Мале новине

јих, како би и еличније и милије било, да га чивимо на оном истом месту и пољу, на коме очи пожреше живот свој, на оном олтару, на коме они принеше домовиаи својој срца своја и крв своју! Али кад нам не бијаше суђено, да то можемо, онда — хајдмодушом сво јом, овако светињски и ноносно раздраганом, да прелетимо часком у оне крајеве нашега народа, у којима је и сакована па на жалост и здробљена она светла круна царевине срнске, те да на самом огњишту српске славе и снаге, бадимо тихи поглед и на народ, који могаде и умеде да себи избере. онако одлично меето међу суседима својима. Тамо , — а то није много ни далеко одавде — иза високих и дугачких Крапачких гора, богатих сиротињским и царским благом : сољу и златом, иза тих великих гора, где је сада Галич, Пољска, и голема Русија, — тамо је и некада као сада, боравио огромно велики народ, који ми данас Словенима зовео. Па како народ кад преиупи домовину своју, или му земља слабе хране даје, или га мука на дому присили, или га туђин са огњишта крене, почне се из најире слабије и у малом, а после све јаче и више из поетојбине и завичаја кретати у ону страну, куд* га или изглед на бољу срећу зове, или га сила са еупротне стране иотискује, — т»ко су и ти Словени из огромве своје ностојбине кренули на отворен им запад, и за неколико векова заузеше поступице све земље до Рајне горе и до Дуиава доле , а после иребродише и зелено Дуеаво и мутну Саву у земљу ондашње царевине визаптиске , куда их пожељиво мамила ова дивна питомина брда и долина, и чаробво призивало ово топло сунце, које белу пшеницу доноси раније него у њиховој сгарој постојбини, па се прелију по земљама новога имХангана, и у брзо поплавише еве до иза Спарте Ликургове. Ал ово премештање и селење Словена није било од јеаан пут, него поступице.и трајало је 400 година. У хисторији византиске царевине ми се с њима сусретамо у повећој множини сваких сто година- Тако их већ у половини Ш века налазимо настан>ене у облаетима царевине, па у ноловини IV века опет са Готима, у половини V са Хунима, али в ћ под именом Славина, у половини У1 са Обрима опет као Славини, и у иоловини УП тек са својим именом Срба и Хрвата. Тако у ово доба, у половини УП века, становништво целог полуострва балканског, од Дунава на северу, па све до Црног,| Белог и Јадранског мора у около, већ је било у огромној већини словенеко, те због тога тада, се и престоница царевине наумила била селити у Италију, која је у исту царевину онда спадала. Ако узмемо на око нарочито западну половину полуострва, у којој поглавито бијаше исти народ тада, који и сада, онда се та домовина амо настањених Словена простирала од Драве па све до Јонског мора и Архинелага. А та земља, као нова отаџбина словенека , својим створом изЈиеда као огромна озго сравњена могила , која се свуда па и на југ и север посту пице спушта ширином, колико јој и заравањ на средини широк. Јужни део, као присоје од те земље, мешао се највише са Грцима, који ову римску царевину као своју огласише, а северни део, као осоје целој земљи, дотицао се у золинама Драве иДунавасајош заосталом масом истога народа. Средњи део бијаше јужнима бедема, а севернима мета. (свршиђе се)

ЗАПИС У СПОМЕНИКУ К0С0ВСКИМ ЈУНАЦИМА •ЈКо ИМА Отцд н Синд и С катлго Д.Ч хј , Јмнн -к ! Овде у Крушевцу, негдаЈпњој престонаци Цара Лазара. На Видов-дан петнаестог јуна, године од рпђеља Христ^ Спаоитеља тисућу осам стотина осамдееет девете. На дан, кад се навршује нет сто тина година од пропасги српскога царсгва на Косову. ПО КЕЛОСТИ БОЖТОЈ И ЗОЉИ НЛ?0ДЕ0Ј КРАЉ СРБМЈЕ ЛЛЕКСАНДАР ПРВИ У прусуству Својих Намесника, Владе, Архијереја, представвика државних влаоти, народа, свештенства и војске Пол.'ЖИ темел, овоме Сиоменику народне захвалности ЦЛРУ ЛЛЗАР7 И П,ЕГОВИМ СЛАВНИМ ЈУНАЦИМА изгинулим на Косову на Видов-дан 15, јуна 1389. храбро бранећи Отаџбину, Веру и Слободу српскога нарола. „Д а се причд и приповјвда, Док је људи и док је косова !" КРАЉ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ПРВИ с. г. Краљевеки Накгесници Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. ј Бели Маркови^ с. р. лрхијеписвоп Веоградсии и Митрополит Српски МИХАИЛ с. р. Долазе аотаиси чланова владе. Кетет града Крушевца^ Сава Поповић с. р. КОСОБСКЕ СЈ1АБЕ (Нарочити изпештај „М. Иовина") I Од Београда до Ерушевца 13. Јуна пред 11 часова у вече кренуо се из Београда редовни путнички воз, пун гостију за Крушевац. Вече је било дивно, свеже, а вагони пуни веселих, расположених гостију Што је оживљавало цело друштво, била је иеема и музика. Овим возом игада је војна музика за Крушевац и свим путем свирала дивне песме и маргаеве. Осим њебило је још и приватних музиканата. Уз то још нашли се и младо коло певача, од велико1иколског певачког друштва „Обилић," које је такође путовадо за Крушевац да суделује у светковини. Веселе песме ове младе браће слушане су с особитим задовољством. Уз иут се десило нешто што је унело још већу разноликост у веселе путнике ма да сама та ствар по себи није била весела. Док су млади певачи „Обилића" извијали своје лепе песме, уђе у њина кола човек с вијолином под мишком, круцан, смеђ, али му се ипак могло познати да је Фараонов потомак, како се код нас вели. Он измоли дозволу да и он нешто одсвира и отпева, што му је вољно дозвољено. Свирач седе, удеси своју вијолину и викну танко гласовито: „Глас се чује: Дидић Љуба веди Пет година свет не гдедам беди Пет година, ах Србине брале На мом гробу свеће се не пале, Нити вином да га ко прехије.

Од како ме Краљевица крије Сузе нема да ми на гроб кане Грма нема да бар тица стане, Да у зору славуј ми отпева Да л још Србин о елободи снева. Ми ћемо доцније донети у целини опу просту, али дирљиву песму, Овде ћемо рећи само толико да ј<* песма саслушана с пажњом и да је певач морао два пут да је нонавља. Какав чудан удес, да баш овом приликом, на пугу за коеовску прославу чујем први пут ову песму (П ва се на глас „Бранкове жеље") Так ) у веселој граји стигло се у Сталаћ. Било је у расвитак. Излазећи из вагона музика је одсвирала комад два што се дивно разлегало у јутрењој тишини. У Сталаћу било је довољно и кела и Фијакера. Гости су сваки по вољи могли узети што ко жели, па се онда у дугом низу сва кола кренула лепим глатким путем правце у Крушевац. Пут вијуга све поред Мораве. С десне стране пукло широко поље, које се пружа чак до Јасичких виеова, дивно уређено, пуно зеленила и заруделе шенице. С леве стране пута дижу се брда, а где се брдо мало одмакло ту су вредни Расинци подигли своја села. Крај тих села пролазили смо баш у време кад се сељаци буде, устају. Неки пред кућом оправља нешто око кода; други изгони стоку; еељанке музу краве. Један сељо попео се на врх дуда па доручкује лаДних дудиша! Пред Крушевцем нађосмо у нољу тек избуђен војнички логор евију ро, дова оружја. То је војска која је дошл:< да суделује у светковини. Улазећи у варош нашли смо је окићену. У нашим телеграмима, од 14 о. м. већ смо споменуии све важније што се 14. Јуна десимо у Крушевцу. Овде ћемо само додатп још да је Т4', Јуна око 5 час. по подне стигао у Крушевац у пратњи два г. г. намесника и гг. министара Њ. В. Краљ Алексаодар. Дочекан је пуцњевом тонова и узвицима народа. У вече пред ноћ поскидане су све тробојке па свуда замењене црним заставама. У вече било је бденије у цркви Лазаровој. Но о томе опширније у идућем писму.

С ШЗСОВСКЕ ПР0СЛ1ВЕ (ТелеграФски извештај „Ма.тим Новинама„Круумвац ,*) 14-јуиа. Над темељом сноменика иодигнута настрешица. Коеовска споменицп украшена старим грбовима српским. На њој је ватнис: „Бог да прости све јунаке наше „На Косову који попадаше „Спомен овај што им народ дије „Незнатан је али од срцаје." Ерушевац*) 14 јуна. Краљ стигао у 5 час ва носле подне, праћен г. г. намесницима Протићем и Белимарковићем , министрима и осталом свитом. Дочекан бурним усклицима народа, који га је свег обасуо цвећем. Одсео у гимназији. Пред црквом доче као га митрополит с архијерејима, Од грађанства поздравио га Фи*) Ове две денеше стигле су у Београд 14 о. м. око 7 и по сахати у вече, а ми смо их примили тек. 15 о. м. у 6 сахати изјутра те за то нису могле бити увршћене у прошди број.

лшт Јовааовић. Пепачке дружиие огпевале химну. Пријем веома дирљив. Лрушевац , 15 ,јуна. Дан 15 јуна дочекан пуцњавом из тоиова. У 9 часова била служба но Србљаку у цркви кнеза Лазара. Послепарастоеа на трибуни пред црквом Њ. Високопреосвештенство митрополит Михаило држао леп говор, у коме је најзватније место кад се с модитвом обраћа нашим светитељима и мученицима, Лазару и осталима, да од Бога измоле обновљчље срнске царевине и уједињење раскомадана Срнства. Око 5 часова по подне кренула се литија од цркве и дошла на главни трг, где је снремљен гемељ сноменику косовских јунака. Нанред су ишле три београдске певачке дружине, за њима су ношени венци, а после њих И1НЛИ су новинари, месни нриређивачки одбор, свештеници из Крушевца и из целе земље, митронолит с владикама Јеронимом и Дучићем и архимандритима и игуманима из задужбина цара Лазара царице Милици и Впсоког Стеване« Њ В. Краљ с г.г. намесницима министрима и осталом свитом оФицирски кор, изасланици општина и остало грађанство и гости. Дошав на трг, Краљ, нрвосвештеници, намесници,министри понели се на трибуну одакле је ми(•истар нредседник г. Сава Груји!> држао кратак говор (донећемо га доцније). За тим је прочитан пергаменат, који ће се узидати у темељ споменику. Њ- В. Ш" 1 - 0 с митроиолитом и2—3 министра синтли у темељ, где су г. г. Валтровиић Ч. Мијатовић већ били спремили шта ће се у темељ узидати. У издубљен камен темељац ноЛижен је пергаменат, на коме записано ово : (садржину смо донели на другом месту). Од новаца мегут по један комад и један примерак народних несама. Г. Драгашевић држао говор (доноеимо га у евом броју) и отпеване химне, сневане за овај празник. Говор г. Драгашевића примљен е бурним одобравањем. Чееи из Прага и Београда, као и г. Велимир Тодоровић, ноздрављени е бурним : „Живели !" После је г. Стојан Бошковић читао прогласза купљењепри лога. Њ. В. Краљ први је праложио 2500 динара. Овим за данас завршена све чаност. гоеозеесжес

ВЕОГРАДСКЕ ВЕОТИ Парастос у саборној цркви. 15 о. м. пре подне билајеу овд. саб. цркви служба и нарастос погинулим јунацима косовским. У цркви је било пуно света. Приеуствовали су: општински одбор са с:м )јим часништвом, ОФицарски кор, чиновништво и грађанегво. — Преставништво женског друштва било је у црвини. Пред црквом