Мале новине
БРОЈ 164. ИЗЛАЗИ СБАКИ ДАН ДЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну ... 12 динара На ио године 6 динара На 3 месеца .... ... 3 динара ЗА СТРА.НЕ ЗЕМЉЕ : Ва годину 30 динара На по године ...... . . 15 динара На 3 месеца . . 9 диаара 12 РЕТ1Т ЈОПЕНИ ЈЕД^Н ВРОЈ 10 ПАРА ДИН РСКИХ
СУБОТА 3. ЈУНА 1889.
ГОДИНА II.
дрктплата , ниома и рукоииси iiiаљу се ВлАСнику „ Малих Новина " Тспличин зенац бр. 17., на гораеи опрату.
дневни лиет за свакога
ли -4 • р .
За свако оглашеше "плаћа се дјјж. >.
Може се претплатмти к код свију !!ошта у Србијм. — •» ДЕНВ ОГЛАОИМА На првој етрани од реда 20 пр. д., а на четврп ј •д ш)Х'ит реда 10 пр. дин. Ш1КЕ ШТШ Ш.ЋИ ОГЛАС« ПО ПОГОДВИ
БЕСГРАДСКИМ ПРЕТПЛАТНИЦИМА Молимо г. г. наше београдеке претплатнике' да нашим разноеачима без иризнанице не дају никакве паре, нити ће им уредништво ишта ири* знати што без признанице ма коме даду на ње* гово име. Све наше признанице ноее својеручни пот* пис власник г. П. Тодоровић и жиг с натиисом „власништво Малих Новина."
Ј.Г. ПРЕТПЛАТНИДИМА Ћ.В 7Д7ТР1ШЊ0СТИ
Пошто су иостигле огроман успех и стекле толики број претплатника, какав до сад није имао ниједан сри■ ски лист, „Мале Новине" одважнле су се да предузму један нреображ ј (ре Фо;>му), који ће бити од велике користи и нашим штованим иретплаТНИЦИ^ 1А
Тај нреображај састоји се воме ;
о-
За г. г. претплатнике из унутрагањости укида се претилаћивање код уредништва. И тако, од 1. Јула г. г. нретплатници ш унутрашњости могу се иретплатити иа „Мале Новине", самокод својих пошта. С тога молимо еве наше штоване читатеље из унутрашњости да нован
за иретплату више не шаљу право уредништву, но ко жели да држи наш лист, нека се изволи претплатити код иоште. Ово је много боље и за саме претплатнике. Ко се код поште претнлати, томе лист мора долазити уредно, јер му саиа лошта одговара за сва ку неуредност и мора му накнадити сваки број који би му Фалио.
љс1;1у"ТГика)1' &е може пропасти Претплата, јер у случају да неки лист престане, пошта мора вратити новац. С тога молимо наше штоване претпиатнике, да се од еад самг иод пошта нретилаћују. 27 маја 1889, Београд. УРЕДНИШТВО „МАЛИХ НОВИНА."
т
Радикални збор, држан у Нишу 28, маја, између осталих својих одлука, донео је и ову : „0 ауноважном иредстављању радикалне странке. и „Само главни одбор радикалне странке, својим радом и одлукама, представља пуноважно странку. Рад појединаца не може се ни у ком случају ставити у одговор ност радикалној странци." Према нашим приликама, према целокупном стању које сада влада у земљи, ова је одлука радикалног збора веома значајна. „Одјек", службени орган радик, странке, још није дпнео протоколе нишког радикал. збора, из којих би могли видити како је мотивисина ова одлука. Према томе ми не знамо ни
вим је доказима образложио усвојење ове оцлуке. Но колико се ствар онако у опште може ценити, сва је прилика да је ова одлука донесена у намери да појединци не злоунотребљавају име и ауторитет странке, радећи у њено име, а без њена знања и питања. Нема сумње да таквих злоупотреба може бити, и да свака
странка има право да се од тога огради и обезбеди. Али нама се чини да је то већ предвиђено у самим статутима странкиним , и још пре 8 година јасно обележено у Ш. одсеку „0 члановима где се вели: „Поједини чланови не могу радити ништа у име целе странке, док немају за то нарочито овлашћење од главног одбора." Ако се хтело да се странка огради од злоупотреба појединаца — онда је ово наређење у статутима довољно. Какву је потребу имао главни радикални збор да, поред живог ранијег наређења, доноси још неку нову одлуку — то ће нам ваљда објаснити тек протоколи седница тога глав. збора. Наравно, да између онога наређења у статутима радикалне от ранке и ове о ддуке зборске у та разлика и јесте оно што нас побуђује да пишемо ове редове. Она одредба из статута заклања странку од злоупотреба појединаца, а ова одлука нишка тако Је незгодно Формулисана, да управо изгледа као смер да се злоупотребе странкине ограде од критике и осуде 1авнога мњења. Нека нас нико криво не разуме. Ми не велимо дасетона-
Д0Д12СТ&К ПРОЗИРАЊА (САН У ЛЕТЊ0Ј НОЂИ) (^ааотавак) (■-) Отарац опет устаде. Неко време стајао је непомично, с обореним очима. У дворани је владала мртва тишина. Старац отиоче: „Душом и срцем Србин — ја нисам могао, ја нисам требао, ја нисам смео бити слеа Србин. Ако ико, ја сам у првом реду имао дужност да не затварам очи пред Фактима и да не поричем оно што је као сунце јасно. А јасно је ово : „1). Русија је природни покровитељ српског племена. „2). Васкрснуће српске државе, у којој би било скупљено целокупно Српство, може се достићи само номоћу Русије, њеном сурадњом и њеним номагањем. 3). С тога ми Срби нити смемо, нити можемо имати другу неку политику, но политику руску, управо, ми морамо бити послушна млађа
браћа, која ће у свему вршити руске заиовеети, испуњавати вољу рускога цара. 4. Ако Србија у оиште може оистати као самостална држава , она то може достићи еамо руским подржавањем, а тако голема услуга, наравно, мора бити плаћена другом услугом, ваздашњом готовошћу да следујемо руском позиву и у ватру и у воду. 5. Вели се да ће то најпосле довести Србију да постане вазал руски, а доцније и ироста руска губернлја. Ја велим да ће то бити само онда, ако, по стицају целокупних политичких прилика, тако морадне бити. 6. Дође ли и та крајност, ја налазим да је за нас Србе ипак боље да се утопимо у саовенско руско море, но у германско-немачку бару. То је моје уверење и према томе сам радио, и радим, и радићу док ме је. Да се добро разумемо. Ја не желим да до тога дође; ја у нрвом реду желим да васкрсне велика, самостална српска држава. Али, ако то не може бити, и ако је Србији суђено да буде скувана у нечијем стомаку, онда ја ипак волем да то буде у стомаку татарско-руском, но у стомаку швапско-мађарском. Али ја се надам да до тога неће доћи. Ја имам разлога веровати да Русија нама не жеди
зла; историја ми сведочи да је Русија, у току два носледња столећа, вазда била уз нас; све што имамо, стекли смо уз њену припомоћ, с тога је и наша дужност и наш интерес да се увек држимо с Русијом. Ја сам заРусију био, ја сам за њу сад, и ја ћу за њу вазда бити. Живела Русија Из стотине грла захори се урнебесно: „Живела Русија"! * Двораном су још одјекивали последњи звуци: „Живела Русија", кад се на један пут страховито затресе цела зграда, а нека тешка, дуготрајна потмула грмљавина испуни страхом све нрисутне. За тим се чу страшна пуцњава, као да риче тиеућу громова. Та грозовита треска долазила је и одозго и одоздо, док на један пут десни зид дворане не препуче преко средине, те се направи огроман отвор, на који прво куљну некаква беличасто-сјајна магла, из које посукташе читави млазеви светлих варница, а у сред тих варница указа се као снег бела прилика, увијена у бело провидно покривало. У десној руци држала је велико сјајно пауново перо, у левој огромну књигу са златали корицама. (наставиљ* ок)