Мале новине

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 24. јуна.

| »|. |Нови Сад. Синоћ је умро познати српеки књижевник Јаша Игњатовић. Беч. ',\У1епег А11§ јављају из Букурешта: Руски параброд „Рус", који је долазио из Одесе с веких недесет руских ОФицира, дошао је 21 о. м. у Браилу. Они тобож нутују ради задовољства у Србију. П^сле кратког бављења, отпутовали су даље. Један део ОФицира проматраоје висове дунавске обале, где су 1877 руски тонови владали овим делом Дунава. Беч. Вуџетски одбор аустриске делегације усвојио је јуче, у снецијалној дебати, редовни војни буџет. Поједине партије примљене су онако, како их је влада предложила. Накнадпи кредит и завршни рачун усвојенје по буџету 1887. Париз. Комора је јуче одбила предлог да се берзански нослови на рокове опетерете јаком порезом. Париз. Општински одбор одобрио је 10.000 динара као помоћ породицама у Сент Етијену Софија. Влада је с једном њујоршком банком закључила зајам од 25 милиона динара. Берлин. ,,Ког<Меи1;8еће" препоручује имаоцима руских хартија, да приме понуђено исплаћивање а да се не излажу горим условима, нристајући на нову конверзију руских хартија.

чиаите даље што треба ради извршења ове одлуке Краљевскога Намесништва. Изволите примити, Госиодине Председниче, и овом приликом, уверење о мом одличном поштовању. 20 Јуна 1888 у Жичи. у име краљевског намесништва К. С. ПротиИ с. р. Госиодину Генералу С. Грујићу Председнику Министарског Савета Министру иностраних дела У Краљеву * Дочек, Певачке дружине, које су суделовале нри прослави косовске нетстогодишњице, дочекала је 22 ов. м. на железничкој станицн војна музика и многобројан свет. Са железвичке станице друштва су се кренула са развијеним заставама нрво Великој Школи, где је стан друштва „Обилић", а носле и у станове друштва „Даворја" и „Београд. пев. друштва." Целим путем војна музика свирала је разне маршеве. * Одлазак. Певачко друштво „Даворје" путује данас у Аранђеловац, иа нозив општине аранђеловачке, да дочека Краља приликом Његовог доласка у Аранђеловац. * Накнадно нашој белешци, да је г. Никола Јовановић, чиновник жел. одељ. мин. грађевина, ностављен да иривремено отправља дужност шеФа на београдској станици, јављамо, да је г. Јовановић постављен да заступа шеч-а г. Крсту Балића, који је од 18 о. м. болесан. * Подициска пажња. „Коме бог по маже, сви му свеци не могу ништа" — вели наш народ. Тако је и с нама. Кад нас полиција воле — ко нам што може ! Не прође дан а да нам наша драга пријатељица нолиција не укаже но какву нову пажњу, по какво ново одличије. Тако смо јутрос сабајле били одликовани — једним бес ним псом. Ево како се то делидо. Негде у вароши појавио се бесан пас. „По званичној дужности" г. г. жандарми одмах га окупе, а но „нрезјел ној" љубави спрам нас на брзо га најуре V нашу кућу. у наш ходник.

Свршив тај волики носао, г. г. жаидарми остали су на пољу, а бесан пас комотно је ђипао по нашем ходнику. Шта да се ради, Полициска пажња истина је велика, али најпоеле и вама ваља радити, не можемо једнако седети у собама затворени. Шта ћемо, кијак у руке, на нред бесна пса, те удри но њему, и тако га избацимо премлаћена на поље. Пребијен и онесвешћен бесни пас лежао је неко време пред нашим вратима, на велико задовољство г. г. жандарма, који не хтедоше ни малим прсстом маћи да га дотуку. Пошто се мало иовратио, пас устане и пође даље, а међу жандармима на ста кикот и смеј Тек кад ми оштро привичемо на жандарме један од њих најпосле се реши те извади револвер, уби пса и остави га ту пред нашом кућом, где у име бога, ево лезки већ 24 пува часа, нити ико сматра за дужност да склони ову бесну мрцину. *) Овака пажња само се нама указује и ми је из благодарности бележимо Дакле нек се зна и ово. 1.) Да су жандарми најурили бесна пса у нашу кућу, иа они остали на ка пији, а нас пустили да се унутра сами бочимо с бесним псом и сејирили, шта ми амо унутра радимо. 2.) Да смо ми тога пса пребили, онесвестили и избацили на ноље, а г, г. жандарми пустили га да се одмори и опорави и тек кад је пас устао, пошао и ми нав"кали,они се једва решили да га убију. 3.) Да су тако убијеног бесног пса оставили пред нашом кућом где и сад лежи. Ако ово није изврсна нолициска пажња спрам нас онда не знамошга је. Хвала богу шта ли ћемо још дочекати. —<•+•>»ДОМАЋЕ ВЕСТИ Велика неправда. Из Крушевца добили смо писмо, у коме се вели: Кад је монопол дувана стунио у живот, многе су породице српских грађана остале без леба, а многедуван џије без икаква рада. Монопол су држали странци, који нису хтели да

*) Ово се десило у петак у јутру. Белешка је требала да изађе још јуче, али вбог нагомилана материјала морала је чекати до сад. Сал је век пас уклоњен.

узимају дуванџије у монополску служОу, и тако су се веселе дуванџије потуцале од немила до недрага. — Но кад арошле године, држава узе монопол у св^је руке, сваки се је дуванџија надао, да ће држава бити справедљива наспрам дуванџија те да ће их нримати у службу монопола по њиној способности, — ио они јадници преварили су се, јер данас умонополској служби виђају се млекаџије, пиљари, ткачи, качм-џије, бакали и трговачки агенти, а дуванџије врло мало а на неким местима никако. Ово је заиста колико жалосво толико и за осуду што тако да се ради данас, кад су на управу људи који су позвапи да справедљивост свуда нотпомажу. Г. министар Финансије. Др. Вујић, имао је доброту, једном нриликом изразити се, да ће му прва брига бити, да упронашћене а способне дуванџије употреби у монополску службу, а у недостатку ових да ће употребити друге. Овако обећање г. мивистра похвално је али се ве испуњава. Желети је да г. министар Финанеије настане код управе дувана, да се сва до сада учињена неправилност у овоме поправи. ——-

ИЗ БЕЛА СВЕТА. Краљица Христина на ваздушној лонти. Неки шпански енжењери правили су 15 о. м. експерименте с војном ваздушном лонтом. Изнелада је ту дошла и краљица Христина у пратњи једне дворске госпође. У разговору с ОФицирима изјави жељу, да се мало провоза на ваздушној лопти. Дворска госпођа није смела да се вози те тако краљица уђе у лоптин чамац сама с једним ађутантом и неколико енжењера. Лоита се уздигла 350 метара високо. Краљица је у лопти остала више од пола сахата. За време вожње ФотограФски је снимљено цело то друштво које је пловило. Лопта се од тог доба зове „Марија Христина Хабзбуршка".

ИЗ ХАЈДУЧКА ЖИВОТА Одломци из бележника једног вечитог робијаша * * * (У На 'Бур^ев дав, 1879. 1. Прва нрађа. Еј, црна Јелице моја! Збо? тебе ја први пут маших се руком за туђу кесу. Ево како је то било. Моја судбина мора бити да је била слеиа, кад није видела ништа наметније, но да ме гурне да се родим у сиротној колеби сеоскога бирова. Па да сам се Оар родио накарет, што год бро^асто, рапаво и грубо, као што се често рађа у сиротињским кућама, јамачно бих тада био «рећнији. Протерао бих век као и остали сеоски загуљенци. Али, на моју несрећу, ђаво је хтео те сам испао лен као уписан. Још као шипарчићу, моја се лепота чула на далеко. Није ми било ни шеснајест година , а већ сам на сваки прст бројао ио две три девојке, које су ме облетале и нудиле ми своју љубав, а о газдарицама и да не говорим. — Али

сва мука била им је узалудна. Мени око беше замакло за једно једино девојче, за. моју вршњакињу, за моју газдарицу, за ћерчицу мога газде, за тебе, лепа Јелицс моја. Но куд је та прилика? Ко је смео и номислити да ће твој надувени, богати отац пристати да те да мени. слузи своме ! Аја сам се био занео да те узмем, па макар ме шта стало. Боже, грдна лудила код младих људи ! Тражећи како ли би могао доћи до неких пара, често ми је падало наум како би то лепо било, кад бих од некуд ископао некакво благо. Често сам у ноноћи са сузним очима и склопљеним рукама молио Бога, да ме упути да где год нађем какав ћупчић с дукатима. Но како моје молитве нису нашле одзива код „преблагога" Творца, то се решим да дођем до новаца другим, обичнијим и простијим путем — да украдем. Једног дана мој газда Милија, Јеличин отац, нрати ме да однесем његовом тасту у друго село тридесет дуката. Ја узмем те паре и, пошто сам их уз нут небројено пута завиривао, звецкао и бројао, ја их напослетку опет однесем куда треба и предам их газдином тасту. Те ноћи останем ту и да сиавам. Били смо већ давно полегали , кад у собу уђе газдина ташта. У једној руци држала је жижак, а у

другој је нешто стегла. Тако исто носила јв нешто и у кецељи. Сне ово нробуди код мене велику радозналост. Ја се малко попридигнем и нолако наместим се у постељи тако, како могу све видети што газдарица буде радила. Она зађе за велику земљану пећ (фуруну), ту спусти жижак, извади иза појаса велику стругачицу*), одброји, почињући с леве и деснв стране од дувара, но девет цигаља, па онда код десете заби стругачицу међу цигље и извали ту десету цигљу, а испод ње изнуче велику кожну кесу, одрешн је, спусти у њу оно што је држала стегнуто у десној руцв, па кесу опет завеза и оиет је врати на првашње место, намеети цигљу, у наоколо засује пепелом, па тај пепео затрља ногом и онда полако са жижком приђе нашој постељи, где смо као прасци лсжали ја и нет шест друге деце из че куће. Ја зажмурим и учиним се да хрчем, а добра жена покри губером разголкћену децу, намести једном шипарчићу главу на јастук, ј<р се беше скотрљао чак на голу земљу, па онда нолако изађе из собе. Она оде , а ја скочим и онако у мраку, седнем у ностељу, метем главу међу шаке Л почпем размишљати. *) Стругачица је нарочити нож, крив вао турска сабља с троуглаетом оштрицом на врху дршке , с прктупим ре80м. Ове ножеве кују наши домаћи цигани, а наше Шумадинке тиме се искључно служе да стружу погаче , зашто се не употребљавају обични оштри нвжеви. пошто се тиме јако и брзо туае. (НАСТАВИЂЕ СЕ).