Мале новине

је и боље кад је у пријатељским односима с Аустријом. Била је прилика да се и најокорелијим противницима АустроУгарске дедима докаже како је за Србију ипак најбоље да с Аустро-Угарском живи у искреним пријатељским односимаПа шта се радило место тога. Учињено је баш супротно ономе што је ваљало чинити. Аустро-Угарска бадила се на Србију са свом халапљивошћу изгладнела вампира и почела јој сисати свом снагом не само крв но и саму срч. кошчану. Користећи се добрим расположењем људи на влади, Аустро-Угарска је на један пут постала осетно надувенија и неумеренија у својим захтевима. Политичка независнст Србије и примљене обавезе у Берлину и Бечу вукле су за собом потре бу да се расправе и уреде мно ги односи измењени или тек створени тим новим политичким стањем на Балкану. На ред су дошла много крупна економска питања, као: а) Закључивање трговинских уговора. б) Грађење железнида; в) Регулисање саобраћајних односа помоћу четворве конвенције, г) Закључивање ветеринарске конвенције, и још многе друге ствари. А из свију ових послова, као и из потребе да се уреде нека наша Финанцијска питања, развијао, се нов низ Финансијских затака, јављала се потреба за велике државне зајмове , где је Аустро-Угарска неизбежно опет улазила у игру. У свима тим пословима и у расправљану свију тих питања Аустро - Угарска се понашала спрам Србије као завојевач спрам освојене и покорене земље, коју с нравом подвргава најтежој експлоатацији и грабљењу. И ако су Србија и Аустро-Угарска имале да уговарају као две равноправне уговорачке стране, Аустрија је у сваком уговору, у свакој конвенцији, управо у сваком међународном послу који је имала с нама, извукла за се лавовски део, нагонећи нас да се задовољимо трошицама које нам она добровољно баци. Да то постигне, Ауетро-Угарска се служила свима средствима, починући од дворских интрига и дипломатских претња, па до простог извртања Факата и ниске корупције. Занимљива би студија била да човек подвргне темељној критици све уговоре и погодбе извршене с Аустро-Угарском у овом периоду јер би сваки тај акт по казао на себи несумњив печат Оне превласти и онога притска који је моћна Аустрија вршила на нејаку Србију. То је донекле у своје време већ и учињено, писано је и о

нашем трговинском уговору, и о нашим конвенцијама, и о зајмовима и нашим читатељима, бар у главноме, познато је да је из сваког међународног посла, који смо имали с Аустро-Угарском, Србија излазила бар добро уштинута ако не и добро ошамарена а понегде није чак ни глава остала читава. Тако је мало по мало на економском пољу, у току 7—8 г. Аустро-Угарска успела да етво ри у Србији читав једа апарат да организује а целу једну систему, која ће у корист. великог суседа исисавати све привредне сокове краљевине Србије. Далеко би нас одвело да рашчлањавамо све те мере и припреме, којима је Аустро-Угарска поступно обезбеђивала себи неспречено експлоатисање Србије. Утврдићемо само ова Факта, 1. Аустро-Угарска поставила је себи у задатак, да економоки сасвим потчини Србију и да је тако привеже за се, како ће себи обезбедити потпуно економској господарење, што за нас већ у пола значи и политично ропство. 2. За ових 10—15 последњих година, она је на томе радила неуморно, а у току потоњих 9 година све је своје напоре на то управила, па веома много и ностигла. 3. У последње доба она се осећала већ толико јака, да је била почела отворено излазити са својим господарским захте вима. Ми смо с ужасом почели били осећати, да већ нисмо више госнодари у својој рођеној земљи. Бивало је нрилика где стотинама срп. трговаца из унутрашњости не могу да крену једног јединог агента-глобаџију, који поткрада цео свет, али кога штити моћна, рука наше сусеткиње. Бивало је случајева, где је г. СтеФани као разјарен лав упадао у срп. министарство привреде и подвикивао : „ кано сте смели давати неком белгијанцу повластицу за жигице ? * И српски чиновник морао се пзвињавати и правдати пред разјареним господаном. Био је други случај, где је други чиновник мислио да је у нраву да стукне слично мешање у наше чисто унутрашње законите радње, али с тога је одмах за тим морао летети дотичном министру на одговор, који му је срдито подвикнуо : ,,Шта, хоћете да изазовете економски рат с Аустријом?" Па како дотични чиновник није смео узетети на се да чак и „рат" и зазива — то је заступнику моћне пријатељице морао дати задовољење. Скунљајући све у једно, рећи ћемо да је држање Аусто-Угарске спрам Србије, на економском * Жигице (ааладрвца, машине) саствљају важан извозни артикл ауетро-угарски. пољу, за носледњих десетак годииа било тако, да је сваки свесан Србин у Аустро-Угарској морао гледати само опасна душманина своје земље и своје народносне будућности. Можда ће нам се рећи : „Па шта ви хоћете ? Деветнајести век, то је век економских освајања, Ваљда нећете тражити од Аустро-Угарске да се она брине о вашим економским интересима! Пало јој шака да вас цеди, па вас и цеди. Ко је вама крив што сте ви и довоно глупи, да се дате варати; и довољно грамжљиви да се дајете поткунљивати; и довољао страшљиви, да се дајете запла шити и довољно нвштавни да Аустро-Угарској иостанете економска крава музара ?" Јес, ова је примедба умесна. У оваким стваримапесничкаосетљивост нема места. Ово је век експлоатација. Ко кога ухвати — гули ! Ми од Аустро-Угарске не можемо тражити да нас она ј жали и штеди и да нам се она брине о нашим економским интереесима. Али тако исто нека и Аустро Угри не тра.ке од нас, да верујемо у њино у пријатељство; нека не траже да смо им благодарни за „доброчинства" која постоје само у њиној Фантасији, и нека се не чуде кад цеђена, вређана и крвнички кидана краљевина Ср бија гледа на њих као на грабљива и опака суседа, од кога јој ваља бити на опрезу. П. Т. Грчка штампа о косовсксј прослави Атински „Акрополис" од 23 маја о. г. доноси иод насловом „Српска Светковина" овај чланак: Велику ће светковину славити поеле три недеље братски нам срнски народ. 15-ог идућег месеца Јуна навршују се 500 година од злокобног Косовеког дана, на коме су Срби са својим Кнезом Лазарем, мада су се ју начки борили, од Турака побеђени и тако се њихова Држава сруши. На месту, где је битка била и Цар Лазар г .ао са својом јуначком војском, биће величанствен помен умрлим јунацима, и тамо ће се Срби хиљадзма са свију страна скупити. А после иет дана, т. ј. 20 Јуна, млади Српски Краљ Алексапдар биће свечано мироиомазан у стародревном манастиру Жичи, где су се у старо време српски Краљеви и крунисали. Лако је дакле појмљив значај, који се од стране Срба придаје овим светковинама за чије се што величанственије обављање већ толико труда улаже. Субинасрпског народа, иу нрошлости и за будућност, ни пошто није за нас Грке индиФерентна. Битка Косовсва, која је Турке оснажила, ускорила је јамачно у велико и иад грчке империје византијске. Ми и за садашњост и за будућност треба да желимо благостање и снажење српске Краљевине, јер само једна снажна Србија моћи ће, у сарадњи с Грчком, метнути спасоносну ограду шовинистичким зактевањима оних народа, који по себи незначајни, од кад су се

настанили на лепим Балканским аемљама, нису лрестали;, за ово осам до десет векова, да муте мир народа који од вајкада ставују на Балкану. Срби су нам, дакле, природни наши савезници и иријатељи за Истоку, и зато треба да употребимо сваку нрилику, која нам се даје, да се боље упознамо и сњима и са њиховом зегљом и да им нружимо јаснжх доказа симпатије и пријатељства нашег сирам њих. Треба дакле не само влада да буде заступљена на овој светковини, у којој ће и иначе, како нам кажу, бити звата .од срнске владе, него би добро било да тамо иду и лица приватна л. Један излет до Београда и Косова у ово летње доба биће с једне стране врло пријатно и забавно путовање, с друге пак стране испуњавамо једну приЈатељску дужноот спрам једног симпатичног и од вајкада пријатељског народа, скојнмтолико заједничких интереса имамо, а ништа нема што би нас могло ма у каквом питању одвајати. Зато и изражавамо жељу да по неки од наших имућнијих суграђана предузму ово нутовање, кад се овака једна изврсна прилика дај .

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Калашљење богиња. И данас од 3 до 5 часова по иодпе клламиће се у оиштинској кући богиње на деци која још иису каламњена. % Заинмљиво, „П. Лојду" телегра®и- • шу 8 ов. м. из Београда ово : „Пера Тодоровић ирети влади да ће изнети на јавност сензациона откровења из живота садашњих министара и њихове тајне плааове и вамере, само ако се они и даље ионашају ирема њему непријатељски, Онће даље од речи до речи изнети више писама и докумената у потврду својих казивања. (Не анам коме имам да захвалим што се толико интересује мојом маленкошћу, тешиље у страпе лисгове овако занимљиве телеграме. Оно могуће је, да бих ја доиста имао да износем веома ивторесна открића о плановима неке господе, али св како стоји ®акт, да ја нигде , ни усмеао ни иисмено нисам вретио садашњим министрима. да ћу их наиасти, ако они меие буду и даље нанадали. (П. Тод.) * — Улазнице за јавно нредавање г. Раше Милошевића на „Булевару* које ће се држати дапас у недељу могуседобити код г. Валожића, књижара, Ћурчића књижара, Аћимовића књижара, Јевте Павловића и комп. Тадића и Ајдарића трг. Јоце М, СтевановићС трг. Пере Павловића нњиговесца Ивана Јанчића трг. Ур. Днев Листа, „Ур. Н. Дневника" „Ур. Срн. Занатлије" код Игњата Даничића трг Мике Банковића трг. на Сава, Стеве Мијатовића грг. ва Сави, и код свију чланова главног управног одбора „Занат. удружења." * — Окружница иинегра спољних послова. У „П. Лојду" читамо ову депешу бечкога „коресподевцбироа", датирину 8 јуна у Софији : „Сриеки дипломатски агенат Данић еаонштио је данас бугарекој влади окружницу српског министра спољних послова, која Формално демантује најновије алармирајућс вести које су из Београда јављене извесним листовима У исто време окружница конставтује да сраска влада никако не нЛмерава мењати своју саољну иолитику , но на ирогив да &е и даље иКи досадатњим аутем. а