Мале новине

Краља Српског Александра I. — Више дружинских чланова донели су награде за ово свечано гађање, за које ће на стрелишту одредити аа какве их ресултате у гвђању дају. Ко би још од г. г. члавова и аатрита српских хтео да да награду за ово гађање, може је донети или поолати одбору дружинском данас по содне на стрелиште. Ако сами даропаоци не одреде за какве ресултате вају своје награде, онда ће то учидити одбор пре самог гађања. Позинају се г. г. чланови и гости да изволе доћи на гађање — на ову ириватну витешку забаву. Почетак је јтачно у 3 часа по иодне. За време гађања свираће мувика на стрелишту * Змај Јован Јовановић, наш оми љени песник. долази ових дана у Београд да као гост проведе неколико дана. Он долази из сремске Раванице где је био на косовској прослави. «г Жедезничке вестн. За привременог ше*а ва београдској железничкој станици, ПЈСтављен је г. Никола Јовановић, чиновник железничког одељења министарства грађевина.

Илашња аеиунске полиције. Од како се јавило да су у Београду штампане неке прокламације, упућене на народеу Аустро-Угарској да се дигну, од то доба земунска аолициска власт непрестано мотри еа поједине људе који из Србије одлазе у Земун. боје ћн се зар да они не пренесу прокламације и ивазову буну у АустроУгарској. Такав један случај десио се у недељу после подне с г. Корнелом Јовановићем, главним заступником оси 1 гуравајућег друштва „Грешем*'. Г. Корнел, који је био у Крушевцу на прослави, отишао је у Земун да Писма су била чисто тотовачког" 6а

трговачког рактсра. Ради тога је свратио у штампарију г. Мидогпа Грабовачког и ту сео па написао писмо. Још г. Корнел није ни кувертирао писмо а у штампарију улети земунски капетан г. Велш и рекне му како га мора одмах претрести, јер се лоанало да је г. Корнел пренео из СрбиЈе бунтовничке проклаиације и револуционарна писма. Г. Корнел шта је знао друго радити но се морао дати да га претресу, повазао г. Велшу спремљено писмо, који кад га је прочитао видео је да се пише само о трговачким пословима и да нема ниаакввх опасних и револуционарних ствари у њему. Кад г. Велш није нашао код г. Корнела ништа, он га је под надзором Једног по лицајца упутиодачека у Романчићевој башти а предузео претрес код г. Грабовачког, мислећи зар да су ту скривене прокламације и п«сма. Кад ни ту није нашао ништа он је после четири сахата чекања позвао г. Корнела и саопштио му, да га протерују у Србију. Том приликом рекао је, како они морају бити обазриви и како је свему томе крив г. Пера Тодороровић са својим „Малим Новинама" у којима пише тако, да се они морају бојати. Нама изгледа чудновато овако поступање земунске полиције. Чега се она боји? Зар полуслужбена гласила мађарске владе веле како се они не боје Србије и како Аустро-Угарска има врло лака срества да на случа) каквог заплета принуди Србију на неутралност; зар они веле да јој Србија није опасна — а овамо се боје, опасан им је један човек само за то што сумњају на њега да је пренео неве прокламације! Чудна плашња зекунсве подиције! А још чудније што

се толико плаши „Малих Новина" и њена власника код онолика уверавања иолуслужбених органа, да се не боје ни Србије. Ми им верујемо да се не боје Србије, али тек им она, овако мала, ако нс задаје страх, а оно бар бригу за сваки могући случај.

Данашња светковииа. У част миропомазања Његовога Величансва Краља Александра Првог, биће у нрестоници по свима црквама свечана служба, а довече и осветљење домови. * Забрана. Јучерашњи број нашега листа забранила је полиција због извештаја „Косовске Славе" , налазећи да су у извештају огледа намера да се нанесе увреда Њ. В. Краљу. и г. г. намесници Решење о забрани саонштенонамјеуб сати 22 минута поподне

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Грозан случај. Из Прокуиља до били смо писмо, датирано 13 о. м. коме се вели ово: Пре 14 — 15 дана из села Бреста у добричком срезу, пуцали су војници из Дебанжових топова. Од ономад на шли су неки сељани из Облачине једну читаву гранату, узму је и однесу у једну кућу и ту је отночели вртети да из ње изваде барут. Кад су по чели ударати једним каменом белут ком, бомба је ексилодовала и једног младића. разнела на парамиарче а пе торо њих смртоносно су повређени Некоме је однесена нога а неком рука Међу овима тако тешко п »вређеним налази се и једна жена, којој виси рука до рамена. Лекарска номоћ им се не може учинити, јер је окружни лекар отишао у округ по пелцовање а војни лекар сам је на не меже ни шта да у чини. Мука живај ^

ово: Ону четворицу, рањених од гранате, донели су у нрошли ионедељак 10 часова ноћу у окр. болпицу. Кад је момак позвао окр. Физикуса да д>ђе у болницу, он читаве ноћи није хтео доћи и ако му је сган одмах до болнице. И ујутру је болничар пози вао лекара, казујући му да су рањеници сву ноћ ирекукали од болова и да ће помрети, ако се не предузме амиутација, Физикус није никако хтео доћи у болницу већ отишао у округ по нелцовање. Чује се да су рањена жена и један мушкарац умрли. Овакав поступак окр. лекара за сваку је оеуду. Он је био дужан на пр ви позив одмах отићи у болницу и несрећним рањеницима указати лекарску помоћ. Па кад на први иозив није то учинио, могао је учинити ујутру. Али он ни тада није учинио, претпостављајући да иде у округ да калами богиње, те да поред дијурне нрами и награду за иелцовања! Изгледа да г. лекару ннје на срцу његов лекарски позив и номоћ ближњи-

]ош

но новац.

ма

ИЗ ОРПОКОГ СВЕТА — Вндовданска седница Југосло венске Авадемије. Јавили смо у телеграмима, да је у сномен косовске аетстогодишњице загребачка „Југословенска Академија Знаноети и Умјетности" држала 15 о. м. свечану седницу. Сад јављају да је седница држана у красној дворани академиске зграде. Ту је био намештен зелени сто с три лепе извезене столице, а де-

сно и лево поређане су столице за академике. За пубдику била су на* мештена многа седишта. Међу присутнима били су у свечаном одеау академици: Брусина, Будмани, др. Јаначек, Љубић, др. Матковић, Нодила, др. Пилар, Смичиклас, Ткалчић, Торбар, др. Врбаннћ и доиисни члап Лопашић. Ту су даље били; подначелник Милан Станковић, варошки заступници др. Франк и Гутеш, народни посланик др. Амруш, проФесор конте др. Воиновић, др. Франк, др. Целестин, адвокат др. Мазура и др. Копач, еенатор Дежелић, нарох Павловић и многи други чланови загребачке православне општине уз многе друге од личне госте, ђаке, госпође и т. д. У нет часова после подне академик др. Рачки даде знак да седница отпочиње те за сто уз г. Рачког седоше тајник др. Матковић и дописни члап академије др Маретић. Др. Рачка нрочитао је свој врло леп и велики рад о битци Косовској и разделио га на три дела, У нрвом се описује стање на Балкану пре битке Косовске, у друГом извори за битку и њен ток а у трећем последице те судбоносне битке. Због опширности ове расправе мора ла се публика задовољити чигањем само другог дела. Попгго је свршено читање, академик је поздрављен бурним пљескањем. Публика је најпажљивиЈе пратила ово врло занимљиво и духовито предавање. После тога је др. Томислав Маретић читао своју раснраву о Косовским јунацима и догађајима у народној епици. И од ове занимљиве расправе могао се читати само један део. И д-ра Маретића цублика је поздравила нљескањем. Тиме је завршена седиица, којом је академија на достојан начин нрославила усномену на косовску битку Обе ове прочитане раснраве штампаће се у целости у „Раду" Југословенске Академије. Жв- ■ лгро ва" доноси о петстогодишњој прослави у Раваници ово. ., .. Кад прође св. литургија Лазарева без говора. и кад се служба заврши без парастоса, нрође и ве черње у 4 сата по подно и народ из цркве поче већ излазити напоље. Но није само црква била нуна, него и порта, цео друм од Врдника до манастира, па и један добар део шуме више манастира. Тада скиае кану један од присутних и рече: „Браћо! Да се сетимо наших видовданских мртвих, то да отпојимо у место нарастоса једно : „Со свајати ми ј покој!" У тренутку беху сви мушки поскидали капе, многи клекоше на земљу и сви сакунљени иочеше пе вати тужну песму: „Со свја ти ми," Појење то зваћамо све шире и ши ре кругове ... И кад би свршено оно се понови, а свет све већма долазаше из шуме и са друма, те и он скиде кане и прихвати појати- За десет минута било је у норти и око порте 10—12000 људи и жена и сви они појаху. „Со свјати ми у покој!" За тим се поче појати „Вјечнаја памјат!" — За тим рече и онет неко: Доста је браћо; Сетили смо се својих видовданских погинулих, сад хајдемо још једном да целивамо скут и мошти светог цара Лазара!" И народ послуша, нагрну у цркву и тиме се заврши тај „изненадни нарастос"

само власт и жандари, народ се највећем миру разишао."

Прискоро ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Гозба код госпође Адам, ликом велике трке, која је ту била у Паризу, дала је госпођа Адам, издавачица журнала „КоиуПе Кеуие", велику гозбу, али за овај мах не у својој палати у Паризу но на свом имању близу Париза. На позивници стајала је примедба, да сви гости имају доћи преобучени у одело сељака или занатлија. Госте су на железничкој станицн дочекала многа кола, која су била окићена цвећем. Г-ђа Адам и њена кћи дочекали су госте, који су у шали и смеју заједно допутовали. Велики црвени огласи у баштн означавали су распоред свечаности. Некакав тобож црнац нродуцирао се гутањем пресна меса. На гозби се давали јеловници с многим језичним ногрешкама а потписана је била „грађанска Адам." У вече је било сјајно осветљење. После нола ноћи вратили су се гости, у Париз. — Иерсискишах у Велгији. Шаха персиског дочекали су и у Белгији сјајно. У дванајест богато окићених кола стигли су персиски гости с бриселске железничке станице до краљева двора. Читавим путем в >јска је била упарађева у почаст шаху, а куће су биле окићене засгавама. У час^ шаху била је у варошиој кући приређена гозба 200 гостију. За шаха било је приређено нарочито престоље. Сутра дан била је војничка смотра а у вече опет гозба Шах. ће из Белгије у Елглеску, где ће га бродовље на отвореном мору поздравити пуцњем из топова. Али како шах не воли јаку буку, то ће се тоиови палити из нримерне дољине. Кад је шах пре више година посетио Енглеску на чуо рику тоиова, мислио је да су га пг,г, П р П „ Р ирчочи , како је сам ааписао у свом дневнику, издали и да ће га убити.

С КОСОВСКЕ ПРОСМВЕ (ТелеграФски иввештај „Малии Новинама". Краљево, 18 јуна. У 10 сати пре подне Краљ са свитом и главва маса гостију отпутовали у Врњце. Ручало се под вењаком код цркве. Краљ обишао бање, посегио намесника г. Белимарковића у његовој сопственој кући. У три члса после подне вратио се за Краљево, где је стигао у 5 часова, ираћен грађанима на колима и коњаницима. Дочекао га млогобројан народ. Краљ је поздравио војску, која је била упарађена на пијаци, за тим је отишао у цркву, где га је дочекао митрополит са свештенством. После свршене службе, краљевачки свештеник Милан Станић држао врло лепу беседу. У порти Га је лепим поздравом поздравио један ђачић, четвртог разреда основне школе, где су били упарађени и остали ђаци. Краљ је одсео свештеник босански сјУ рнтарској школи, где Га је на За њега веле да несравњиво уласку у име вароши Краљева поздравио преседник општински с одбором. Његово Ввличанство Краљ дирнут лепим пријемом и поздравом, гласно се заблагодарио. Пред дворцем игра оро-

„Још нешто! Дошао је био на прославу и један гуслама. лено нева. Њега узеше калуђера у Јелију, частише га и лепо примише али му је са меродавне стране достављено, да не сме певати уз гусле. Давле ни гусле! „Око 8 сати била је у Разааици