Мале новине

не за то да истинеки врше службу и .другима помогну — но само да одуже порез. А такво мењање ни мало није корисно, но и штетно. Таки људи гледају да се у свакој прилици заклоне и веле: „а што да гинем; још мало док одужим порез па ћу ићи кући." Наша ногранична одбрана, дакле, није никаква одбрана и ето то је узрок очолико честим м усаеганим арнаутским уиадима. Наши суграђани, који живе поред границе турске, а за чију се безбедност сувише мало или готово ни мало нико не брине, били бч тек онда обезбеђени, кадби се погранична стра на наоружала мартинкама или берданкама, а таквих пушака има доста које узалуи труну ио н»шим магацинама и које држава не може да уиотреби на наоружаље војске, пошто их нема у довољној количини Сем тога ваљало би да се стражари боље награ^е, и то стрш*р бчр с 30 а буљубаша с 42 динара месечно, те би се онда свакоме милило служити, бранити и чувата оно што му је поверено. Најзад стражари не смеју се мењати; за њих ее не смеју узимати људи Еоји ту долазе само за то — да одуже норез и да служе као од беде, већ на тим местима треба људи, који ће остати сталио и предано служити ствари, којој су се посветили. Ето, нас брига мори од арнаутских наиада и како да се од њих одбранимо. Ја изнех како мислим да је најбољи пуг за то, а на позванима је да о овоме коромисле па нађу и бољег и јевтиаијег начина. Само овај мој предлог свакојако неће бити на одмет, ако се озбиље води рачун и о народу овога краја. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Иарни трамвај до мисирских пираиида Мисирски кедив дозволио је да се направи иарни трамвај из Капре до мнсирских пирамида. Ово у осталом није први парни трамвају АФрици, јер их има у Алгиру и енглеским насеобинама. —Источњачки појмови. Два Мухамеданца с далеког нстнка дошли су ту скоро у Париз да виде то чудовиште од париске изложбе, о којем већ и њихове налме у чаробним источним неривојима причају читаве бај ке. За вме од 14 дана у том савременом Вавилону цослужила их је срећа те су већ више од десет пута видели председника ренублике Сади Кар нота. „Ала јелен и нристао човект^ј Француски емир," рече Мирза своме другу ЈусуФу. — „Није лош", одговори овај, али као да нема моћи ни силни блага ! До сад смо га увек виђали све с једном истом женом.Зар нема никакве друге?" —

КН.ИЖЕВНОСТ Ирилози ва сиптаксу српскога језика I. 0 надежима без нредлога Наиисао Пера Ђорђевић нроФесор (0штампано из 68 и 69 »Гласника" Срн Уг. Друштва) Београд. Штампано у штампарији краљевине Србије 1889. Цена 150 дин. или 75 новчића. Лазар, трагедија у пет чинова. На писао Милош Цветић. (Ова је књига награђена из књижевнога Фонда Илије М Коларца) I издање. Београд. Штамнано у штампарији краљевине Србије 1889. Цена 2 динара.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Београдска царинарница обзнањује следећу наредбу:

Налазећи да јс сместишне ексиедиције учињено отежавање тиме, што је при почесном подизању робе за увоз условљено лоднашање свих прилога (Фактуре и спроводног писма — ФрехтбриФа), а цељ би се могла и другим путем постићи, сувише, што је по садашњем остављено на вољу увозника, да приликом почесног ш дизања робе тражи коју хоће тариФу у иоступак, — замењује се д<>садашњи а уводи од 5 ог јуна 1889 овакав поступак : 1. У иријави (декларацији), којом бе оглашује роба на сместиште, треса, поред освалога што је нужно, нав писати још : која тариФа >а нрименда наплату царине, и којим посту пком да се изведе. Овакво означавање биће меродавна за почесне ексиедиције оне, кад се роба буде подизала са сместишта за увоз. 2. Овој прв битној пријави ваља додати све прилоге у оригиналу, ко јима се правда вредност робе, ако ова елужи за базис наилате царине, онако исто, како се то ради и за увозне ексиедиције, кад се наплати царине тражи по вредности. 8. При почесним евепедицијааЈа, т. ј. кад се роба буде оглашавала „са смес иштва за увоз", служиће за до каз вредности оверен препис првобитне декларације. 4, Оверавање прениса декларације, овлашћен од стране царинариице београдске, чиниће сано ше® књиговодотва смеотишног. И на сваком овако овереном нрепису интересована стран ка прилениће претходно по Г80 дин. таксених марака (1едан динар за само оверавање по тачки 12., 50 нара за преписе од стране приватних ио тачци 11., а 30 пара у име таксе за представку, коју ће ирздстављати сама декларација по тачки 1-ој ГУ-ог дела закона о таксама). 5- Прелаз. Коме је угодније може прилоге о вредне-сти робе на сместиоглашене од 15-ог маја 1889 год. до данас — приложити и сад првобитној деларацији, да после уз иочесно дизање приложи оверен препис те декларације која се од данас тражи. — Одобрава се: министру Финанције, да може 873'50 динара, које је био послао начелник среза колубарског, начелству окр. београдског, на име прихода добивеиог од крчмаринских марака још 17-ог јула 1886 год., па их Милан Филиповић. бив. и умрли благајник окружни нримио и упроцастио, расходовати као пронали, и то раходовање ставити на терет кредита, одређеног овогодишњим буџетом на вапредне нотребе целог правитељства, пе што се ова сума није могла нити имала од куда наплатити од умлог Филиповића ; онштини сталаћској, у ср. и округу алексиначком, да може од својих грађана покупити, по сразмезмери плаћања непосредног нореза, нрирез од 1754 динара уз оба полгођа ове 188Ј9 рачунске године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом састављеном за исту рач. год.

ТЕЛЕГРАМИ „МА.ЈШМ НОВИНАМА" 10. јуна Ангулем. Претрес против Лагера, Лезапа и Деруледа довршен је. Пресуда ће се изрећи у по недељак. Суђење је прошло на миру. Цариград. Царским указом вас ностављн се 142 члан државног основног закона. Овај члан од. ређује, да принчеви царскога

дома, који имају право на. нас леђе нрестола, не могу ступити у брак с особама друге вере нре, но што дотична особа прими нравославну веру Вукурешт. Краљ и кралица П У Т У1У тек сутра. Што до сад нису отпутовали, узрок је што је краљ мало био болесан. Париз. Јуче се сударио оријент експрес воз с иоштанским возом код Епернеја. Пет вагона разбијено, рањено је 5 путника и 2 чичовника. Беч. Више бечких листова у прокламацијама, које се нрекјуче конФисковане у Београду, виде интригу управл>ену на то да се у Аустро-Угарској дискредитују напредњаци. Цариград. Краљ Милан отишао је на неколико дана на острво Принкино, на мраморном мору, од куда ће отићи у Терапију, где ће провести лето. Берлин. „Национал-Цајтунг." у јављају из Петрограда; да је ве лики кнез престолонасљедник јуче отнутовао преко Берлина у Штутгарт. Он ће очекивати да се утврди време посете рускога цара код цара Вилхелма. Пловдив. „П. Лојду" јављају се од 8 т. да у Иловдиву образовало друштво за нотпомагање Македонаца. Беч. Целокупни заједнички буџет за 1889. заједно с бруто захтевима износи 132,224.339. Беч. „Фремденблат" вели: И но ред жестоких нанада на лигу мира и њене иагересе, јевронски положај непромењен је. Значи да положај није опасан ма да је иовећан палславистичким страс тима постао озбиљан. Ток делегација исто ће тако показати непоколебљиву љубав ка миру и лојалност Аустро-Угарске као и појачану бригу за аустро угарске интересе, и тврду одлучност да се опасност тим интересима сузбије. Букурешт. Велика се пажња обраћа на члаиак „I/ Јп(1ереп(1апсе Коитате, за коју се држи да кроз њу говори влада. У том чланку се не одобрава држање сри скога намесништва према АустроУгарској у погледу васпоставља ња велике Србије. Орпска влада треба да стане на пут иридентистичким агитацијама, које су више онасне по самосталност српске државе и одржање јевропскога мираБукурешт. Неосноване су вести неких листова, да су охладнели односи између Француске Румуније. —4 •♦*!*ПРИПООЛАНО* Уредиику „Дневног диста" г. Св. НичолиЛу у Београду. У овогодишњем 134. и 138. броју вашега лисга штампан је некакав *) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара

члапак под наслозом „ Критички иреглед, и а са потпксом: П Д. Рог" ПонЈТО се тај потпис подудара са мојим именом; пошто у српској кшижевности нема ни једног другог писца, на кога би се тај потпис одаосити могао, него само на моје име; пошто људи, који раде у вашем уредништву, уверавају оче, који их питају, да сам заиста ја поменути чланак написао и за ваш лист дао; пош го сам дознао, да је тај чланак писан у вашем уредништву и да је са оним ФалзиФикованим потписом у вашем листу штампан с намером, да се моје име и моја личност компромитују; пошто ја иит сам сарадник вашег листа, нити сам поменути чланак нанисао ни потнисао, а још мање га дао вама за ваш лист; и пошто сам намеран да тужим кривца због ФалзиФиковања то вас, господине Николићу, одговорни уредниче „Дневног Листа", овим јавно позивам: 1.) да у своме листу изјавите, да ја нисан писац поменутог чланка; 2.) да спречите даље употребљавање поменутог ФалзиФИКованог иотписа у вашем лвсту; и 3.) да у своме листу изнесете на јавност име кривца — ФалзиФикатора — да га ставим под кривичаа суд због ФалзиФиковања. Ако то не учините — што сте по закону као одговорни уредник дужни да учините — енда ми неће друго преостати, него да вас као одговорног уредника тужим због ФалзиФиковања, што ћу и учинити. Београд, 9, јуна 1889 г. Душан Рогић.

КАЛЕНДАР Понедељак Правоелавни: 13. Онуфрије Петар атон. Католички: 21. Алојзије. Сунце излази 9 јуна у 3 е. 47 м. Сунце залаии у 7. е. 48. м. Мене месеца: Последња четврт 9. Дан је е почетка 1о 3 / 4 сати, а ноћ 8 1 / 4 с. пошто нарасте још за 15 м., иде после на мањак и окраћа на 15 1о с. и 34 м., а ноћ за 8V« сата.

К У Р О Дукат 5-61 Наполеон 9-39 Српеки лутријеви 3°/„ лозови 36'80 СТЕДИШТА Отворена. над имовином: Васе Динића и другова, кројача из Баограда, до 6 јула Саве Јовановића, бив. каФеџије у Прокупљу а сада у Скопљу, до 26 јуна Траже се нас љедници масе Васе Стаменкоћа из Зајечара до 9 августа. ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 11. јуна 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак вавдушни <"аа 0°]

748,66 м. м.

747,54 мм.

Темпврату ра ваздуха (С°)

18°,0

25»,0

Влажност ваздуха (релативна)

Ветар 1 правац и јачина) југојуго-ис- точни слаб

тишина

Максамалиа температура 26°,3 Минимална температура 153,° Време : облачно; лепо. Киша 10. јула свега 0,3.