Мале новине

први нут предавао, иа ипак т.;ко очширно разрађен. Гледаћемо да сазнамо, да ли нам се жеља испунила.

ИЗ СРПСКОГСВЕТД — Избори у Далмацији. 21 о. м. извршени су у Далмацији избори за земаљски сабор. Изабрано је шеснајест присталица хрватске народве странке, међу којима и уредвик „Иаго5по§ Б1з1;а" Ђуро Бијанкини, и шесторица чланова српске странке. Од иристалица талијанске странке није изабраи нико. Изабран је и уредник задарског „Српеког Ласта", Сава Бјелано:)ић. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Нов лист. У Средцу ( Софији ) иојавио се нов нолитичко-књижсвни бугареки лист „Струма". (Излази два иут недељно и стаје на годину 20 динара). Уредник му је неки Ив. Ат. Клисурски. Лист је наклоњен бугарској вдади и садашњем стању, и ио свој пријјици биће да не стоји далеко од владиних кругова. „Свобода", као полуслужбени орган, прилично је незгодна за истицање велико-бугарских шовинистичких тежања. Прилика је да је „Струма" нокренута да цопуни ту „празнину", и да да одушке нагомиланим осећајима бугарски пламених родољуба, који већ не могу више да трпе а да не излију своје иатриотске успламтеле жеље за Врањом, Пиротом и Нишом тим „несретним заробљеним бугарским гра-

Кнежевине, а имено у Македонији, у једренском, нишком, пиротском и врањском округу, као и у Добруџи и Бесарабији", а у другом свом броју истиче већ и засебан наслов „Моравски Блгари", — то видимо да ће овај лист између осталога имати иоглавито и ту задаћу, да у срнскс-бугарским односима забада трн у здраву ногу, бесмислен посао, нарочито у овим приликама. Наши лични, а, смемо рећи, и начелни пријатељи око „Свободе",којису нам у последње време неколико пута слали пријатељске савете да будемо умерени, имаће сад бар кога ближе, коме могу користо послужити саветима о умерености. ТТТто се нас тиче, бугарска Фантазирања о .моравским Блгарима", могу код нас изазвати само лак осмејак сажаљења. Но ако браћа Бугари мисле, да за сада немају преча посла или држе да ће им то бити нешто лакше, кад измисле чак и некакве „Моравске Блгаре", онда нека им је наздравље де тињска играчка, а с једне стране нека им је хвала. Можда ће тек овако њино држање моћи и нас да опамети, да једном јасно и несумњиво истакнемо наше захтеве и наше етнограФски непобитно цраво на целу зону, коју на' сељавају тако звани Шопови, наше српско племе и по језику, и по оби чајима, и по свему што карактерише један народ. Терајући лисицу, браћа Бугари могу врло вероватно истерати курјака и то онога маторог. Свраћамо иажњу српске штамне на ову иојаву у Средцу.

Д&д пазивом „Моравски Блгари", у којој ће, као што вели, говорити о својој „несретној браћи Блгарима, које европска дипломација берлинским угозорима тако неправедно оцепи од отаџбине и стави их под сриску власт". Пошто „Струма" одмах у ирвом броју наглашава, како ће говорити о свима деловима бугарскога народ, „не искључујући ни Блгаре, који живе ван

ИЗ БЕЛА СВЕТД.

сиуггх —дап<Аски саветник Јосиф Вајлен. Да томе телефаму додамо и ово неколико речи. Вајлен је био нредседник новинарског савеза у Бечу и уредник дела „Аустро-Угарска у речи и слици," које је дело замисао и издање иок. престолонаследника РудолФа. Вајлен се родио у селу Јетину код Прага у Чешкој. 1848 за казну је узет у војску те је ратовао против Мађара. Доцније иостао је чиновник у дворској I

књижњици. Написао је више позоришних комада. — Доследице моде. Париски лист „КаШге" управио је на лепи пол нолбу, да не купује никакав украс на шеширу, који би био од ластина перја или крила, или ма шта било од ласте на каквом модном предмету. Тај лист описује, како је, као последица те „луде" моде, хиљадама тих користних тица потамањено. У Нормандији се постављају жице на стубовима уз морску обалу, те ласте, уморене дугим летењем, седну на жицу. У тај мах жицу доведу у везу с електричном махином и таво хиљадама ласта изгубе живот. Многе ласте иструну, јер их не могу све удесити за украс. Поменути лист обраћа иажњу на то, да свака ласта дпевно утамани три пут више црви но што сама вреди. Да ли ће овај лист успети, да одржи победу над свемоћном госпођом модом, видећемо. — ПравО жеие. Ових дана био је у Паризу конгрес жена, који је донео ове одлуке: 1. Закони, који се тичу жена, да се са свим прекроје. 2. Женама се даје право да врше адвокатске послове. 3 Да се укине одредба грађанског закона о забрани патернитетске службе. 4. Да се поруши париски казнени завод Св. Лазар. 5. Жену могу затворити само стражари а не агенти полиције. 6. У свима париским квартовима нодићи ће се зграде, где би се сироте женске могле склонити. 7. Код сваког полициског надл^штва основаће се друштво зд помагање жена, под управом женског одбора. 8. Над дојиљама ће назити нарочито изабране госчође, под назором лекара женскиња. 9. Женски послови и занати учиће се по школама а не по радионицима.10. Уредиће се радионице за женске, које не могу на другом месту месту наћи зараде. 11. Учитељи и учитељице добијаће једн ак?г ,1? Свим а женама дозво Л1ШС т-галеж, те би за то требало да се међусобно чврсто споје у друштвима за међусобну заштиту и одбрану. — Страшан случај. Из Мадрида пишу, како се у вароши Кондаду десио овај ужасан случај. У Кондаду живела је породица с двоје деце, ћерком и сином. Недавно отиде син некуд на забаву, те дође касно ноћу кући. Да. никога не пробуди, ушуњао се тихо на прстима до своје постеље.

Отац његов пробуди се ипак из сва па кад је онако сањив чуо да се веко тихо вуче по соби, помисли да је лопов, узме нож и полети на њега. Син, видећи да га неко напао, помисли да је у кући затекао лоиова, те се између оца и сина заметне борба, у којој обоица задобију тешке ране. Чувши ту ларму, кћи дочепа пушку и већ хтеде да опали на нападача, али у тај мах дође мати са свећом и повиче: Не пуцај, то ти је брат! Престрављена девојка окрене се, на јој у томе некако пушка одапне и тане погоди матер, која одмах иаде мртва. Девојка онда окрене пушку нрема себи итешкосерани по десном рамену. Девојку негују, по налогу шпанске краљице, веома оирезно, а има наде да ће и син остати у животу. Отац је је умро од рана.

КЊИЖЕВНОСТ Коло у 17 броју доноси: -ј- 1389. — Слава им! од Змајована. — Народна појевија у ужичком округу. Прилог ва грађу, од Срет. А. Поповића. — Одговор оцениоду моје „КосмограФије" од Милана Ј. Андоновића. Књижевнв оцене. — Белешке и8 књижевности и уметноети. — Поред овога и у овој свесци настављена је Матавуљева прича „Конте Иле Дееети и Илија Вулинов". Иот 1 у 13 броју поред наставака доноси : Јади тетке Урсуле од Жорж Онеа. —- Иоднебје и човјек. По Павлу Мантегацу. — Опис слика : Иларијон Руварац; кнегиља Зорка, кћи кнеза Николе црногорског; црква Св. Ђурђа у Солуну ; кнез Петар Карађорђевић,- Првостолна црква у Охриду,- Црни луг у делничком котару; пристаниште у Новом Орлеану у Америци,- медведи у париском циркуеу; Индиски храм на париској и8ложби; паиорама у којој се види читав Парив. — Мода. — Листак. ј Саоменица 500 -годишљице бит ке косове ке. 15 ЈуниП1389 — 18УУ 1>ој н.ч Косову на Видов дан 1389. Ио српским народним песмама у8 гусле скитио Миливој рбинић (са сликама). Издање срнске кшижаре и штампарије браће М. Поповића у Н. Саду 1889

ш д л д ПоклониКе коња. Цар и краљ Фраља Јосиф често је боравио близу Фота у Мађарској,

тренутак. После се сети*посгупака ђенералових, његове журне, загонетне женидбе, аеких одредаба у новом уставу; сети се много које чега, сети се и неких разговора г. Растислава, где му је овај у завијеним наговештајима свраћао пажњу на неке сумњиве околности — сети се свега тога, и у тај мах проби га хладан, самртан зиој. У том тренутку њему се учини тако јасно, да ђенерал мора радити еа његовом убиству, учини му се тако ириродно, управо несумњиво доказано, да је његово тровање већ одлучена, решена, свршена ствар, све то учини му се тако очигледно, да чисто осети како га нешто ночиње палити по утроби и грудима, како му мали пламичци већ почињу лизати кроз набрекле жиле, кроз које јури ус?;ључала, згуснута црна отрована крв. Баш у тај мах, кад се кнез Мутимир беше почео губиги и заносити у ове мрачне и ужасне мисли, иза његових леђа чу се лако шуштање женске хаљине. Ое се окрете нагло и жустро, и нервозно нрошапута: „Ко је то?" Млада, лепа домаћица, трже се и стукну престрављена. Она беше потрчала на прстима, да у шали поплаши кнеза са страг и да га тиме казни,. што се неопажен неосетно уклонао

из друштва, па овде сам ужива у лепој месечини, а напуштене даме „амбетирају се" (џоњаху) у цветном салону. У тој намери весела домаћица беше се прикрала своме рађаку, али кад се кнез на једном окрете, кад она виде оно грчевито лице и чу оно загушено, преплашено: „Ко је то?" — место да кнеза поплаши, она се сама понлаши и стукну престрављена. Тек кад ее мало повратила, она притрча кнезу, узе га за руку с пуно саучешћа , загледа му добро у очи и упита га својим љупким, пријатним гласом: „Оп' ез1; се ^и'П у а, шоп апп!" Шта се тада збило у души кнеза Мутимира, остало је нејасно и њему самом. Знао је само толико, да је нрисуство ове анђелске жене на један пут одагнало све црне мисли његове. Он јена један пут осетио, да му се никад никакво зло не може десити у дому где је домаћица ова божавска жена, која целим бићем својим улива самопоуздање и безграничну веру. Кнез се загледа у оно лепо, овално лице, тако интересно са чудних контраста, искупљених на њему. Из оних црних очију сијало је сунце нежне еестринске љубави; оне чудне очи које човек не може погледати, а да се не сети лећих стихова Змајевих

„Не внадох тужан, Од еад ћу 8нати, И црна сунца Да могу сјат и — те очи излиле су чудотворни умирујући балзам на душу младога кнеи он на једаред цео оживе и осети да га обузима нека неизмерна радост, као што увек бива код људи, који су били у големој опасности па на један пут виде даје та онаспост пронтла. „Истина, опа је жена ђенерала Врбавца, али она је моја сестра. Љубљена жена, особито једна овака жена, увек зна све тајче мужевљеве. Ако ђенерал Врбавац има каквих злих намера против мене, њих мора знати ова жена. А зар би њена анђелска душа икада могла допустити, да ја будем отрован у сред њинога дома, у јелу и пићу које ми се подноси у њено име, као домаћица дома овога! — Не то није могуће." Ова мисао прохуја кроз главу младога кнеза, и он ее наједан пут зацену од смеја.

(наставаће се)