Мале новине

васколики иарод српски, да могу у добар час предати Виш р м Величанству земљу уређену, нааредну и задовољну. Живео Краљ СрбиЈе Александар I! Живео народ сриски! У Београду 20 јуна 1889. Вашему Величанству СЛУГА ПОНИ8НИ Јов. РистиЂ КРАЉЕ8СКИ НАМЕСНИК

ЊЕГОВОМ ВЕЈ1ИЧАНСТВУ Краљу Србије Д1ЕК0АНДРТ I Краљево Краљу, ГосиодакЈ-у, Представништво нрестонице хита да овим путем изјави своје осећаје радости, што се Ваше Величанство миропомазује у старославној Жичи, пуној славе из старина. Честитајући Вашему Величанству овај чин, успомена на стару Беличину српске државе и народнога јединства, ирестоница се нада, да неће проћи много времена па ће имати прилику да честита свому Обреновићу — Веограђаниау остварени идеал свакога Србина — јединство Србаља. У то име узвивујемо : Живео мир ^помазани Краљ Србије Александар I. Живео народ српски! Долазе иотписи иресгавништва општинсеог. КОСОВСКЕ СЈ1АВЕ (Нарочити И8вештај „М. Новина") III "у члш "19 Јуна""прбведева је у Крушевцу тихо мирно, без песме и граје. Гомилице гостију седели су по разним јавним локалима јошт дуго у ноћ па чак и после поноћи али је све било тихо, мирно, погружено: нигде гласка нема. н«где једнога звука

свирке. Та ово је носледња ноћ у Еојој косовски мученици бораве свој последњи земаљски санав Еоји ће се већ сутра заменити вечним санком самрти. Какве мисли, какви чудни осећаји пролете Ероз душу и срце Србиново ове знамените ноћи. Узбуђени мислима на далеку прошлост, ми се иитамо како ли је пре пет стотина годииа ировео ову кобну ноћ наш честити кнеже Лазо, на како ли опет јуначки увређени Милош ? Шта ли је ове ноћи мислвла светла цараца Милица у који ла час склоиила своје уморне очи? Па како ли је те ноћи изгледао овај исти Крушевац од којегнам остало до данас само име данашње и и оно мало остатва из старине- И Вук Бранковић — ако је ВуЕ доиста био Косовска издајица — шта ли се у његовој глави врзло ове знамените ноћи. Нашта ли је он помишљао чиме ли се он одушевљава! Све ове мисли упадале су тако да је ноћ у очи 15 јуна видила многе госте како и зору дочекује не склапајући очију.

неирегледпе таласе народа, који јо брзо испунијо малену црквицу, а затим се прелио свуда у наоколо по порти и по слободном отвореном иољу. Ово је био дан туге и као год што се ио вароши свуда виле црне заставе, тако је исто и све отменије што је дошло на данашњу богомољу, било обучено у црнину. У црквици у присуству Његовог Величанства Краља и целе свите 1 ) његове служила се света литургија а нанољу око цркве шумило је непрегледно море народа, који у цркву није могао стати те је иод ведрим небом вршио свештену молитву одашиљући свевишњем своје топле молитве, уз које се мешало тихо и слатко брујање звона и учестано нуцање прангија. После свршене литургије Његово Величанство Краљ са свитом изашао је на трибуну иред црквом где је било све спремљено да се учини прекада изгинулим косовским јунацима и да се прелије кољиво спремљсно и намењено великим покојницима.

не степенице где ]е дочеко деФиловање целе војске, која је у дугим редовима туда промаширала.

* * *

Осватао је 15 јуни. Иза далеких планина српских на истоку јављале су се прве румене зраке сунчеве наговешћавајући, ведар светао сунчев дан. У прозорје баш Еад се сунце оире мало да просне своје ирве зраке грувуо је први топ Еоји је својим јеком јављо освитак знаменитог 15 јуна За првим пуцњем следовало је још 20 За мало и крушевачке улице почеше оживљавати. Са свију страна свима улицама што воде у варош врви те су непрегледне гомиле народа старлх и младих, мушких и женских сви у живописном народном руху. Сав тај свет стицао се у Крушевац То околна села долазе да у Лазаревој преСТОНИНИ ППП3 Јчпр. .«Ј»Ј?10Л*"" Оео девет часова из јутра Круше вчц је већ био огроман млогољудни град у који се стекло у најмању руку бар десетак хиљада гостију. Све су улице биле пуне, а улице што во де цркви Лазаровој личиле су на големе реке које ваљају безбројне и

ВЕОГРАДСКЕ ВЕОТИ Наша железница. „Југословенска Коресиоденција" јавља како је г. Моншикура администрагора бившег српског железничког друштва, примио француски министар спољних послова, г. Спилер Г. Моншикур намерава тражити од Француског министра, да овај званично ночне заступати бившедруштво. Али г. Сиилер је тврдо решен, да не улази ни у какве дипломатсве преговоре новодом тог питања, јер он сматра да је дипломатска интервенција у тој ствари са свим неумесна. * Јучерашња светковина прослављена је у Београду према утврђеном нрограму. Пре подне је била свечана

Пошто је овај обред извршен са ' СЛ у Ж б а божја а тачно у подне благосвом дирљивом побожношћу Његово Преосвештенство Господин Митроно

лит Михајло држао је лепу складну беседу о којој смо јавили јоште раније телеграмом и у којој је најзнаменитије оно место, у коме се моле наши рајски свститељи да пред престољем Свевишњега измоле у Господа уједињење свају делова свога мученога раскомаданог народа. После свршеног иомена покојницима било је освештавање заставе ђачког великошколског невачког друштва „Обилић", које је друштву поклонио Високи Заштитник његов Краљ Ааександер, те је овом приликом Високи дароватељ био уједно и кум при освештавању друштвене заставе. После овога Његово Вел. Краљ отишао је у свој двор а „°ј ! Р У^. е н ,

') Под свитом ми равумевамо све велико достојнике што иду уз Његово Величанство Краља дакле и Госп. Намеснике и Владу па ћемо ради краткоће и у будуће употребљавати израа свита свуд где, год нам аатреба да једном речи обедежимо све великаше уз Краља.

дарење, на коме су ирисуствовали чиновништво, оФИЦирски кор и многобројно грађанство.Почетак благодарења огласили су иуцњи с београдског бедема. Од дворца дуж целих теразија била је упарађена војска свију родова оружја. По повратку из цркве, Еомандант града, енжењерски нуковник г. Стева Здравковић прошао је дуж унарађене војске и поздравио је с „Помози Бог Браћо", на шта се војска одазвала с „Бог ти иомогао"! Војна музика за све време свирала је марш „Златибор". Г. Здравковић у пратњи свога ађутанта отишао је пред двор и ту стао те поред њега војска продеФиловала. После тога било је у двору иодворење. Варош је била оаићена тробојкама а у вече осветљена » слобо^ен. Јавили смо већ да Је уирава ваЈ>. Београда оптужила г. Николу С. Јовановића Американца, уредника „Ворца", због чланка: „Хоће ли кад Србија бити уставна земља". Ова је оитужила г. Јовановића, да је у том чланЕу нанео увреду г. г. намесницима, што се казни ио § 91 крив.

ПОДЛИСТАК

НЕОРЕТНИ СРБИН од В. М. Јовановића Ох, ако сам ја тужан и сетан Зар да и ти вечно будеш сетна? Зар, ако сам ја увек несретан, Да ми и ти останеш несретна? Земљо мој", Где је срећа твоја? „Остала је на Косову нољу, Кад сам јадна постанула сужна; Пет векова чекам судбу бољу. Ал сам јоште несретна и тужна" Земљо моја, Где је слава твоја? „Слава ми се угасила рано Нл бранику имена и вере. Лице ми је крвљу упрскано, Ал га судба неће да онере" Земљо моја Где је твоја сила? »Ох, та како могу силна бити, Кад је моја снага истрошена? Како нећу снагу изгубити, Кад је моја круна излоиљена?"

Земљо моја, Где је круна твоја? „Круна моја почива у тмини, Украса јој и поноса нема Све разнели своји у туђини, Жељни њених блиставих алема. С тог сам јада Сиротица садаЈоште стоје сви алеми красни, Ал су сјајни разбацани за се; Јоште етоје блистави и јасни, Ал се њима други сретни красе.' Земљо моја, Где је слога твоја? „Слоге никад нисам ни имала, Синови ми растрзали груди, С неслоге сам њине и пропала И сад Србин још за слогом жуди. А ја, тужна, Туђину сам сужна. Братска злоба и злурадост клета, Груди су ми јадом изломиле, И сада сам мала овог света Без ионоса, утехе и силе." Земљо моја, Где је радост твоја? „Радост ми је у прошломе сјају. У времену најмилијих снова, И у блеску и вечном одсјају Разнешених крунских алемова." Земљо моја,

Шта је тежња твоја? „Да се опет сви алеми скупе Да ми круна пуним сјајем сине! Да ми деца сва срцу нриступе Да се сдоже, да се уједане. Тим још желим. Да се развеселим, и дое ми ее та жеља не збуде, Неће Србин за напредак знати У заман ће за срећом да жуде, Док не могну мржњу утишати." Земљо моја, Где је нада твоја? Остала је на Косову тужном С Милошем је тамо закопана, И ја ћу се увек звати сужвом, Док не буде прошлост покајана. Док је јада, Не диже се нада ! А Косово у даљини жуди, Да Србина из далека снази, Али зора слави још не руди. Србин спава, јоште не полази. Слоге нема, Па се и не сирема. Ох, аво сам ја тужан и сетан, Зар да и ти вечно будеш сетна ? Зар, ако сам ја увек несретан, Да ми и ти останеш несретна ? Земљо моја, Где је срећа твоја ? „Н. Вила"