Мале новине

доведа Београд да га зустријски војнички бродови бомбардају. 3. Дошао је други сриско турски рат. Држање Аустро-Угарске ту је било још црње и горе. Ту се оеа јавно обележила кан непомирљив српски душманин. Она је ставила утиматум да сиречи прелазак српске војске у Восну и Херцеговину. Она се јавно истакла као сила. која полаже право на две срп. земље. То је узбудило против ње српска срца. 4. На реду је берлински кон грес. Наши ратни савезнициРу си — напуштају нас. Мудре руске дипломате изреком упућују г. Ристића: „ идите г. Андрашију. и Нејака, уцвељепа Србија долази пред Аустрију, свемоћну услед Бизмаркова пријатељства и ту настаје право кајишарско уцењивање. Аустро-Угарска при стаје да нам изради оно мало Врање (ет Масћеп ТУгапја) али по цену нашег потпуног економ ског заробљења. Аусгриском иомоћи Србији остају земљт (па и то не све, на пример трнск. окр. и предео скоро до Приштине) које је извојевала крвљу и оружјем својим, али по цену да сами себи метемо економску замку на врат. „Кољи се еконоски," довикнула нам је наша сусетка Аустро-Угарска и јадна, мала Србија морала Је сама себи забости економски нож у груди. Политички стекли смо независност од Турске, али економски ми смо постали истински вазали аустриски. По ту цену продала нам је наша сусетка своју потпору да спасемо за се крвљу купљени Пирот и Врање. Но то би се још дало које како и изравнати, да се на берлинском конгресу није десило, нешто, што је између Аустро Угарске и срнског племена бацило крвав вож и душмански их за вадило за дуго и много, можда за навек докле год буде трајала та кобна јабука раздора — Аустро Угарска је узела српску Босну и Херцеговину. Тиме се АустроУгарска обележила као опасни противник српског јединства; као грабљив сусед од кога прети о пасност будућности и опстанку нашем. Окупација Босне и Херцеговине направила је прелом у односима и осећајима срп. племена спрам Аустро Угарске. Српско племе, у вековној борби с Турцима, било је свикло да у Аустрији гледа заштитницу своју. На међи запада и истока вечно зараћени с Турцима, Срби су се сматрали као хришћанска авангарда на истоку, као мртва стража цивилизоване Европе. Па како је Аустрија била ту прва и најближа велесила европска, то је српско племе природно њу и сматрало као пријатејвску, наклоњену силу, готову да му се

увек нађе на невољи , пошто се Срби и не бију само за себе, но и за целу Европу. Крвави ратови Аустрије иротив Турске у 17. и 18. веку, ратови у којима су увек и Срби живо учествовали, посејали су, однеговали и разви ли су ту идеју. Окупација Босне и Херцеговине све је то ишчупала. Српско илеме видило је сужасом, да јеАуетрија исто тако опасна његовом јединству и слободи, као год и Турска, још и горе но Турска, јер од Турака имали смо само да се бојимо грубе војничке си ле, док Аустро-Угар. дејствује и и другим „цивилизованим," много оиаснијим средствима. Аустро-Угр. ушла Је у Босну и Херцеговину. Србијн и Црна Гора, с крвавим срцем и стиснутим зубима, присуствовале су н е м о томе страховитом черечењу мајке Србије, сматрајући то као друго Косово свој< Ј . Улазећи у Босну и Херцеговину, Аустрија је узгред пстребила цео један крај српски Кривошије су кнле Формално истребљене и расељене. Окупација је свршена и отровна биљка не. помирљиве душмааске заввде бујно је никла. Српско племе и Аустрија постала су два крвавп душмана. 5. Ово крваво душманство одмах је почело избијати у разним облицима. Свесна својих победилачких тековина, отетих од Србије у Берлину и Бечу, Аустро Угарска похитала је одмах да се користи својим економским господарењем над Србијом. Одмах на првом кораку „пријатељица" Аустрија тражила је од Србије, која је тек била извојевала своју политичку независност да сирам Аустрије заузме пот чињен, вазалски положај, да призна трговински уговор. који је још пре 100 година за њу, као турску ировинцију, закључила Турска. Спрам независне кнеже вине Аустрија је поступала као спрам Турске вазалне покрајине. И кад Србија није могла повити врат и признати да за њу важе уговори које је још пре толико година Турска везивала с Аустријом, наша пријатељска комшиница жестоко се нарогу шила и одмах запретила затварањем граница. Кнез Милан већ је био тада нагнао свој владалачки брод аустријске воде. Г. Ристић морао је поднети оставку, а на владу су дошли консервативци, људи склони да и сами седну на кнез Миланов брод и да га отисну на аустриску пучину, с пуно поуздања да ће имати поспешан ветар и да ће бродити мирно, срећно па и по земљу корисно. -*•••►Грчка штампа о Србији Атински „Акрополис" од 30 априла о. г. доноси овај допис из Веограда. „ После косовске катасгроФе Срби су пала под турски јарам и робовали око 400 и више лета до првих година овога века, над су опет устали и за дуго време борили су се иод јуначким вођама, Карађорђем и Милошем, победили, пали и опет стали док нису извојевали своју независиост, која је пре седам год. и крунисана достојансгвом Краљевиие. Све ово важи нарочито за поду навску Србију, која је због њеног геограФског положаја била много више изложена свакидашњим опасностима но брдовита Црча Гора, која је зато и одржала, тако рећи, неугашену независност своју кроз векове. Сваки ће ненристрастан нризнати да је с р и с к и е л е м е н а т на балканском полуострву водио СКиро трајну борбу у овомг веку а увек јуначки и н отвореном иољу и плацинским устандима. Нарочитоје Црна Гора одржала своју славу и своје јунаштво бепсрекорно; на жалост носледњи рат Срба противу Бугара био је несрећан у сваком погледу за Србе: но ово не значи и да је сраско јунаштво изгубљеио и да су већ Срби изгубилн сваку вредност. Ако су изгубили Французи своју вредност зато што су сасвим нобеђени од добро уређених Немаца, изгубили су и Срби углед свој, што су управљачи о.ног несрећног рата водили у напад много мање војске од Бугара и еа муницијом за само пет дана. Ми познајемо Србе као један млад народ, иун снаге чилости и отпора. Неће млого време нроћи, каха ће они дати достојва доказа својестварне вредности. — Пораз ма колико да је горак и злогласан инак даје поуке неизбежне младим народима и новствореним државама. М1 примећавамо да има много историчне сличности између Срба и Грка. Изгледа да нас та кста судбина, и добра и зла, прати об >је од пада Цариградског, Косовске катастроФе и кроз хајдучке векове и борбе за независност на до данас; велика словенска Фамилија као да је оставила Србе на сопствену срећу, као што и Грци стоје на овом свету сами као раса и племе ; ко зна да околности и судбина нису одредили та два народа да се вежу пријатељством и љубави те да буду моћније, но што могу и сама браћа кад се вежу? Зар много нута пријатељство није се показало снажније од братства. Докле год околности и интереси моћних усамљују Србе од својих снажних рођака, докле год се законо деге једие иородице ставља на горком иоложају пасторчета, дотле ће и нријатељсгво између Срба и Грка бити и срећво и нераздвојено. Срба и после оставке краља Милана не верујемо да су изашли из усамљеног колосека на која су их осудили виши интереси руске политике, и зато мислимо да можемо ми Грци да утврдимо пријатељске везе са Србима. — Нема сумње да ће на косовску светковину бита звати са свију меета да учествују, Било би и жељено а и ствар вишег интереса кад би што више Грка дошло од имућнијих — и од свију редова грчког друштва; та светковина тужног спомена није само српска она је такође и грчка јер нас подеећа на пад цариградски, којије најсличнији катастроФи косовској; међутим ми ћемо нашим живам саучешћем својим заслужити симпатије Срба, пријатељство и везу нашу међусобну. Немојте заборавити да Срби чине припреме за подизање плоче (може бити обелиска) успомени Риги Ферејцу. Дођите дакле да један другог нознате; дођите да се побратимите (После овога долази програм светковине).

Као што дознајемо доћи ће млоги ' из Црне Горе у Србију да заједнички светкују са својом браћом Србима, плачући иа катастроФИ, радујући се на народаом препорођају. — Желимо да после Црногорацв буду што више Грка дошли. —

БЕОГРАДСКЕ ВВОТИ „Лазар." Трагедија Цветићева „Лазар спремљеиа нароито за косовску ирославу, неће се приказивати у Крушевцу, као што се у први мах миелило, већ у Београду Као што смо већ јуче јавили, насловну улогу приказиваће г. Адам Мандровић равнатељ загребачког земаљског казалашта Одбору за коеовеку прославу замерити је, шгоније иодесио да се Дазар" приказује у Крушевцу, где ће се стећи о г р о м н а множина нашега света и странаца, нарочито преставници нагиих ошитина. Млслимо дајош ниједоцкан да се то поправи. Навнадно нашој белешци о свечаном скуиу Српске Краљевске Академије 11 о. м. у спомен косовске петстогодишњице јављамо, да ће овај свечани скун бити у сали Велике Школе у б сахати после подне и да је праступ сваком слоблдан. * Личне вести. Г. Никола Си«еоновић Милан, редитељ земаљског загребачког казалишта, путујући за Беч, стигао је јуче са својом госпођом у нашу престоницу, где ће се бавити десегак дана. Г. Милан, одлична снага глумачка а врло одлична снага на загребач. казалигату, познат је и аашој публици са свога ангажмапа на на нашој иозорница ад ире тринајест година, * Оболео. Г. Тоша Јовановић, редитељ краљевског срнеког народног позоришта оболео је те с тога неће моћи ни учествовати у насловној улози Цветићеве трагедије „Лазар" као што се у први мах мислило. * Стрељачки излет. У недељу 11 ов. мес. тачно у 6 сати пре подне биће скуп сгрелаца и гостију у башти Велике пиваре. У 6 и ио сати полазак уз пратњу кр. срп. војне музике на жељез. станицу, одакле ће се у 7 сати редовним — нишким — возом кренути за Раковицу. Истога дана биће и воз за шетњу до Раковице® * Претрес У овдага. штампарији Мате Јовановићаузаптила прекјуче полиција неке прокламације "у којима се Словени и Срби Аустро-Угарске позивају на побуну против ове државе. Прт кламације су биле лажно датиране из Београда. Истрага се одмах повела а кривци се већ налазе у притвору. (Ову вест добили емо из нрес-бироа.) * Подлистак. После скоро једномесечног прекида, који је моро настати услед поеледњих бурних догађаја подлистак „Београдске тајне" наставиће се сутра а прексутра продужиће се „Силазак с Престола" и излазиће даље редовно. *• П- Лојдова брнга. Пешт. Лојд доноси огроман уводни чланак у коме доказује к*?о је Бошњацима много боље под Аустријом, но нама овде у Србији, и како Бошњаци никако неће у заједнипу са Србијом Ми ће мо о овоме проговорити првои при-