Мале новине

ског братства и пријатељства многи сриски државници и разне српске владе па и деле политичке нартије српске, радиле су на томе, да заснују и учврсте таке пријатељске односе између две суседне земље, да рашире и дубоко укорене мисао о српско -аустро-угарском пријатељском савезу, једном речи, да изгладе све рапавости које долазе од разлике верске и племенске, како би се с обадве стране, и у Србији и у Аустро-Угарској, створило здраво народно језгро, које ујемчава за дуг низ деценија, на можда и за векове, добре, пријатељске односе између ова два суседа. Ја ово говорим с Фактима у руци. Кад велим да је било српских државника, српских влада, делих српских политичких стра нака, које су на томе радиле, ја стојим спреман, да поименце пока жем све, и људе и странке, коЈе су то радиле. То није био лак рад. Чуство народности, народносног поноса, а рецимо и заноса, у наше дане, тако је јако код свију народа, малкх као и великих; сваки народ данас је толико суревњив на своју народносну самосталност, да је данас тешко сложити и шљубити и два са свим сродна народа, поред једне вере, па чак скоро и једногистог језика (пример Срби и Бугари). Колико је то још сто пута теже где народе дели и вера и језик и племе, ш и ГГаДГ ЛЖнЉ "дра&ШШ;' који се ни од тих тешкоћа нису дали поплашити. Убеђени у правичност и корисност свог дела, они су годинама упорно радили на љему. И тако, ми утврђујемо и истичемо ова важна и непобитна историска Факта и чињенице. 1. У Србији веома је озбиљно схваћена сва неопходност добрих нријатељских суседских односа с Аустро-Угарском. 2. У Србији је било политичара, који су прегли свом снагом да раде на ширењу и учвршћавању идеје о прекој потреби при јатељских српеко - аустро - угар ских односа. 3. Ту задаћу, сем појединих родољуба, узела је била на се и читава једна странка — напредњачка. 4. Ту задаћу прихватила је и сама једна влада — паиредњачка. 5. Најпосле, томе задатку посветила се и једна крунисана глава, сам један владалац — краљ Милан I. Девет пуних година рађено је неуморно на том тешком задатК У, рађено је са свом енергијом, с големим пожртвовањем, са страшном безобзирношћу. Није се презало ни од чега, није се штедило ништа,

На штету сопствених интереса, по цену унутрашње заваде и борбе против целог народа, неговано је аустриско пријатељство, дакле, скоро целу једну деценију. Прематоме Аустро-Угарска доиста се не може потужити, даје питање о пријатељским односима између ње и Србије олако узето и да за њега није чињено све и жртвовано страховито много. Па чиме се завршило све то ? КатастроФом, нронашћу, страшним поразом аустријског правца, управо другим Косовом за све оне који су кроз 10 пуних година заступалк и бранили тај нравац. Напредна странка пожњела је страшну мржњу народних маса и претрпела готово смртни ударад у угледу и значају своме. Краљ Милан платио је још и скупље, њега је стала круне и престола његова аустрољубива нолитика. Све оно што је целу једну деценију дизано и грађено, збрисано је, оборено и раздувано тако рећи за једну ноћ. Зграда је била на песку, и њу је однео први цојачи ветар. Мисао о српско-аустро - угарском пријатељству није могла ухватити корена у српском народу, она није могла наћи одјека у његовом срцу, она му је с почетка била туђа, страна, нено.јмљива, а после му ]е остала и мрска заједно са носиоцима својим, А да све тако буде, да се све тако пропадне, томе није узрок за то не носи одговорност, нити је за то крив ико други, до Ау стро-Угарека са својом никад ненаситом, вечно грабљивом и алапљивом политиком на Балкану, политиком ко.ја ни у чему није знала мере и која тако јако подсећа на онога безумног кадију, коме није доста што се сит на јео масла, но после хоће да намаже и Каква је била, шта је радила и до каквих је ружних сцена догониланадувеност и грабљивост аустро-угарска — изложићемо у идућем броју. :в^:о:жа::ЕС

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Оптужба. Јавила смо да је управа вароши Београда тужила уредника нашега листа за 150. број »М. Н." Сад накнадно јављамо, да су у том броју оптужене ове ствари: чланак „Нов злочин," из београдских вести „Гласови," из „Жалосних дана" ове белешке : „Збег у Земуну," „у присуству министра" и „службени извештај о нередима" * Стављен под суд. Уредник нашега листа стављен је под суд за белешку „Онет о војницима" у 120броју „М. Н," *

Напрасно умро. У недељу пре под не возио се на коли»ма Гаја Протић, артиљериски капетан. Кад је дошао снрам гостионице „Златни Крст," осетио је да му је зло и скине се с кола. Али чим се скинуо, удари га ка ;ља и одмах падне мртав. * Учитељска скупштина. Главни Одбор Учитељског Удружења решио је: да се VI. учитељска скупштина састане у Нишу на дан 2. Августа ове године, Диевни ред је ово: Реч нредседника Гл. Одбора; Избор скупштинског чаеништва; Извештај о раду Гл. Одбора; Извенггај благајнака о стању дружинске касе; Нредлог Гл. Одбора о надзору основних школа; Предлози појединих чланова; и Бирање Главног Одбора. Сваки члан Учитељског Удружења, који жели доћи на ову скупштину, треба да сејави Главвом Одбору најдаље до десетог Јуна ове године. Ко се до тога дана не јави, неће добити карте за олакшан цодвоз, па ма какве разлоге наводио за одоцњење. Онај члан, који се јави да жели доћи на скупштину, мора означити : са које ће станице поћи, и преко кога да му се карта пошље. Онај, коме се пошље карта, а не дође на скупштину, биће обавезан: или да врати карту, или даје плати. * Главни згодитак. На ономадашњ м вучењу срнских 3°| 0 лутриских лозова главни згодитак од 100.000 динара добио је један сиротан војни капетан из Ниша, човек који има ие рата 7 рана, а код куће 7 деце. Имао ]е тај један једини лоз. * Свршетак подлистка „Прозирања" изаћи ће у сутрашњем броју а после тога ће се наставити редовни иодлисци „Силазак с Престола" и „Београдске Тајне". * . - - П стовима јављају, да уређење новог плана возидбе на нашој железници наилази на велике тешкоће. До сад се није могао постићи никакав споразум са заступницима источних железница. * Говори се, да ће на место г. Ристе Данића, који је стављен на расположење, за дипломатског агента у Софији бити ностављен г. Мика. Кр. Ђорђевић, адвокат овд. * Забрањено је аустроугарским поданицима да на земунској и панчевачкој станици могу прелазити у Србију без великих пасоша. * Стрељачкки излег, У недељу 11-ов м. биће излет Савезне Београдске Стрељачке Дружине у Раковицу. Гађаће се на одстојању од 300 метара- Полазак је из Београда редовним возом у 7 часова у јутру и он ће стати на 9-ом километру—код Раковице. Истог дана ићи ће у 8 часова у јутру и воз за гаетњу до Раковице, па се и њиме може путовати. Повратак из Раковице биће између 7 и 8 часава пред вече. Подвозне карте ваде путници сами. У излету могу учествовати сем дружинских чланова и њихових породица и гости које чданови позову, али сви дужни су пријавити се коме од г. г. одборника дружинских до петка до подне и положити при упису 2 динара од особе (сем деце) на име разних трошкова и војне музике, која ће свирати на излету. (Одборници су: г, г. ћенерал Лешјанин, Милан П. Живковић, Душ. М. Спасић, Стојадин Катић, Јован Ванлић, Свет. Карапешић, Миша Мијаиловић ироФесор, Никола Милојковић, МишаЦукић, ЂокаМарковић, ГотФрид Крикнер, и Јаков Ајдарић.) За

јело и пиће свак ће се сам постарати , ну како ће се ручати у близини раковичке механе, то ће се без сумње и из механе моћи да добаје и о • вом приликом добро јело и пиће.—Желети је да ова пријатна и корисна забава буде добро посећена, а одбор је се са своје стране ностарао, да гости буду задовољни и добро се цроведу. ИЗЈАВА Госаодине уредниче У 165 броју вашега листа, а у одељку „Београдске Вести," штамаана је белешка нод насловом ^Архијерејска иосета, и у којој се јавља о доласку Н>, Преосвештенства г. Митрополита Михаила у стан Друштва Св. Саве. У њој се напомиње, како је Њ. Преосвештенство ту затекло потписанога, на се наводе и поједини делови разговора, који се том нриликом водио. Да се не би мислило, да је потписани дао онакав извештај о тој носети, иринуђен је, да у хатар истине да ову изјаву: Истина је, да се Н>. Преосвештенство извештавало о напретку друштвеном, о средствима његовим, о аачину остваривања друштвенога завода; истина је и то, да је Њ. Преосвештенство наиоменуло, да ће се морати онрављати цела зграда митрополије, па ако буде требало и собе у којима је стан друшгвени; али су нетачни они изрази, који се придају говору Њ. Преосвештенства, а нарочито изрази о шаренилу хартије, којима се пропраћа разговор о друштвеној дипломи. Молим вас, господине уредниче, да изволите оштампати ову изјаву у вашем листу. 4. Јуна 1889. Београд. Тајник Друштва Св. Саве Ор. ЛЧСиујлрОФ.

ИЗ СРПСКОГСВЕТД — Босна и Херцеговина. Бечки дописник лондонскога листа „Стандар" дознао је, да ће се у Босну и Херцеговину послати још више војске, но што је сад има, ако би се великосрпски нокрет распростро. Овако појачана војска имала би да стане на пут могућим немирима.

Из Новог Сада јављају да је вођ тамошње српске народне слободоумне странке др. Светозар Милетић толико оздравио, да се већ вратио у Нови Сад, где је сада у кругу своје породице'

ИЗ ВЕЛА СВЕТД — Педесет хиљада мидера. Из Бразилије јављају ову врло комичну ствар: Први резулгат код нас јништеног ропства, ноказао се у томе што су ослобођене робиње еп тазае испуниле њихову најмилију жељу те купиле мидер. До сад им је било за§рањено носити мидере. У тренутку кад су ослобођене, први пут који су учиниле, био је да оду до Фабрике мидера и за три дана продато је педесет хиљада мидера. — Шах у Паризу. Француска влада службено је извештена да ће шах переиски доћи у Париз 8 јуна. — Дворац Мајерлииг. Наши читатељи знају да се у Мајерлингу убио аустриски престолонаследник РудолФ. Сад јављају да за који дан неће бити