић био сазаао јуче у 5 час но иодне одложен је за 10—15 дана. Зоог чега се тако морало учинити,јавићемо опширније у идућем броју. * Добротвор. Димитрије Лазић , тр говаи, из Ћуприје, за кога смо јавили да је ногинуо, оставио је 10.000 дуката „Коларчетовом фонду ." Вечан му спомен и хиљадили се оваки добротвори. Овом приликом да јавимо како је погинуо. Услед нереда од 14 маја, кад је био изабран за члана главног одбора напредне странке, носио је непрестано револвер, којн му је ономад случајно испао и одапео се те га метак ударио у мочнице. Рањен је тако незгодно, да је поред све декарске помоћи и заузимања посне два сата умро. Наирелна странка из Београда послала му је на погреб посмртни венац.

Концерат. Гр >ђ>нска Каси а ириређује у недељу 4. о. м. на Калимегдану велики кочц-рат, на коме ће свирати нотиуни оркестар наше војне музике. Поогрчм к нцерта, који је удесио г. Др. Ч >жек , веома је одабран. Калимегдан ће се нодити водом тако, да за време концерга неће бити прашине. 3време к жцерча отвориће се и реетаурац>ја на Кллимегдану. Почета!! је концерта у 5 часова после иодне а улазна цена је 50 нр. динарских. * Четворт коиференција. Ово дана састала се у Веограду четворна железничка к >нф -р нција да утврди нов план возидбе. У овој конФеренцији учесгвовали су : са српске стране директор на них железница г. Димитрије Сгојанпвдћ; са стране бугарске директор бу^арских железница г. Николов. Угарске железнице заступао је преседник директор г. ЈХудвиг, врховни инспектор угарских државних железница г. Ј >сиф В -рењи и г. Карло Шрепелка. Оријенталне железниц^застуиао је Голдштикер, врховни енжењер оријенталних железница. Ова се конФеренција састала услед захтева с наше српске стране, да се ред возидбе удеси тако, како не би сви возови пролазили кроз Србију ноћу. Сноразум ]е постигнут у т лико, што се пристало да воз из Веограда полази у 5'| 4 сахата из јутра. По ранијем споразуму, реч је била да возови полазе из Веограда у 7 часова те би онда укрштање било у Нишу. Али како се томе јако нротивио бугарски изасланик, учињена му је устуока да воз нолази раније, како би јога за дана стигао у С >Фију. У овој конФоренциј и највише се одупирао заступник источних желе^ниц I, а у томе га иомагао бугарски засгупник. С. твап још није коначно прекинута. Ако дотичне заинтересоване стране уевоје овај предлог, с уступком какав је учинила Србија, нов ред возидбе наетупиће у месецу октобру. Не дође ли се до сп разум наша железничка управа биће нринуђена да уведе дневну возидбу и то ће у том случају бити одмах још у месецу јуну. Узимајући у обзир да су захтеви српски правичаи и да је Србија 0. громним ж[,твама , подн ( ј с 'ним за са

подлистм

ПРОЗИРАЊА (САН У ЛЕТЊОЈ НОЂИ) ('наставав)

(4)

Седи старчић продужи. — То сам хтео рећи, госиодо, да и ако се званично не бројим у чланове ваше странке, опет сам за то и душом, ; и срцем ваш , откад сте се разабрали и освестили|, да су оно душмани ваши, који су вас нодбадали да вичете на Русију и да је мрзите. Ви сте данас изашли на прави пут, ви сте познали да је наш спас у руском пријатељству и да само помоћу велемоћнеРусије можемо видети једвог дана оствареве наше заветве вародне тежње. То вагае сазнање залога је мога пријатељства с вама, с тога се надам, да ћете ме пажљиво саслушати и да ми не ћете замерити што вао гост узимам реч у овом штованом збору. „Живео, живела Русија, живео! Чујмо га/ Чујмо га!" — зачуше се из збора многобројни гласови.

Старчић устаде, његова седа брада дрхтала је, он је био узбуђен. — Господо, — иоче старчић, а глас му је сада био јачи и звонкији, ма да је био уздрхтан. — Господо, ја сам отшелник од свега, ја сам пустињик; ја сам црни калуђер; ја немам породице, немам порода, немам домаћа огњишта свога, али за то ја имам једну велику породицу, коју обожавам и за коју живим; то је народ српски ; имам један велики дом свој, на чијем прагу вољан сам вазда умрети — то је моја српска домовина „Живео ! живео! — захори се збор. Старчић убриса сузе. Мене су оитуживали да сам Русоман , да презирем свој род српски, да сам готов за једно одличије рускога цара нродати сва права и све интересе срнског народа. Ја сам , господо и драга браћо моја, с крвавим срцем примао све те тешке оитужбе, ја сам у самоћи лио горке сузе над плачевном судбом мојом, над плачевном судбом ове многоизмучене земље — али никад, ви у најтежим данима искушења, ја нисам престајао да љубим овај народ и ову земљу свом душом својом , па ма какве биле увреде које су ми они наноеили.... „Криве ме, да служим руским аолитичким интересима и да више волем Русе но Србе!....

„А међу тим мене је родила сриска мајка, одојило ме српско млеко; први пут сам иротенао слатку српску реч; први пут сач удахнуо чисти српски зрак; први пут сам бацио нејаки поглед на српска ноља на српске горе, на српске реке и дубраве. Је ли могуће да се све то заборави, да се све то презре, па да човек воле туђину, а мрзи своје рођено!.... „Каква ми је грозна неиравда чињена! Али бог је милостив, и ја ћу му се усрдно молити, да опрости грехове мојим злотворима , јер „не зт ју шта творе." Цела дворана напуни се само једним јединим, непрекидним , дуготрајним, громовитим: „Живео!" Крајње узбуђен, сав уздрхтан, старчић затрепери као јасиков лист и немоћан спусти се у наслоњачу крај себе. Човек с повеликим. правилним носом приђе старчићу, нружи му чагау воде. Старац прими воду уздрхтаном руком и једва је принесе устима. па испи говово целу чашу. — Ви сте јако узбуђени, свјатости — рече му човек с повеликим, правилним носем. — Ако! — одговори старчић, шаиућући. То је добро; тако сад треба! (наставнив св)