Мале новине

Читај

оглас Алберта Кона Синови у нашем листу. 399 9—19

ОД КРУШЕВЦА ДО КРЈУША (17., 18. и 19. Јуна)

Да иродужим причу о даљим мојим „нрикљученијама". Дошав у Вршце, ирва нам је брига била да вађемо стан, јер нам рекоше да је све нуно. Један услужан пријатељ понуди се да нам нађе собу, те моји сапутници одоше да сместе ствари, а ја се упутим у нови хотел. Пред гостионвцом беше пуно света. Упутим се у салон, где затечем читав концерат. Певачке дружине тек што су биле иреручале. У похвалу гостионичару морамо рећи, да је певачима дао ручак по врло умереној цеии, и то је био ваљда први и једини случај за све време светковине, где су иначе гостионичари својски гулили говте. Орни певачи седели су за столовима и слушали импровизирани концерт чувеног музиканта Мије Јагодинца, који је свирао на галерији пространог салона. Ушао сам баш у тренутку, кад је Мија отпочео свој чувени венецијански карневал, где долази и подражавање славујевој песми. Сви смо с пажњом слушали. Кад дође на ред сдавујева иесма, двораном се разлеже бурно пљескање. Ево шта се десило : У дворани је било неколиво канарина у кавезима. Кад је Мија ночео евирвта—в^зему—еаввујвву. канарине олма се одазову и прихвате песму тако, да је Мија комотно снустио вијолину и нрестао свирати, а место њега одсвирале су канарине све што треба за славујеву песму. Ово је изазвало опште допадање. Око три часа друштво се разишло и салон оста пј .азан. Салон је веома простран и удобно нанрављен, има и своју галерију за музику.

Пред салоном има лзпа тераса. Одмах после три часа из Врњаца је отишло Његово Величанство Краљ, који се овде бавио од јутрос те је овде и ручао. (0 задржавању Његовог Величанства у Врњцима говорили смо у тедеграмима, где јеописано кратко бављење Краљево у овоме месу). За Његовим Величанством поврвели су и сви други, а око 4 сата одоше и све невачке дружине. Ми смо остали да преноћимо у Вр • цима. У вече имали смо наопако задовољство, да чујемо чудне песме једнога још чуднијег раздраганог певача. То је био млад човек, једва од својих 25—26 година; сео је на клуиу за сто, око њега начетииа се гомила сељака. Наш певач зинуо што га грло доноси, па пева ли нева. Боже мој, да вам је откуда било чути те песме, морали би или од смеја да се ухватите за трбух или од муке да легнете па просто да ее ваљате. Таквих песама и таква певања нисам чуо никад у иеку, и дао би бог да их никад више не чујем. Пре свега певач је певао, или боље рећи дрекао неким неприродним и расцепљеним гласом, налик на звук разбијене шерпење. Али ајде глас, но да чујете речи, да чујете мелОдију песме. Певао је све неке књижевне „учевне" песме, какве се чешће чују од београдских куварица. Али сваку ту песму, и по речима и по гласу, одважни нага певач тако је искривио, испреметао, онаказио и нагрдио, да је управо не можеш познати, Понегде је узео стихове из три четири разне песме, на све то збуљекао у једно и направио некаку појетску папазјанију, коју само он разуме. Да нисаад својим ушима чуо, никад не бих веровао, да се каква несма може толико нагрдити и изврнути,. као што је то успео да учини овај> братац. И он је тако викао, тако је без одморка и без икаква смисла ређао једну реч за другом, један стих за другим и тако је кварио лепе стихове познатих Змајевих песама, да је у човеку будио само један једини осећај: да устане, да му удари један врућ шамар. А што је било најружније то је — в?дети сељака како силом хоће

да пева некаке Фине, варошке песме, па излази сама накарада. Одма сам помислио да је овај нови Омир морао свршити свој конзерваторијум као деншчик уз какву опицирску слушкињу. Посласмо једног да га пита и он доиста рече, да је служио у војсци и био каваљериста. Имао је уверење о себи да пева веома лено и неколико је пути понављао : „Ама ко! ама зар ја ! ама што ја знам да певам, то нема на свету, то мајка није више родила; чик му га ко може и десету да изброји колико ја знам". Овај брат Дрекаловић завршио је евој репертоар најпосле песмом о некаквој госпођи, која је појела „четири коња некована, четир вола неодрана, четир овна с рого:;има, четир јарца добра старца, чегир патке, четир гуске, једну тицу јаребицу, тицу господску, тицу господску". Е, кад се већ појавила и овака страшна госнођа, која је наједанпут појела сва ова чуда, па наиослетку појела и тицу јаребицу „тицу господску" — онда наравно није нам остајало ништа друго, но да благовремено макар и у бегсгву потражимо спасења од ове опаене прождрљиве госпође, која би врло наметно учинила кад би место оних непоткованих коња појела овога брата Дрекаловића. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Свечана служба. По нарочитој жељи Њег. Величанства Краља, служева је архијерејска служба, на Петров дан, у Тоичидерској цркви, где је присуртвовало и Њег. Вел. Краљ са г.г. министрима а чинодјејствовао је г. Митрополит Михаило. — Службу је певало „Београдско певач^о Друштво". Из овог разлога није била служба у Наталиној цркви, за коју смо раније јавили. * Из дипломатскихкругова. Београдски дописник „Дели Њуса" јавља, да ће аустриска влада ноставити новог носланика на српском двору, тек пошто истече дато осуство досадашњем

посланику г. Хенгелмилеру. За то време отправљаће послове аустроугаоског посланства г. Палавичини. * * Војна Акадезшја. У недељу 2 јуна полазе питомци војне академије на практични курс који траје 2 месеца. Трећа година иде да прегледа извесни део отаџбине и да у исто време решава тактичке и ФортиФикационе задатке, друга година иде да премерава како чујемо Горицу а затим ће се (11 августа) вратита у Београд где ће до копца месеца бити Уридати команди II коњичког пука, а I год, иде у инжињ. батаљон где ће самостално радити. Рано изјутра испратиће их војна музика, која ће пре поласка на станицу пред заводом одсвирати неколико игара, а затим пред полазак свршиће се молитва, после које ће се кренути станици железнич^^ што лепо воз, војна музик^ разне маршеве, а кад ' п°ђе онда ће одсвирати марш „ту/омаца војне академије (XIII класе)", * Наша железница. Чујемо да ће идуће недеље поново отиочети преговори с г. Моншикуром, заступником друштва с;)нсве железнице, који су пре четрнајест дана били прекинути. Г. Моншикур, који је био отпутовао у Париз, враћа се у недељу оријент експресом Београд, * Варошки суд. Као што смо већ јавили, варошки суд се преселио већ у нову зграду, где је била централна пошта, и од прошлог понедељника сви Ј судски послова раде се већ у то згради. * . . лави^ Програи забаве, коју приређу,— т овд. друшгво „Лумир", у недељу 2. Јула у башти и салону код „Славије" у корист једнога сиром. великошколца : „Славенска увертира" од Титла, свира оркестар под управоч г. Рајмунда. Говор. „Молитва певача" ческа песмгГ од Бендла, пева г. Ђока Драгутиновић. „Црна земља" декламација. „Дует за сопран и тенор од Ангера. „Ожиданије" руска песма од Донауерова, пова г. Ђока Драгутиновић. в 8егепа1;а и за сопран , виолину и гласовир од Враге. Српске народне песме, пева г. Ђока Драгутиновић. Почетак је забаве у 6 часова у

ПОДЛИСТАК

^ ЗДСКЕ ШНЕ

Ни-..' ' ' БОРБЕ И РАТОВАЊА ЗА

1ДУ

"ама

Око тих ватара промицали су и мували се многи људи: Једни су се бавили око котлова, који су кркљали над ватром, обешени на котловару, а у тим котловима негде се кувала ситна дунавска риба, негде се барило дебело овчије ала говеђе месо, а негде ј« зајапурени „кувар" вртео масан качамак, подвикујући оном што домеће маст или троши сир, „Кани још мало, кани." Други су, низ усечене степенице у високој обали, силазили шајкама на Дунав или се из шајар^ са обалу, вукући конпце, чакље. оруЈИ. рућа и узица, сандучића пеи' ("гпашнпи грчком ва1ЧГ јака, што је иредстављало укуину силу до 1 -50 људи, с 25 топова, пошто неке шајке нису имале топове. Као што се види, дакле, ово је бвла читава мала Флотила српских шајкаша, Флотила кија се примакла Земуну нечујно и неонажсно а сад се прибила уз саму обаиу и у присеи-у високих дунавских обала чека заповест к\ч1Т једне ноћи кренути куд се заиоведи. ^ Ко је нознавао како су срцски шај тада били на голему гласу са дивза- јув свога, са своје дрскости, големе' издржљивос и велике окретности и вештине на води, тај ^ ва морао рећи: ,тешко ономе на коме се, сломг ова сила и на кога она прво кидише. могј »- Како рекосмо, у шајкашком логору велика живост и ужурбаност. Све 'се С1 ;ило, и док је на обали у многобројним кот 'ма спремааа вечера ратницима, по шај' ^оследње припремекако би све "твДЈ ^авно, да се шајке могу крр; л-ехл ""V

1»