Мале новине

зак. и за дражење по §. 202 крив. зак. Суд је нангло да не иоетоји ни једно дело и ослободио г. Американца. * Стављен под суд. Суд варош« Београда решио је, да се уредник „Српске Независности", ио тужби г. В<»јина Ћзрковића ирес. оиштине пиротске, стави иод суд за нанету увреду и клевету г. Ђирковићу у 44. бр. »С. Н." * По бегао. Јавили смо у телеграмима, да су злнковци у Пожези ранили Милана Жуњића, његова сина и учигеља Протића. Даље пам о томе ништа није јављено. Међу тим, по „Доиовини" зликовци као да су нохватани, јер јав ља да је један зликовац побегао из затвора. Пандури су, вели, пуцали за њим, „али горе у ветар Зликовца }е чекала добра вечера, гато су му је спремини његови једномишљенаци". * Позориште. Једно коло младих и одлвчних глумачких снага скуиило се и решило да сада када је кр. срп. на родно позориште настуиило одмор, приређује ових летњих вечери пријатну забаву београдским становницима, те је ради тога у башти хотел „Империјала" направило арену, у којој ће се моћи давати представе и на случај кише и у опште рђава времена. Посетиоци ће, на случај рђава времена, бити заклоњени од неиогоде и уживати у лепим иредставама; а кад буде лепо време они ће поред уживања у представи уживати и у свежем пријатном летњем вечер њем ваздуху. Преставе ће отиочети 22 о. м. и даваће се редовно сваке вечери. Како чујемо, у овоме колу има и врло добрих певачкнх снага. Надамо се, да ће београдски станов ници, који се не разиђу ио бањама, уиотребити ову ирилику те згодно и иријатно ироводити тихе и цријатне летње вечери* Академско певачко друштво. „Оби лић". које је било на црослави у Крушевцу и Жичи, враћа се сутра у вече са својом заставом, којој је кумо вало Његово Величанство Краљ Александар I. На станици ће га доч -ка ти воЈна музика.

ИЗ СРПСКОГСВЕТА Лрослава двјесто-годишњице ослобођења Лике и Ербаве од Турака. Ове године навршује се равно 200 година, да је међу ове кршне стијене синула нскра слободе златне. Године 1689. проћер&нм су коначио Турци из Лике и Крбаве јунаштвом наших славних прадједова и од то доба почео је сретнији и бољи живот Нама мора бити драга и мила успомена на тај догађај, на те див-јунаке, који се борише славним јунаштвом и о чије се челичне груди разбише бијесне навале клетог непријатеља крста и слободе. Ми њихови потомци, дужни смо се старати, да се та мила усиомена не угаси, него да она нрелази од кољена на кољено, бујнија и живља. Ево лијепе прилике након 200 година, да се оживи, ојача та успомена, зато се је у Госпићу — метрополи Лике и Крбаве — и образовао одбор, који си је поставио задаћом, да приреди прославу тога за нас драгог до гађаја. Прослава је одређена на 4. и 5. августа по н. ове године уз програм, који ће се кашње објавити. Пуштајући ову вијест у јавност, одбор уједно управља позив на народ жупаније личко-крбавске, на све родо љубе наше домовине без разлике вјере и народности, да учествују у тој

слави и да својим прилозима омогуће саму прославу. Лика и Крбаза није богата, али је лијеиа и романтична. У њој има красота, које ћете далеко и широво заман тражити. Та само дивна Плитвич ка језера, ноносни Велебит у стању су, да занесу нутника, да му пруже еласна уживања, — а и Госпић ће се старати, да своје миле госте дочека и прими што боље. С тога се одбор нада, да ће се на споменуте дане наћи у Госиићу све, што лијеио, племенито и родољубно мисли и осјећа са свију страна наше домовине. Пријаве за учествовање код про елаве, нрилози и разни упити гледе сходнијег путовања, ст^нова и т. д. нева се изволе уиравити на потписани одбор. 1осаиК, 17. јуна 1889. Деитрални одбор 8а проелаву двјестагодишљице ослобођења Лике и Крбаве од Турака. — Косовска нетстогодпшњица у Паризу .,Југословенска Кореспонден циЈа" пише у свом 31 броју од 17 јуна ово: „Овдашња срцска волонија светковала је нрекјуче цетстогодишњицу косовске битке, давајући нарастос погинулим јунацима у руској цркви. „На свечаности, поред скоро целокупнс срнске париске колоније, учествовали су многи Словени и Французи. „Срнски посланик спородицом, бивши српски посланик г. Мариновић др. Иванишевчћ и многи други одлични чланови српске колоније били су присутни. „М: ђу странцима видели смо г. г. Луја Лежеа, РаФаела Бланжарда, Хансена ЛеФевра. Пикота, Серсеја и многе колеге из овдашње Француске штампе као и меоге стране коресподенте. међу којима је била и госпођица Мод Кон, дописница ирских листова у Дублину. „На парастосу чинод«>јствовали су протојереј Тачалов са свештеником Василијевом и српским свештеником Савићем. „Певачка дружина руске колоније певала је за време нарастоса. 0 овој прослави опширно су говорили сви озблљни Француски листови, а нарочито „Јоигп«1 (1е8 Веђа^з", „Тешра", „КериђНдие Ггапса18е", „У<>11а1ге", „Мо1 сГОгЉге", „РеИ1; Јоигпа1" и т. д.

ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Уништенн мнлнони. Нове аустриске банке од по 1 Форинту неће се тако брзо иредати промету, као што се у први мах јавило, јер се четири милиона тих нових Форината, које су биле са свим готове, морало уништити с тога, што је модра боја, којом су штамиане, бкла таква, да се могла врло вешто подражавати. Сем тога би за кратко време излапила. С тих разлога издање нових Форината одложено је. — Жак, секач трбуха. У Лондону је непознати и злогласни Жак, секач трбуха, поново убио и за тим ужасно унаказио једну женску. Мртво тело ове несрећне жртве нађено је у реци Темзи. Он је и о овоме своме извршеном убиству јавио полицијн. Сва трагања овог ужасног убице остала су без усиеха.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 19. јуна. Париз. Противео вестима енглеских листова, енглеско Фран-

цуски преговОри о мисирскпј конверзији још трају. Петроград. Царска аородица, грчка краљица с децом, војвоткиња единбуршка к принц олденбуршки отигали су у Финску. Лопдон. Персаски шах стигао овде јуче у нодне. Рш«. Прекјучерашња беседа папина осудила је најоштрије прославу Брунову, као управљену против папства, грађавског реда и основа католицизма. Аако „Гапј[и11а" вели, наца се ту скоро изр&зио да од околности зависи, да ли ће намесник Христов бити принуђен да једног дана нанусти Рим. „088егта1оге": да узнемиреност на јучерашњој берзи стоји у вези с гласовима о одласку напином. Веч , Буџетски одбор аустриске делегације отпочео је рас прављање буџета марине. Било је предлога да се избрвше партија левантске ескадре. На то је адмирал Штернек указао на трошкове осталих задатака и на левантску ескадру других држава. Али ипак одашиљање ратних лађа у источне воде биће тек у току идуће зиме. У ногледу потребе дунавске Флотиле, међу делегатима је разнолико мишљење. Штернек је опширно из вео важност осигурања Дунава као пре гходну меру која може нослужити као сретство за одбрану. Пловни ратни материјал на случај рата имао би важну улогу, и у рекама. Редовни и ванредни буџе/г министарства марине уевојени без измена. Веч. Војни одбор угарске делегације^ вотирао је редовни буџет и сонствене нриходе војног буџета. Цетиње. „Н. Сл. Преса" јавља: 17. ов. м. обнародовао је службени лист кнежев указ којим се престоленаследник у грађанским односима проглашује за мајорена. Политички мајорен би ће тек после три године. Али на случај нотребе ипак може у свако доба предузети владу. Свршена је церемонија полагања за клетве. Издата је прокламација. Примају се честитке.

к у в с Дукат 5.66 Наполеон 9.46 Српски лутријски 3% лозови 34-80

ИЗ ОПСЕРВАТО!'ИЈЕ Веоград 19. јуна 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. ц. п.

Притисак вавдушни (на 0°]

ТемператЈра вавдуха (С°)

Влажаост вавдуха (релативна)

Ветар I правац и јачина) 750,82 м. м.

750,50 мм.

16°,6 19<>,4

Мчксим<лна температуЈа 26", 9 Минималнн температура Време : липо; по подне слмба непог■> <;1. Киша 10. јула свега —. СТАЉЕ 1ЈОДЕ 3а иосдедња 24 сата од 18 19 о. мес. вода је опалава 16 сантим.

коликаје вода 18 јупа 2-91 19. јуна 2"94

пролаз испод ћуприје 1109 11-06

Ред примања по нинистарству Министар унутр. дела: еваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр ДЕла : четврком од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војни сиаког дана од 11 — 12 ч. сем недеље н правника. Мин. правде: свлког дана од 9 и по часа до подне. Мин. гриђевине; еваки дан од 11—12 ч. нре подне. Мин. просв. и црвв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне М ниетар Финанције уторником и петком од 10 — 12 пре подне. Ред цензура по новчаним а»водима: Иривилегована народна банка, понедељака среда и петак. Веогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга за међусобно номагаље и штедљу понедељак и четвртак Српека кредитна банка понедељак, среда петак и субота. ДОПИСНЕ КАРТЕ ЗА СРБИЈУ Просте стају 5 п. д., а с плаћеним одгоором 10. п. д. За међународну преписку 10 п. д. и 20. НАРОДНА ВИВЛИОТЕКА отворена ј» сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

ВИЛЕТЕН УМРЛИХ од 10 до 14 јуна 1889. Теша син Јована Тешића, послуж. Илија Ђорђевић штекнер Катарина ШаФел Катарина кћи Јована Ђорђевића Драга Сиасић Светозар Марковић слуга Живко Давидовић мртво роћ). дете Димитрије Иегрић војник Анка кћи Мате Шокеца над. Зорка кћи Николе Теодоровића МихаиЈ син Катице Н. Кресилија Стричевић Милан Милосављевић Стојан син Танасијч Драгутиновића Терезија кћи Катарине Флоријан Марс.ја Крстић СоФија Живковић Гавра Мнловановић Стојан Јовановић, Милутин Јовановић Светозар син Вује Васића ЈозеФа Тараџића 15 Јуна 1889. Тома Милосављевић војнил Радојко Мартиновић војник Бладинир Вукетић војник Јован Симић слуга Цветко .Јовановић слуга Марија Јанчић девојка Пијада Радовановић, служавка. Стеван х^ацковић надничар

Великошколац гралш кондициЈе. Јамчи за успех ученика. Упитати уреднишво овога листа.

219