Мале новине

ротних великошколаца. Цена је 50 п. дин. ТЈепас у свом 24 броју, еем наставака, доноси : Кобна оклада од И. Девчића. — И опет о етаром Дубровнику од В. Клајића. — Књижевност хрватска ила сриска, талијанска. Уметност. — Сваштице.

СЛУЖББНИ ГЛАСНИК — Милутин П. Татић, про®есор, лесковачке ниже гимназије, родом из Новог Сада, у Аустро-Угарској, и иоданик исте државе, примљен је по молби својој, у српско поданство заједно са својом женом Персидом и малољетним сином Славком, изузетно од §-а 44-ог грађанског закона, но што је ноднео уредан отпуст из свога досадашњег поданства; Игњат Хирш, лекар у Београду, родом из Осека, и поданик исте државе, примљен је по молби својој, у српско поданство, заједно са својом женом Јеленом малолетном ћерком Ириником, изузетно од §-а 44 ог грађанског закона, по што је поднео уредан отпуст из свога досадашњег поданства; др Јанко Сенкијевић, контрактуални фнзикус округа пиротског, родом из села Черњеве у Галицији, поданик аусгро угарски, примљен је но молби својој, у сриско ноданство, изузетно од §-а 44-ог грађанског закона, по штоју поднео уредан отпуст нз свога дссадашњег поданства, — Манистар Финанције разаслао је овај распис свима царииарницама: Расписом 01 15-ог марта тек. год. Цбр. 1501 наредио сам, да се статистички извештаји о обрту сиољне трговине шаљу тромесечно. Истим расписом наредио сам, да се споменути тромесечни извештаја шаљу министарству по обрасцима, који ће се царинарницама разаслати, а дотле, док им се они не погаљу, причекају еа шиљањем тромесечних извештаја. По што ти обрасци још нису готови, и да се не би остало за дуго време без нужних података о спољној трговини, чекајући на те обрасце наређује^ свима па и тој царинарници, да спреми тромесечне извештаје онако, како је наређено у распису 15-ог марта Цбр. 1501, али по обрасцу, но коме су до сад извештаје склапале. По новим пак обрасцима почеће скла-

пати извештаје о снољној трговини кад добију њих и наредбу, да по њима извештаје склапају.

СМЕСИЦВ — Против пушења. У Француској се образовала „лига против злоупотребе дувана," којаживо агитује 1-ротив пушења. Ово друштво је зећ држало низ предавања и издало је више брошира, у којима су нокупљене изреке из старијих и вовијих дела о пушењу. Незадовољно тиме, друштво се обратило и чувеним иисцима и питало их шта мисле о дувану. Већина од ових одговорило је преко нисма. Само један од понуларнијих писаца, Вурже, у своме одговору сгавио је услов да се његов одгово,) не предаје јавносги. Од осталих чувених писаца само су се двоица изразили у корист дувана. Емил Зола нише, „како је, истина, пре десет година услед лекарског савета оставио пушење, али не верује да пушење шкоди мнтели генца и човечијој душевној мбћи, стварања" Ако је геније невроза, онда зашто хоће да је лече! Савршенство је тако досадно да често жалим што сам се одвикао од дувана." Франсоа Копе нише: „Нисте се обратили на правуадресу. Ја много пушим. Од моје 19 године — сад имам 47 — палим сваки дан цигарете, које одмах поеле првих димова бацам. Док се не докаже противно, ја сматрам дуван као надражење за рад и снивање а као што се зна, за песнике оба ова појма значе једно исто." Александер Дима син одлучан је противник дувана: „Дуван, који сам већ толико година оставио," нише он, „по моме уверењуг је поред алкохола најопаснији противник интелигееце. Али ништа неће моћи спречити злоупотребу ду вана, јер су глунаци у већини и дуван код њих нема шта да уништи. Али пошто се ваше друштво не обраћа глупацима то нека покуша да увери паметне." Емил Ожије иише кратко: „Нисам никакав лекакар. Све што могу рећи, то је, да сам после пушења од четрдесет година морао да оставим ово слатко заносно средство, јер би ме брзо довело до ивице гроба." Ни октав Феље ни]е мање одлучан. Он иише: „Бао сам страсан иушач и имао сам муку докле сам се од њега одвикнуо. Али ја сам на то

на оне који у почетку мисле да то никако није за њих намењено. Али после свију бура грануће лед< сунашце слободе, а земља, окупана крвљу и сузама, подмладиће се и замирисати Још придика не беше како ваља ни изговорила ове последње речи, кад их заглуну и наткрили други нечвји крупан и јасан говор, у коме се управо изгубише последње речи приликине. — Ништа, бога ми, ама је теби кажем — викао је глас, и ја одмах познадох да је то гласина некаква сељака — ништа то не значи под бе лим богом, на ето живи били па видели. Ти мислиш где је он цар, па сад код њега све што рекне то нешто мора да значи. Боже сачувај ! Човек је човек па макар се и цар звао. Жислиш ти пита вино у чију гл|.ву улази. Накитио ти се он мој браЈко исто као оно ми зимус око казанице, на што му прво дошло на ум то и рекао, а беспослени људи узели сад испредати, те значи ово, те значи оно; — не значи то, брате, ништа, под богом, иа то ти је Тек што сељак, кога нисам могао видети у оној гомили, изусти последње речи, зачу се некаква ра лава, нескладна музика

Ја се тргох. Отворено крило на мом нрозору њишкало се полако, шкрипућући, а свеж јутрењи поветарац вејао је у собу кроз прозор. Пред самим прозором мој млекаџија и слушкиња нешто су се гласно нрепирали око рабоша. .... „Ја ће ли те лжем, жив ми господ, двенајесе оке си земала... ете туј је зарезано. викао је млекаџија. — Море, не вичи толико, часан те убио , пробудићеш господина, рече слушкиња и повуче га за рукав даље од прозора.

са свим био принуђен пошто су код мене били учестали нервозни наступи. Дуго нисам хтео веровати, да је томе узрок никотин али сам се најзад морао о томе уверити. Према мојим носматрањима, дуван је нарочито опасан са нервозне људе. Он у почетку изазива лако и пријатно узбуђдње а иосле води сањивости. Он убија душевне еиособности. Против његова дејства мора се употребити реакција, која снагу воље заморава."

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 8. јуна Вукурешт. Краљ, краљица и престолонасљедеик путују у суботу инкогнито преко Беча у Берлин, да присуствују венчању престолонаследника Вилхелма Хохенцолерна. Букурешт. Скупштина је усвојила конвенцију између Француске и Румуније о заштити Фабричних марака. Брисел. Јуче у скупштинској седници Бернар је потврдио прекјучерашњи говор и правдо поступање владино. Поново се енергично бранио од пребацивања, да је конснирисао с агентима изазива-; чима. Полиција је носела улазе ј у скупштинску зграду. Цариград. Султан је предао Штраусу 200 Фуната као помоћ пострадалима од поплаве у Џонстовну. Штраус је одложио одлазак док му не дође замењеник. Софија. Прекјуче је у почаст српског посланика Данића, којије имао опроштајну ауцијенцију, био у двору ручак, на коме су били кнез Фердинанд и сви миеистри сем Стамбулова, који због болести није могао доћи. Кнез је у здравици дао израза поштовања и призиања заслуга Данићевих на учвршћењу пријатељских односа између Србије и Бугарске. Кнез је напио у здравље Данићево и изразио жељу да Бог одржи Србију и династију Обреновића и штити младога краља Александра. Данвћ је заблагодарио и изјавио да ако му је шпло за руком да испуни свој задатак, да за то има благодарити кнезу и његовој влади. Данић, је испио евоју чашу у здравље кнежево.

и сваком срдачни одпоздрав и архипастирски благосло:!. 8. VI. —1889у Београду. Архијепиокоп Београдски и 1 Митроподит српоки МИХАИЈГБ

КАЈ1ЕНДАР Иетак Православни: 9 Ђирил арх. Католички: 21. АдоЈзије. Сунце И8лази 9 јуна у 3 с. 47 м. Сунце задази у 7. с. 48. м. Меме месеца : Последња ччтврт 9. Дан је с почетка 15 3 / 4 сати, а ноћ Ву 4 с. пошто нарасте још ва 15 м., иде поеле на мањак и окрЛа на 15 15 с. и 34 м., а нок 8а сата.

Ред примања по министарству Министар унутр. дела: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр ДЕла : четврком од 11—1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и празника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; еваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 чаоа пре подне. Мнн. нривреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне Ммнистар Финанције уторником и нетком од 10 — 12 пре подне.

Ред цензура по новчаним ваводима: Привижегована народна банка, понедељака среда и петак. Беогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и пхтедњу понедељак и четвртак Српока кредитна банка понедељак, среда петак и субота.

БЛАГОДАРНОСТ Многи добри Хришћани пријатељи и поштоваоци Наши, свакога реда и звања са свих крајева Домовине и ван ове, имали су доброту честитати Нам долазак у другу Домовину и повратак Наш на управу наше свете цркве. Оптерећени пословима не можемо,да свима и сваком иосебице одговоримо. За то смо се нашли иобуђени, да свима и свакоме путем овим изјавимонашу срдачну захвалност на њиховом пријатељском, побожном сећању, лепим и родољу бивим жељаиа, шаљући свима'

К У Р О Дукат ®.61 Наполеон Српски лутријски 3% лозови 36'80

СТАЊЕ ВОДЕ 3а последаа 24 сата од 7 8 о. мес. вода је опала за 16 сантим. колика је вода пролаз испод ћупраје 7. јуна 3*48 10'53 8. јуна 3'34 10 - 68

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 8. јуна 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак вавдушни (на 0°]

Температура ваздуха (С°)

Влажност ваздуха (релативна)

752,71 м. м.

18°,7

750,05 мм.

27°,0

Ветар | правац и јачина) тишина

југојуго-за- паднн слаб

Максимална температу>а 28°,9 Минимална температура 15°2 Време : лепо.

шишшпниишшшпјцишшшиишнштшшЈИП