Мале новине

време играо је сакупљени свет ун свирку свирале и гајда. 25. ов. мес. Краљ јв, полазећи из Чачка са свима пратиоцима Својим, свратио на Љубић, одакле је са места, на коме је био главни шанац. посматрао положаје, са којих је извојевана слобода и самосталност Србије. У иуту свуда Га је прддусретао народ највећом љубављу. Гор. Милановац сав је у зеленилу тако окићен дочекао Његово Величанство. На 3000 људи обојега пола слегло се из околине те поздравило добродошлицом Краља. Истога дана је Краљ примао на подворење свештенсгво, грађанство и чиновништво гор.-милановачко. Његово Величанство Краљ походио историјско место Таково. Из Г. Милановца кренуо се је у 8 и по часова, а посде једног сахата био је у Такову. Испред Краљевих кола ишла је почасна гарда од 100 нарочитих коњаника са заетавником из нородице Дринчића, који носаше ону исту застав), с ксјом је војвода Дринчић предводио ратнике за ослобођење. У Такову је народ са свештенством на челу одушевљено дочекао Краља. Ту је најпре одслужено благодарење у историској цркви, а за тим се је кренула литија ка чувеном Таковском Грму, под којим је одслужена служба божија Ту у близини самога грма нод огромним ладњаком народ окр. рудничког спремио је у част Краљу ручак, на коме је било преко стотине најодабранијих гостију. Од доласка па до поласка Краљева није престајало играње народних игара. Свега је било 4 до 5000 људи. Краљ се је вратио у 3 часа носле нодне пун задовољства, колико што је видео ово историско место, колевку Својих предака, толико исто и што је могао провести неко време међу потомцима оних јунака, којима смо дужни сви благодарност за пожртвовање и истрајност у борби за ослобођење и самосталвост државну. Тачно у 8 часова у јутру 26 о. м. кренуло се је Њ. В. Краљ из Г. Ми лановца пут Аранђеловца. Део Милановац изашао је био да испрати свога висог госта. Многи грађани пратили су Краља до на Рудник. Иста почасна гарда народних коњаника која је дан пре пратила Краља у Таково, даиас је удвостручена чинила предводницу Њ. Величанства прекоРудника и све до на крај рудничког округа. У путу

је многобро;ан свет предусретаоКраља поздрављајући Га бурним узвицима „Живео!" У Мајдану недалеко од Гор. Малановца снремљен је био доручак, где је Краљ неко време про бавио. На самомРуднику био је ручак, где се је слегло било на 2 до 3000 душа. Ту је се читава 2 сата вило коло уз свирку свирале. Ту се јс Краљ заблагодарио рудничанима на гостопримству и после по сата већ је то исто учинио у крагујевач ком округу гостољубивим шаторњанима. Заустављао се и у селу Бањи недалеко од Аранђеловца, где Га је многобројви свет дочекао. У Аранђеловац стигао је у 5 сахати после подне. Пошто је нретходио са свима пратиоцима отишао у цркву, где Га је дочекало свештенство из целог округа, Краљ је дошао у стан где је за тим био свечан ручак на коме су ирисуствовали гости из целога округа крагујевачког, После ручка давата је бакљада у част Краљеву којом је приликом учитељ г. М. Велицки поздравио Краља у име аранђеловчана врло дрикладаом беседом, а Краљ се заб^гагодарио на срдачном дочеку и поздраву изјављујући да ће Му данашњи дан бити врло мила усиомена у животу. Иза овога на брду према стану Краљеву био је ванредно леп ватромет. * Њ. В. Браљ Александар одговорио је на честитку г. Јована Растића, приликом миропомазања, овим телеграмом : „Од свег срца Ја вам захваљујем на честитању, на добрим и искреним жељама и саветима Ја ћу се старати, да одржим љубав и преданост Мога љубљеног народа, ползујући ее вашим примером и вашим саветима. * Иреседник мипнстарског савета, министар иностраних дела, добио је од Њ. В. бив. краља Милана овај телеграм: „Благодарим :;ама и влади на пажљи указаној ми Јављањем о свршеном и мени тако милом чину мирономазања мога Господара и драгог сиаа. Као отац и Србин радујем се одушевљењу народном и желим влади, да, одана и верна Краљу, послужи отџбини, Престоду и народу срећно, мудро и корисно. „Живео Краљ, живео народ !"

Њ. В. Краљ присиео је јуче после нодне у престоницу око 6 и по сах., у пратњи г.г. намесника Протића и Бели - Марковића, министара и Своје сввте. На станици Га је дочекала упарађена војска с војном музиком, • 'фицирски кор, дипломатско тело, чинов. иштво и многобројно грађанство. Акад. певач. друштво „Обилић" дочекалаГа је сасвојом заставом иотпевала Краљеву химну. Његов долазак поздравили су сграла нуцњавом топова. * Ззтворени. Живојин Јуригпић иДушан Стојићевић , свршени филосови, отишли су, како „Домовина" јавља, у ботаничку екскурзију на српско-бугарску границу. Бугарске вкасти ухватили су их и притворили у Трну. * Слава. Фабрика монопола дувана као државна уставова , славиће од сада своју славу 1. јула сваке године, као дан, кад је управа мононола дувана прешла у државне руке. * Званична нсправка. У јучерашњсм броју нашега листа донели смо званичну исиравку унраве вароши Београда на нашу белешку „Надлежној власти", која је < штампана београдским вестима у 182 бр нашега листа. Званична исправка вели да је „ствар по садржини целој неитинито престављеаа", па у доказ тога вели: „фрај музика", од кад постоји наредба унравина да се такса за ово наплаћује, није дозвољена каФеџији поменуте каФане, а кад је он покушао да без таксе нрође, као што је био случај 31 маја ноћу, кадсњен је каФеџија".... Дакле, управа вароши Веограда овде тврди, да „Фрај музика" није дозвољена кафеџији поменуте радње, а одмах за тим тврди да је полиција наплаћивала таксу за „фрај музику", што значи да је та „фрај музика" дозвољена. Иначе полиција му не би наплаћивала таксу, нити би га чак и казнила кад је каФеџија покушао да прође без таксе. Ми смо у поменутој белешци нашој тврдили, да се та музика ређе ириређује, од како је власт, на тужбу комшија, почела забрањивати таке скупове. Рекли смо даље да власт за то не наплаћује никакву таксу. Управа тврди да музика није дозвољена каФеџији, а одмах за тим да му је наплаћивала такеу, дакле овде није исправила ништа већ потврдила

наше тврђеЊе да се сад та музика „ређе" поирађује. У погледу наплаћивања такса примамо исправку, ма да г. г. Виктор Ђурчић, срески начелник у пензији, Милорад Д. Јанковић бакалин и Настас Димић лебар, својим потписима гврде да се такса не наплаћује. Они су то можда могли слушата од самог квФеџије, који се, вероватно, хвалисао да му се такса не наплаћује па и поверовали. Даље се у иснравци вели: „Полициској власти није нозна о да је у поменутој к »Фави отворена најсаблажњивија и врло онасна проститугска радња, јер ни с које стране није о овом уверена, а уверена је да ово сам ловал не дозвољава. Ми ие знамо да ли је то полициској власти „познато" или „непознато"; ми не знамо ни то да ли је полицискавласг „уверена, да ово сам локал не дозвољава", — али што знамо то је да је комшијама „познато" каква се радња води у тој каФани, и да су комшије „уверене, да ово сам локал дозвољава", иначе номенута господа својим потписима не би тврдили, да је „сада у истој каФани отворена најсаблажњитја и врло оаасна ароститутска радња од најнокваренијих женскиња"... Као што се види, оно, што је полициској власти „непознаго", „познато" је комшијама каФане „Лепа Катарина", или, како се сада зове „Златни Лаф". * Запатлискн збор. Пододбор занатлиског удружења за квартове варошки и теразиски држаће збор 2. Јула ове године у гостионици код „Руске Круне" у три часа по подне. Позивају се чланови свију аододбора „3анат. Улружења" у Веограду, као и они шт>> су унисати код главног одбора Позивају се и сви чланова Ћ друштва кројачких радника за међусобно аомагање у случају болести и смрти и , п оаште радничког другитва за аотаомагање у болести и смрти и , „змдарско тесачких радника а , ^месарских радника и , г столарско браварских радника и и сва остала друштва сличних циљева, те да се претресу правила „радничко-занатлиског удовичког Фонда", јер ће се о истима на II главвој занатлиској скушнтини решавати. Поменута правила дају права и женском свету, да буду члановима истог ф онда, те се одбор нада да ће и жен-

ПОДЈШСТМ

СИЈ1АЗАК С ПРЕСТ0Ј1А уОМАН ИЗ 5КИВОТА 7 90 ГЛДВ1 — С ПОГОВОРОН (писад задржава ова права) (30) (ВАСТАВАК) — Аћ, ша сћепе! Ти ауаГз реиг! п'ез1; сераа? Ј' еШ сотте ип &и! Опроститеми, драга сестрице., Хтео са* се нашалити, на сам у шааи претерао. Кнез Мутимир тако весело и живо стеже руку своје рођаке и обасу је нољупцима, његове речи звониле су тако природно, да младој госпођи и на ум не паде да овде има малр и претварања, и да квез крије нешто. Кнез Мутимир згужва и киту цвећа и злокобну хартицу, па их сакри у џен, и узев под

руку своју рођаку,весело одскакуташе осталом друштву, што се веселило у побочним собама и у отвореном цветном салону. * Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена. Ова светлост неиријатно дирну кнсза ион чисто зажмури и замоли своју рођаку да се повуку куд год на страну, где не бије тако јака светлост. У једном углу стајао је мален диван. Управо нред њим намештен је био округао сто ирстоварен саксијама цвећа. Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је толико пажљива, па је свуда намештала увек пуно цвећа, кад он дође на интимка вечерња носела, која су овда онда држана у кући ђенералочој, а на која су долазили само најближи интимни пријатељи и рођаци. Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу. Кнез први опази овај заладак и повуче своју рођаку те седоше једно до другог на ма-. дени диван. Баш у тај мах појави ее на супротним вратима ђенерал Врбавац. Ушав у дворану, он је корачао полако поред гомилица гостију, што су овде онде разговарале. Изгледало је као да

очима некога тражи. И доиста. дошав на сред дроране, он угледа кнеза и своју госпођу, иа им приђе брзим корацима: — Домаћице, где си ти? рече ђенерал, мало прекорно као у шали — време је већ одавно да се служи кава. — То је моја кривца, нрихвати кнез ! Ја сам је задржао. — Ништа, ништа — нримети ђенерал с осмехом на уснама. На против, ја сам вам захвалан, јер сте ми тиме створили нријатну прилику да бар у тој ситници одменим моју вредпу женицу,којој је једина махна штојеисувнше ревиосна домаћица, па, са рђаве послуге, ствара себи само узалудан јед. — Шта, да ниси ти ишао у бнФе и наређивао за каву? — упита госнођа живо. Ђенерал се иоклни лако пред евојом леном женом и рече каваљерски „на служби, мндостина!" — Ах, то ће тек бити изврена кава, над еи ти нарвђивао — рече госпођа весело и пљесчу се рукама. — Дивно, онда ћемо чекати овде и даћемо се лепо послужити. Је ли тако? окрете се она кнезу. Да видимо каква ће бити та ђенералска кава. Збиља, седи и ти овде додаде она обратив се ђенералу, па му пружи