Мале новине

ирав згодну иолитичку шалу да створим влади неприликв, а њих горе у Бечу да једим. 0 тачки лнб. "ирограма где се истиче уједињење раскомаданог Српства вели да је то захтев једнс незнатне нолитичке Фракцијз — истакнут као изборни мамац и по томе без значаја. Према овоме, а и према целом нисању аустро-угарске штамне њима ствар с нашим уједињењем изгледа управо овако. Разумни и озбиљни Срби задовољни су с овим што имају, њиеа се сва брига вије око тога да ово очувају, а о неком да љем освајању и нрисједињавању нико и не мисли. Велико српске тежње и планови о уједињењу свију српских земаља врзу се само по усијаним главама недоучене београдске омладине, а овда онда, уз њина бувцања пристане и по који лакомислен новинар. Цела сгвар дакле проста лакрдија Тако је сад и Тодоровић истакао питање о Босни и Херцеговини. Тако су и либерали узели Фразу уједињење раскомадана Српства. Све су то дечурлијске играчке. Озбиљни Срби на то и не помишљају. Тако говоре наше аустро-угарске колеге, па можда по неко од њих тако и верује. Ми ћемо им на то приметити само оволико. Господо, као Аустро-Угри ви можете не желети српско јединство, пошто оно за вас значи гу' лао аустро-уггГЈ-Джи новинари ви можете имати и дужност и интерес да ствар нашег уједињења наопако представљате и својим читатељима и страном свету, који ће вам јамачно доста и поверовати, као нашим најближим суседима, који могутачно знати право стање код нас. Али ако у целом вашем животу има какав год тренутак, кад ви, пао људи, желите знати праву мстину и право стање ствари код нас, суседа ваших — онда ствари не стоје онако како их ви представљате. Ја сам вам то већ недавно рекао и ево ћу вам опет поновиги како је у истини. 1. Мисао о ослобођењу и уједињењу свију делова раскомадане српске земље нити је нова, нији је својина једне политичке странке. Ви сте је сад видли у ирограму либералном. Али ја вам велим да се та иста мисао веЈ» о/1 9 година налази у програму раднкалном. Само другим речи ма, ту се тражи то исто — ује дињење раскомаданих срн. земаља. Ето узмите и прочитајте у радик. програму одељак VI о вој сци и одељак VII о спољној политици. И не само да та идеја стоји у радикалном програму. Њу носи у срцу сваки прави српски радикалац, и у томе радикали, ако

не претеку либерале, али иза њих за цело неће заостати. Мислите ли да је друкчије код других наших странанака? Боже сачувај. Све оне заједно хоће уједињење Српства. У томе начелу међу њима нема разлике, 2. Мислите да је идеја уједињења само пријатна забава младићске Фантасије ? Каква заблуда ! ! ! Та се идеја, господо, негује у нашој књижевности и о њој постоји читава засебна литература. Ту идеју ћутећки (јер положај захтева) носи у срцу свака сриска влада. Почињући од кнеза Михаила, владалачки срп. нресто постао је носилац и поборник те идеје. Бели двоглави орао наш значи уједињење свију српских земаља. Та је идеја уписана на нашој државној з>*стави, она је урезана у наш државни грб, она је истакнута на наш владалачки скиптар; ми не можемо ни да замислимо српска владаоца, који уЈедно не би био и носилац идеје српског уједињења. Та идеја уписаеа је у наше књиге, школске, црквене и све товне. Њу проповеда учитељ у школи, проФесор с катедре своје, свештеник са света амвона свога. Ту идеју испричали су наши приповедачи, њу су опезали наши песници; њу гуде, буде и проносе гусле наше; њу проповеда седа старица искупљеној својој зује на ћепенку своме^фости за" натлија српски, њу понавља и подгрева сваки српски сељак, наздравлЈајући један другом: „Ове године овде, а до године да бог да у Сара}еву или у Призрену"; њу шапућу молитве наше; њу причају наши царски храмови и задужбине; њу опева неумрла несма српска, њу жуборе наши потоци, њу шуште густе планине нашс; њу певају и саме тице певачице у зеленим луговима срп ским. Јес господо , мисао свесрпског ослобођења и уједињења ра ђа се с нама и ми је усисавамо још с млеком мајчиним, а кад нас положе у гроб, прна земља не затрпава с нама и нашу свету идеју — она остаје и живи даље у деци нашој. Те ће иде.је нестати кад се једном оствари, или кад нестане и иоследњег Србина. Господо колеге! Верујте, ово није излив упаљене родољубиве фантасије, но ресултат хладна, мирна посматрања. Та да није наш народ био таки, зар би он могао преживети све оне страшне катастроФе и нетовечно политичко, економско и духовно ропство!!! И шта има тако чудно и непојмљиво у овој нашој тежњи за уједињењсм сад у 19. веку, у

веку народносног начела и уједињења Немачке и Италије! И је ла могуће да ви, наши вајближи, наши толико заинтересовани суседи, не знате право стање ствари, но се чисто будите, и чисго се чудите, откуда нама сад „на један пут" мисао о уједињењу ! „Фремденб." изгледа заиста смешан и заиста омаловажава и себе и свој лист и оне које заступа, кад наш најозбиљнији предлог о Босни и Херцеговини сматра као шалу. Знате шта, господо око и изнад „Фремденблат", Босна и Херцеговина српске су земље. Ви их присвајате неправедно, но ви их неможете одржати. Било Србији билоЈ Црној Гори (нама је све једно) — те ће земље прићи и сјершити се и постати равноправне сестре у сриском братском колу. То ће бити, јер то бити има, јер то бити мора, па било раније или доцеије. Ако ви будете мудри па по цену тих земаља, које и иначе нису више, куните нашу неутралност и наше нријатељство тим боље за вас. Ие буде ли то — ресултат ће бити ипак исти. Босна и Херцеговина биће српске, са аустријеким пристанком, ако иде, про тив Аустро-угарске ако мора битиА кад једног лепог дана лаки донски и кубански Козаци наноје код Беча на Дунаву своје Д.1/ ВА »'X *л) X '<Ј Акг кј ххл ггјц гдЛј <С7ТГ"^сте у Угарске равнице где ће их нресрести српско братско „ура" — онда ће, уверни смо и тврдоглави „Фремденблат" бити наше мишљења да ствар не изгледа ни мало тако шаљиза као што се њему сад чиии. * Јес ми смо мали, пејака незнатни, шака људи спрам велике Ауотро-Угарске Али какви смо да смо, и колики смо да смо — шта нас је год. ми хоћемо српско јединство и знамо да то мора хтети и срц ска влада, и српски престо, и српске партије и све што се зове српско, морају хтети, јер то хоће српски народ. Ми смо такви и вама ваља с нама рачунати као с таквим. Рекли смо и опет понављамо. За Аустро-Угареку самоје један избор. Или да нам да Босну и Херцеговину по цену да јој неутралишемо и обезбедимо целу источну међу. Или ће нас сама Аустро Угарска натерати у редове руских Козака, и онда што ком бог да и срећа јуначка. Ми ово говоримо искрено! а кад полуслужбеном Фремденблату ово изгледа шаљиво — онда ево готови смо да се заједно и ми с њим смејемо, поздрављајући наше бечко-пештанске колдге, тек

нробуђеее од дубока сна, са срдачним, комшијнеким: Сгикп Мог&еп ! Сги1:еп Мог^-еп ! — Негг ^асћћаг ! — док једног прекрасног дана не загрми у расвитак кроз ненрегледне угарске равнице. Боже царја храни ! •» Господо! Биће вам тешко да учите под старост руски. алшш) лДптм! шкд ажв л« <3»

ВЕОГРАДОКК ВЕСТИ Жале се. „Српски Занатли ]а ц јавља како се Срби радници у радионици мононола дувана жале, да им се чине велике неиравде. Од како је за директора дошао г. Виљем Бадер, све стравци заузимају боља места, а Србе терају на најтеже радове, на трансиорт разних иредмета. * Руско паробродско друштво. Говори се да ће руско иаробродско друштво кнеза Гагарива, отворити у Београду иаробродску агенцију, где ће цристајати лађе тога друштва. Српска влада, веле, чиниће му све могуће олакшице. * Уирава вароши Београда решила је да се цена хлебу смањи од 19 на 18 иара данарских. Хлеб ће се месити и продавати по 20 пара динарских, сразмерно тежини од 1111 грама комад и то почињући од 6. о. м. * — Изасланици данас су стигли у Београд изасланици мађареке владе, да се споразуму у погледу штете, тто 10 О рГ^иЈ ! има ти на риболову услед регулиса њ - а ђ С!)Д гш-4. ОТЕОРЕНО ПИСМО р Госаодину Министру грађевина. Господине министре, Вама, као врховној власти, у свима грађевинеким иословима, обраћамо се ми становници калимегданске ул^це, молећи вас да свратите пажњу на нашу молбу и да се изволите одазвати нашем праведаом захтеву. Ствар је у овоме. По наредби надлежне власти почела се ирокопавати калимегданска улица да се изведе нивелација и на том крају. Први пут обележеао је колико се има скидати, и земља је на повеликом простору била већ дигнута. Откопавано је много, али околпе куће, како тако, још су могле остати употребљиве поред таког прокопа. Шта је било даље, ми не знамо, тек на једном видесмо, где се радници повртоиге и почеше понова откопавати места која су већ била откопана. Сад се ишло у дубину још једаред оиолико колико је прпи пут обележено. Тако је сад у калимегданској улици прокопан читав канал, дубок ваљда преко —- 4 метра. Све околне куће, међу којима има и нових, зиданих пре годи>ну две, остале су на обали тога канала и изгледају као да су на градском бедему. До кућа се може доћи сад само номоћу мердевина, а не може се унети ни вода, ни дрво, ни ништа, И ако овако остане и даље се потера биће упропашћен читав ред кућа нових и солидно зиданих. Ми нисмо енжењери, али колико као људи можемо видети и оценити, овакав рад ничим се не може правдати,