Мале новине
Б*01 190
ПЕТАК 30. ЈУНА 1889.
ГОДИНА II
И8Л .АЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну 12 динара На но године 6 динара На 3 меоеца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца .... 9 динара - ш рвтхт јотош ЈЕД< Н БРОЈ 10 ПАРА ДИНАРСКИХ.
МДЈ1Е НОВИНЕ дневнж лист за свакога
ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСНИКу „Малих Новина" Топличин венац 6р, 17., на гораеи опрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАОИМА На првој страни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј >д петит реда 10 нр. дин. ПРИПОГЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шпгс 2е1т1ш&
■ГГАУУУУУХУ%У
За свако оглашсње плаћа се држ. га се ■ р. ».
ЂИ ОГЛАСЛ ПО ПОГОДБИ
П1РН0 КУП&ФШЕО
Д"УТТТ-А.1Е3101В0Ј" •У.тгтттттт РАДИЂЕ ОД ДАНАС ОВАКО: Сваког дава од 5 часова изјутра до 1 часа по подне тушеви ладни и млаки. Сваког дана од 6 час. изјутра до 1 часа по иодне пара са свима оделсњима. Сваког дана од 3 часа по нодне до 9 часа увече тушеви ладни и млаки. ЗА МУШКЕ, СВАКОГ ПЕТКА, почев од данас, ПОСЛЕ ПОДНЕ од 2 часа до 6 час. у вече биће отворено купитило са свима оделењима ЗА ЖЕНСКЕ 446,3,6
о ^ >тЈ_ • &
? §
о Н Р Ј=!
&=| о 5
>73 о 3=1 « ® Сћ О е Ј?
а>
л 4 а ^ а 11 I ^ о & ^ «1Р -Л
о 4 | Сђ ^ а ^ ж о & м ш N . 3 Сђ о Сђ
Р2 » К О » о н о •п
р
<х> о аз X & н к К и Р тг •"О О РЗ 89 Н О >=< М Ф
Ј=Ј
р ро 43 0?
Р о н о о
р о в о
^ л О н 0\ 1=1 о о
н
о о н о
. X ш с-ј. П) *•< 5 ћј Ш № в
&3 О М К ЈК К
ш ш
Зч Р
и гв Б к
о ш О о ш о ш о\ ® >ТЗ 05 «<! ° 2 " ч 8 Н и а Ш ш *< о 5 к ^ о
О С\ и о *< &
ОД КР7ШЕВЦА ДО ШЈША (17., 18. и 19. Јуна) (НАСТАВАК) Врњци имају веома леп положај. Ова бања може имати лепу будуђ ност, ако јој се поклони потребна пажња с државне стране, где на првом месту долази лобар лекар. Пређашњих година Врњди су заиста имали изврсне лекаре, међу којима се нарочито одликовао париски ђак, лекар г. Станојло Вукчевић, човек и но знању, и по језику, и по карактеру и поштењу као наручен за Врњце. Хвале се људи и са г. Гаврићем. На жадост, мора с<; рећи да доцнији избор није био еретан Част и штовање садашњем лекару, али нити је он за Врњце, нити су Врњци за њега. Употреба минералних вода, с онаквом особином, какву имају врњачке воде, веома је ризична. Ту се мора болеснику одређивати употреба воде с нарочитом пажњом. Иначе болесник може и главом платити. Садашњи г. лекар нема пи из далека све особине које су иотребне ј едном д е кару у оваквом купатилу. Ако влада истински жели да, колико толико, помогне и подигне наша купатила, она мора својски настати, да преко сезоне шаље у купатила најбоље наше лекаре, људе стручне и ио добне да у пуној мери одговоре великом задатку једног бањског лекара. И с тим треба хитати што пре. У залуд ће бити све друго, ако наша купатила не буду имала спремне и потпуно поуздане лекаре.
Ово говоримо из чиста родољубља, и молимо да нам нико не замери и да не прима на се наше прекоре, које ми истичемо једино у општем добру. Та шта има прече и драгоценије од лепа здрављица! Па какав грех остављати на милост и немилост неискусних лекара, ову јадну браћу нашу, оне кукавне грађане српске, који често од уста одвајају, само да могу отићи у бању, да се, камен, помогну лековитом водом, па ту, место помоћи навуку само још већу болест усљед невешта лекара. Изврсни лекар, то је душа сваком купатилу; без њвга купатило није лек но отров за болеснике С тога се надамо да ће влада у најкраћем року свратити своју најозбиљнију пажњу на ово питање. А ми ћемо ову ствар пратити пажљиво и јављаћемо шта се по њој даље учини. (Свршиће се) ЕГЕЗО-ЕЗОЕЗЖ
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Забрана. Брчки листови јављају, да је аустриски министар унутрашњих дела забранио нашем листу прелазак у земље, које су заступљеце-у'аустриск( м царевивском већу. * Копцерат. Овдашње чешко друштво „Лумир" приређује у ведељу 2 јула, у башти и салону код „Славије" концерат с игранком а у корист једнога сиромашвог великошколца, Почетак концерта је у баш^и у 6,
П0Д1ИСШ1
оилазак с престола РОМАН ИЗ 5КИВ0ТА 7 90 ГЛАБД — С ПОГОВОРОИ (писац вадржава сва права) (31) (ВАСТАВАК) И госпођа узе свуд у наоколо тражити паука, а квез зачуђено гледаше у момка и упчта га: да ли је он видео каква паука. Лакеј махну главом одричући. За тим погледа у вис и рече полако: „Да се паук спустио с тавана, овде би морао висити кончић паучине." Збвља, и ја нисам ништа видио, примети -»««. то се ваљда вама учинило — рече он 1ли, за оога, како ми се учинило! Што би
онолико виквула. Лепо сам видела како се огроман дрн паук брзо спусти одозго с тавана и паде управо у твоју шољу . . .: Али само где је сад. куда се деде, то ми је за чудо. На врисак госпође притрчаше околни гости, Кад чуше у чему је ствар, сви узеше тражити зликовца паука. * * * Тражили су га дуго и брижљиво ; прегледана је сва околина, парче по парче , — па нигде ни трага од паука. А тешко је било и наћи оно што не постоји. Никаква наука ни|е ни било, па опет за то госпођа је говорила. сушту истину, кад се клела и уверавала свим на свету, да је лено видела велика црна паука, где на концу п^учине слете с тавана пр*во у шољу кнежеву и то баш у тренутку, кад је кнез био понео шољу устима да сркне каву. Ствар се десила овако. Као што смо видели, госпођа је пред тим била за треиутак нешто, замишљена. Пошто је дуго гледала у светао зрачак. што се од сјајна лустера беше пробио кроз цвеће и лишће и као прамичав танких свилевих жичица играо пред њеним очима, она на једав пут сврати псглед на кнеза и то баш у тр^нутку кад је он стојећки узео шољу каве и понео је устима.
У који мах кнез да сркне каву из шоље, у тај исти мах виде госпођа како се с таванице завитла велики црн наук и паде правце у шољу кнежеву. Паук се спусти с тавана на онако истој сјајној жичици, као што беше онај зрачак у који је госпођа мало час гледала. Кнез би за цело попио тог паука да госпођа вије викаула и гурвула га. Бар њој се тако учинило, за то је онако вагло и скочила. Појава паука било је дакле просто привиђење. Но у ово привиђење било је умешано и провиђење. Ово случајно просипање каве сиасло је један живот. * Ђенерал Врбавац био је у побочној соби кад се све ово десило. Он није чуо врисак госпођив. Али видећи где гости некуд потрчашеон пође и сам на ту страну, и кад виде где се сви скупили на месту, где је мало час оставио кнеза и своју госпођу — он се сав стресе и морао се усиљавати да се одржи на ногама. Прилазећи, прва реч што је чу била је: „Па наравно да је отрован." Реч је била о пауку да ли спада у отровне животиње или не. Али ђенерал није то знао; он је мислио на друго, с тога, чувши ове речи, он застаде; вплице му се стегоше, и да га је ко у